- Skupština, po pravilu, odlučuje većinom glasoma, a kvorum je, naravno, potreban. Kvorum je - 50 odsto plus jedan odbornik, i tada gradski parlament može da donosi odluke. Ako je od 41 odbornika prisutan 21, onda Skupština Opštine može da donosi odluke, ali samo one za koje se traži prosta većina. Ima nekih odluka u vezi sa donošenjem Statuta i pitanjima koja se tiču Statuta, a za koje je potrebna dvotrećinska većina, pa se takve odluke ne bi mogle donositi bez prisustva tri opozicione partije, navodi Blažić.
Blažić ističe da mu nezadovoljstvo opozicije nije jasno, jer su, kako kaže, upravo opozicionari podržali zakon u kojem se, umjesto za odbornike i poslanike pojedinačno, glasa za partiju.
- To nisu ništa drugo do posljedice veoma lošeg izbornog sistema, koji ni te iste opozicione partije nisu uspjele da izmijene i da omoguće građanima ostvarivanje suvereniteta biračkog prava. Nažalost, mi imamo partitokratski, a ne demokratski sistem. Mi nemamo sistem u kojem birači biraju odbornike, nemamo zakon o izboru odbornika i poslanika, već zakon o izboru političkih partija. To je sistemsko pitanje i to su problemi sistemskog karaktera. Očigledno da im je tada kada su se usvajale Izmjene zakona, prije dvije godine, odgovaralo da partije kontrolišu sve, pa su glasali za izborni zakon koji je nijansiran samo. Nije im palo na pamet da obezbijede ustavno pravo biračima da oni biraju odbornike i poslanike, a sad im se nešto kriva. Nema šta da im se kriva, tražili su ono što su dobili, zaključuje Blažić.
