- Svega 1,11 odsto od 65 preduzeća smatra da intervencija države nije potrebna, odnosno poželjna. Blizu polovine nezadovoljavajućom ocjenjuje saradnju sa bankama u uslovima krize, a jedan dio preduzeća očekuje od države subvencije za prodaju, odnosno izvoz. Relativno je visok procenat izvozno orijentisanih preduzeća – blizu 34 odsto, ali se crnogorska ekonomija ne može kvalifikovati izvozno orijentisanom. Nemogućnost naplate potraživanja, ugroženu likvidnost, smanjenu tražnju, otežano izmirivanje obaveza prema zaposlenima, visoku zaduženost – podsjeća Lajović na probleme sa kojima se srijeću.Zabrinjava podatak da se povećava broj preduzeća-gubitaša. Ni njihova profitna slika nije dobra. Analiza je pokazala da je profitna stopa preduzeća 5,83 odsto, a zaduženosti 64,85 odsto. Raspon profitne stope kretao se od 0,04 do 30,38 odsto, a zaduženosti od 6,07 do čak 99 odsto. S profitom je poslovalo blizu 77,5 odsto, a ostatak sa gubitkom. Gubitaši su prosječno zaduženi čak preko 88 odsto.Većina ovih preduzeća, koja zapošljavaju od jednog do preko 50 radnika za dvije godine je uvećalo njihov broj sa 607 na 1.047. Tome je doprinijela ekspanzija crnogorske ekonomije do početka krize, investicije ali i visoko zaduživanje i ekspanzija tržišta kapitala. Jedan broj preduzeća zapošljava i radnike na crno.Odgovarajući na pitanje koji je najveći problem u svakodnevnom poslovanju, najveći broj, ili preko 35 odsto preduzeća, je markiralo nedostatak novca za investicije ali i smanjen broj kupaca - oko 26 i nedostatak adekvatne radne snage 22 odsto.Direktor Fonda podsjeća da je većina anketiranih preduzeća ili preko 33 odsto proizvodno, oko 27 ima uslužnih, 21 odsto u turizmu, a oko 20 odsto se bavi proizvodnjom hrane i poljoprivredom. Visok procenat uvodi tehnološke inovacije u poslovanju
