Ministarstvo finansija objavilo je na sajtu tog Vladinog resora podatke o izvršenju budžeta za prvih pet mjeseci
Kako su naveli, u maju ostvaren budžetski suficit od 5,6 miliona eura, odnosno 0,1 odsto BDP-a, što je u odnosu na plan, kojim je bilo planirano ostvarenje deficita od 35,9 miliona, bolji rezultat za 41,5 miliona eura.
Prihodi u budžetu za paeriod od januara do maja ove godine iznosili 753,3 miliona eura ili 14,2 odsto procijenjenog BDP-a i veći su za 124,2 miliona ili 19,7 odsto u odnosu na isti prošlogodišnji period, dok su u odnosu na planirane veći za čak 84,7 miliona ili 12,7 odsto.
Prihodi za pet mjeseci ove godine su veći i u odnosu na uporedni period 2019. godine za 72,7 miliona eura ili 10,7 odsto. Rast prihoda dijelom je rezultat uvećanja raspoloživih dohodaka, kao i značajnog uvoza i povećanih cijena artikala.
"Trend dobre naplate po osnovu poreza na dodatu vrijednost (PDV) i akciza je nastavljen, pri čemu su prihodi od PDV-a veći u odnosu na planirane za 76,3 miliona eura ili 31,2 odsto, dok su prihodi od akciza veći za 11,2 miliona eura ili 13,1 odsto. U odnosu na pet mjeseci prošle godine, prihodi od PDV-a su veći za 102,6 miliona eura ili 46,9 odsto, dok su prihodi od akciza veći za 20,7 miliona ili 27,1 odsto“, navode iz ministarstva finansija.
Pored navedenog, kako kažu, kategorija porez na dobit pravnih lica takođe bilježi značajan rast u poređenju sa planom u iznosu od 12,4 miliona eura ili 20,8 odsto, što je pored dobrih rezultata iz poslovne prošle godine pokazatelj i visokog stepena poreske discipline.
U odnosu na prethodnu godinu, prihodi po ovom osnovu veći su za 19,3 miliona eura ili 36,6 odsto.
„S druge strane, niža realizacija u iznosu od 10,8 miliona eura ili 22,8 odsto zabilježena je kod prihoda po osnovu poreza na dohodak fizičkih lica, prevashodno usljed činjenice da planirani prihodi po osnovu oporezivanja neprijavljenih prihoda još nijesu realizovani“, piše u izvještaju.
Takođe, kategorija doprinosa ostvarena je na nešto nižem nivou od planiranog za 8,8 miliona eura ili 5,4 odsto, kao i u odnosu na prethodnu godinu za 33 miliona eura ili 17,6 odsto, a kao rezultat ukidanja doprinosa za zdravstveno osiguranje.
Međutim, kako je, dodjau, bilo i očekivano, doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje su veći u odnosu na uporedni period prošle godine za 9,1 odsto, prvenstveno kao posljedica toga što se povećanjem minimalne zarade povećala i osnovica za obračun.
Prihodi budžeta su u maju iznosili 154,7 miliona eura, što je 13,3 odsto odnosno 18,1 miliona eura više u odnosu na isti mjesec prošle godine, dok je u odnosu na plan više za deset odsto odnosno 14,1 milion eura.
Izdaci iz budžeta 14,9 odsto procijenjenog BDP-a
Izdaci budžeta su za prvih pet mjeseci iznosili 789,9 miliona eura ili 14,9 odsto procijenjenog BDP-a i u odnosu na planirane niži su za 71,5 miliona eura ili 8,3 odsto.
U odnosu na posmatrani period prethodne godine, izdaci su niži za 2,1 milion eura, odnosno 0,3 odsto.
U strukturi ukupne potrošnje, izdaci u okviru tekućeg budžeta, budžeta državnih fondova i rezerve čine 91 odsto, dok kapitalni budžet čini devet odsto.
Niže izvršenje u naznačenom periodu dominantno se odnosi na niže izvršenje kod transfera za socijalnu zaštitu u okviru budžeta Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja (PIO) i Fonda za zdravstvo, transfera institucijama, pojedinicima, nevladinom i javnom sektoru u okviru budžeta ministarstava finansija, prosvjete, sporta i mladih, Fonda za obeštećenje, kao i tekuće budžetske rezerve.
Kapitalni budžet
Kada je u pitanju kapitalni budžet, realizacija je na nivou od 73,29 miliona eura i izvršenje je niže od plana za oko 25 miliona eura, odnosno 25 odsto.
„Najznačajnije izdvajanje u okviru kapitalnog budžeta odnosi se na realizovana plaćanja za potrebe projekta autoputa u iznosu od 41,4 miliona eura, što je za oko sedam miliona eura, odnosno 14 odsto niže od plana“, precizira se u dokumentu.
Izdaci budžeta su u maju iznosili 149,1 milion EUR i niži su u odnosu na plan za 27,4 miliona, odnosno 15,5 odsto, kao i u odnosu na prošlogodišnji maj za sedam miliona eura, odnosno 4,5 odsto, što je generisano prije svega nižim izdvajanjima za transfere institucijama, pojedincima, nevladinom i javnom sektoru, transferima za socijalnu zaštitu, kao i kapitalnim izdacima.
