“Štetni uticaji poplava evidnetni su u dugom vremenskom periodu, i oni se tretiraju. O tome i ja, i moje kolege, imamo puno podataka. Riječ je, takođe, o uticaju klimatskih promjena”, rekao je Burić.
Napominje da neuralgične tačke na poplave u Crnoj Gori nijesu definisane na inženjerskom nivou, od ljudi čija je to struka, već su, kako kaže, u nekim strategijama i planovima.
“Treba da imamo državni plan i u tom državnom planu mapirana područja koja su pod rizikom. Kolega Darko Novaković na tome je radio, kao pilot projektu u Limskoj dolini. Ali, na tome se stalo. Jer, mi dok ne uradimo mapiranje nemamo konkretne podloge da bi mogli raditi projekte za konkretne prostore. Mi, ovako među sobom, znamo koji su to prostori koji su ugroženi, ali to nije dovedeno na nivo inženjerski, koji je potreban”, naglasio je Burić.
Ako se struka i znanje ne vrate u živote građana, napominje Burić, nade nema.
“Prvo mora da se ukine laž! Imamo problem sa neistinitim informacijama, čovjek ne može više da se snađe o čemu se radi. Jednostavno, država bi morala da se potrudi da se ambijent potpuno izmijeni, da jednostavno laž ne postoji kao osnova života, a da se sve zasniva na znanju i na struci od ljudi kompetentnih, koji su obrazovani za to, koji imaju dokazana iskustva. To bi bio opšti moj stav. Imamo velika neslaganja o tome treba li graditi akumulacije ili ne, a o tome odlučuju, uglavnom, nevladin sektor i ljudi koji nijesu kompetentni”, zaključio je Burić.
11
