(Iz Beograda za Portal Analitika)
Od kako je izabrana nova Vlada, srpska spoljna politika se okreće,sve više Rusiji. Za sada se sve izvodi pod izgovorom ekonomske pomoći Moskve Beogradu, ali se od Rusije očekuje i pomoć kada je u pitanju odnos Srbije prema Kosovu,što je najvažniji korak ka daljem pridruživanju Srbije Evropskoj uniji.
Prvi međunarodni susret predsednik Srbije Tomislav Nikolić imao je upravo sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, a novi je zakazan za 11. septembar u Sočiju. Posle Nikolića Rusiju je posetio i ministar odbrane Aleksandar Vučić, a neposredno pre nego što je postao premijer u Rusiji je bio i Ivica Dačić. Na veliko iznenađenje javnosti u Moskvu ide i - ministar Mlađan Dinkić, koji je onoliko kudio prodaju NIS-a Rusima. Izgleda da kao novi ministar Dinkić naprasno veruje u rusku finansijsku pomoć.Vojna pomoć: A finansijska podrška je Beogradu potrebna. O teškoj ekonomskoj situaciji u Srbiji govore i podaci da javni dug iznosi 54,7 odsto bruto društvenog proizvoda, a do kraja godine bi mogao da se uveća na 60 odsto BDP-a. To znači da su neophodna strana ulaganja kako bi se pokrenula privreda, ali pre njih potreban je i - novac kojima će biti podmirena rupa u budžetu od dve milijarde evra.
Kako je EU sve više zaokupljena rešavanjem sopstvenih problema oko krize evrozone, pridruživanje balkanskih zemalja za Brisel je sada na drugom koloseku, pa se Srbija ne može nadati nekoj hitnoj novčanoj podršci od EU.
Zato se ministar Aleksandar Vučić se iz Rusije vratio sa ohrabrujućom ekonomskom pričom čija realizacija, po njegovim rečima, počinje odmah. To znači da se već krenulo sa izradom programa za zajednički model saradnje sa Rusijom. Prema Vučićevim rečima, do kraja godine u Srbiji će biti otvorena nova fabrika složenih borbenih sistema (slična onoj koju je nekada imala fabrika Đuro Đaković u Hrvatskoj) a za plasman tih proizvoda Rusija će pomoći Srbiji. Rusija je obećala i kredite Srbiji i direktna ulaganja, ali o tome će se više znati nakon Nikolićeve posete Putinu.
Prema rečima ministra finansija i privrede Mlađana Dinkića očekuje se i eventualno rešenje problema Železare Smederevo odnosno da strateški bude iz - Rusije. Inače, bivši vlassnik USA Stil je – zbog lošeg poslovanja odustao od posla u Srbiji te krajem januara prodao Železaru Vladi Srbije za jedan dolar i ona sada ne radi.
Što se tiče 800 miliona dolara kredita za železnicu koju je Rusija još pre dve godine obećala Borisu Tadiću, ali nije dala, jer Srbija nije izradila potrebnu dokumentaciju, sada će se realizovati. To je potvrdio ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin koji je u srpskoj javnosti često sklon nediplomatskom ponašanju. Naime, ambasador je navio i da je Rusija mimo toga spremna da pruži Srbiji dodatnu finansijsku pomoć, ali nije precizirao da li se radi o komercijalnom kreditu ili direktom ulaganju.
Loš balans: Najave u kojima se ukazuje na malo veću bliskost Srbije i Rusije možda su dovele do malo većeg nepoverenja Vašingtona, ali to je još uvek beznačajno, ocenio je nedavno Obrad Kesić, analitičar koji živi u Vašingtonu. Međutim, Kesić smatra da će Srbija i dalje zadržati isti spoljnopoliitčki kurs prema SAD, jer već duže vreme postoji dobra komunikacija sa naprednjacima.
Kesić kaže da u javnosti vlada parcepcija da je Srbija otišla dalje u odnosima sa Rusijom, ali da je u pitanju samo - politička retorika.
"Još ne postoji opredeljenje kojim putem će se krenuti dalje u spoljnoj politici i takvu odluku ova vlast neće doneti do kraja mandata", smatra Kesić, uz tvrdnju da već čitavu deceniju Srbija pokušava da balansira izmedju velikih sila - što je razlog za donošenje odluke oko pravca državne politike. Te odluke za sada nema.
"Za sada, barem na papiru, Evropska unija je za Srbiju strateški cilj", rekao je prof dr Predrag Simić sa Fakkulteta političkih nauka za Portal Analitika.
