Vektra Montenegro, biznismena Dragana Brkovića, u blokadi je godinu i četiri mjeseca, a Zavala invest skoro tri godine.
Na junskom, ujedno i prvom spisku blokiranih preduzeća koji je CBCG prema nedavnim dopunama Zakona o platnom prometu u obavezi da mjesečno objavljuje na sajtu, nalazi se 2,07 hiljada kompanija.
CBCG ima obavezu da na svom sajtu prvog radnog dana u mjesecu objavljuje imena preduzeća ili preduzetnika čiji su računi blokirani duže od 30 dana i čiji iznos blokade prelazi deset hiljada EUR.
Kompanije Slobssarcok, čija je blokada traje oko dvije godine, duguje 7,78 miliona EUR, dok su računi budvanskog preduzeća Maestral inženjering i podgoričkog "Radoja Dakića" blokirani zbog duga od 5,89 miliona EUR, odnosno 5,64 miliona. Budvansko preduzeće je u blokadi skoro četiri godine, a podgoričko više od deset godina.
Firma Provladeks /Provladex/ na kraju juna dugovala je 4,92 miliona EUR, Vektra Boka 4,63 miliona, Montenegro femili /family/ 4,37 miliona, Lipa 4,19 miliona, Slav laif 4,08 miliona EUR, Lovćen invest 4,02 miliona EUR.
Račun privatizaciono investicionog fonda HLT blokiran je zbog duga od 3,85 miliona EUR, a Maestral tursa /tours/ 3,72 miliona EUR. Preduzeće Merkur - za marketing i saobrćaj duguje 3,68 miliona EUR, Mir-komerc 3,33 miliona, a Jauza i MCC inžinjeringa /Engineering/ po 3,19 miliona EUR.
Spisak CBCG je pokazao i da su računi desetak kompanija blokirani zbog duga između dva i tri miliona EUR, među kojima su kolašinska Vektra voda 2,95 miliona EUR, barski Horajzon lodžistik /Horizon logistics/ 2,59 miliona EUR i Jastreb 2,34 miliona EUR.
Računi oko 40-tak kompanija blokirani su zbog duga između jednog i dva miliona EUR, a među njima su Astra Montenegro sa dugom od 1,75 miliona EUR, Rudnici boksita sa 1,64 miliona i Fond zajedničkog ulaganja Eurofond sa 1,12 miliona EUR.
Najduže je u blokadi Preduzeće za izgradnju Podgorice, u stečaju, oko 12 godina i sedam mjeseci. Za njim slijede Aida komerc i preduzeće Ikad, čiji su računi u blokadi 12,5 godina, odnosno nešto preko 12 godina.
Predloženu dopunu Zakona o platnom prometu u zemlji, kojim je definisana obaveza objavljivanja imena blokiranih preduzeća, inicirao je privatni sektor, a podržala su udruženja poslodavaca. To bi trebalo da doprinese prevazilaženju problema nelikvidnosti i insolventnosti preduzeća, ali i unaprijeđenju poslovnog ambijenta.
Imena kompanija će se, u cilju obezbjeđivanja pune nepristrasnosti, objavljivati azbučnim redom.