Ipak, Simić poseća da se EU nalazi u krizi i da je EU za Srbiju sve dalje. Napominjući da Srbija ove godine sigurno neće dobiti datum za početak za početak pregovora sa EU, kao i da najveći optimisti govore da se to može desiti sledeće godine u leto ili početkom jeseni, Simić kaže da će dobijanje tog datuma biti uslovljeno onim što je za Srbiju najveći problem - a to je Kosovo.
- U ovom trenutku ne vidim da postoji kritična masa onih koji veruju da bi Srbiji EU trebalo da ostane na prvom mestu. EU za sada nije Srbiji pouzdan oslonac. Rusija se tu pojavljuje kao sve aktivniji partner Srbije sa intersom da podrži one koji Srbiju žele da ostave neutralnom, odnosno one koji ne žele da Srbija udje u NATO. Drugo, pad tržišta na polju EU sve više navodi Srbiju da traži mesto na tržištu Rusije. U ovom trenutku mislim da se radi o delovanju aktuelne krize u EU, ali ne mislim da je Rusija neka nova strateška orijenatacija za Srbiju, ocenio je Simić.Lažne dileme: Sve češću temu da li se Srbija zaista okreće Rusiji iz sadašnje vlasti jasno je objasnila potpredsednica Vlade zadužena za evropske integracije Suzana Grubješić iz Ujedinjenih regiona Srbije. Ona je jasno rekla da je za Srbiju normalno da ima najbolje moguće odnose sa Rusijom, ali da je Beogradu i dalje prioritet približavanje Evropskoj uniji.
Grubješić smatra da se u javnosti stvara lažna dilema Rusija ili EU, ali I da se članice EU poput Nemačke približavaju Rusiji.
Ipak, ako se ponovo vratimo na ekonomiju jasno je da je Rusija i te kako zainteresovana za one delove velikih srpskih preduzeća koji još uvek nisu privatizovani. Osim NIS-a koji je prodat Rusima na red za prodaju čekaju još Elektroprivreda i Telekom. U javnosti su se već pojavile spekulacije da će kredit od tri milijarde dolara za popunu budžeta biti
uzet od Rusije, ali i da će Rusija za uzvrat tražiti hartije od vrednosti Elektroprivrede.Sa druge strane, ministar Milutin Mrkonjić je već nagovestio da bi strateški partner za vazduhoplovnu kompaniju JAT upravo mogao doći iz Rusije.
Prirodni saveznici: Bez obzira na to što Srbija od 2000. godine do danas iz Rusije nije dobila ni rublju bespovratne pomoći, a od EU je dobila čak 2,2 milijarde eura bespovratne pomoći, i što Srbija u Rusiju izvozi 5,5 odsto svojih proizvoda a u EU 57 odsto premijer Dačić je nedavno podsetio ko je prirodni saveznik Srbije.
"Srpski narod oseća veliku zahvalnost prema Rusiji, svom prirodnom savezniku i zahvaljuje se Rusiji na principijelnom stavu prema Kosovu", rekao je Dačić.
Šta je Rusija za sada uradila za Kosovo, a šta je mogla da uradi su dva pitanja na koja niko iz sadašnje ali ni prethodne vlasti nikada nije dao jasan odgovor, ako se ne računa da je veliki uspeh diplomatije to što Rusija nije priznala nezavisnost Kosova I ništa dalje od toga.
Iako većina poznavaoca rusko srpskih odnosa smatra da će političko povezivanje izmedju Srbije i Rusije biti prepušteno srpskoj eliti neki poput Dejana Vuka Stankovića smatraju da će Rusija ponoviti svoju podršku Srbiji po pitanju Kosova predstavljajući sebe kao najvećeg saveznika u toj diplomatsko-političkoj borbi.
Uslovna podrška: Kao jedan od uspeha Rusije premijer Dačić je naveo da je pitanje Kosova baš zbog stava Rusije u SB UN još uvek otvoreno. Ipak, i bez Rusije Srbija je pristala da učestvuje na skupovima na kojima je Kosova bez obzira na postojanje fusnote, a predstavnici sadašnje vlasti su već nekoliko puta ponovili da će ispuniti sve što se tiče Kosova na šta se obavezala prethodna vlada.
Uloga Rusije u srpskoj javnosti nije zanemarljiva ali se ona često i precenjuje. Baš kao I danas kadas u sve oči uprte u ruski novac kojim će se finansijski stabilizovati Srbija pravo je pitanje: šta očekuje Rusija kao kompezaciju za najavljenu finansijku podršku?.
Samo da ta podrška ne završi kao priča koja je pričana seljacima u Vojvodini posle Drugog svetskog rata, da će stići kombajni iz Rusije koji sa jedne strane kose žito, a na drugoj odmah ispadaju kifle.
Violeta CVEJIĆ
