„Ovaj segment istraživanja fokusira se na percepcije i obrasce etnonacionalizma u Crnoj Gori, pri čemu se analiziraju stavovi građana o osjećaju pripadnosti, percepciji ugroženosti, kao i značaju očuvanja etničkog identiteta“, navode iz Centra za demokratsku tranziciju (CDT).
Istraživanje je pokazalo i da gotovo polovina ispitanika (48,1 odsto) smatra, navode onim da su istorijski odnosi između etničkih zajednica u Crnoj Gori danas razlog političkih tenzija u državi, dok, istovremeno, nešto više od petine ispitanika (21,4 odsto) ne dijeli ovo mišljenje, a značajan procenat ispitanika (30,5 odsto) je neodlučno ili nema stav.
„Da nam zbog miješanja različitih kultura prijeti opasnost da izgubimo identitet vjeruje oko trećine građana (35,6 odsto). Istovremeno, sa tim se ne slaže trećina (34,7 odsto), dok neutralan stav zauzima 29,7 odsto ispitanika“, saopštili su iz CDT.
Više od polovine (55,5 odsto) smatra da njihova etnička grupa treba da poveća prirodni priraštaj kako ne bi, navode oni, bila potisnuta od strane drugih etničkih grupa, pri čemu 27,3 odsto u potpunosti podržava ovu ideju, a 28,2 odsto donekle.
„Neslaganje s ovom tvrdnjom izražava 26,4 odsto (donekle i uopšte se ne slaže) ispitanika, dok je 18,1 odsto neodlučnih“, saopšteno je.
Značajan broj ispitanika (43,2 odsto) kazalo je da se prijatnije osjeća kada je, navode onim u okruženju pripadnika svoje etničke zajednice, nego kada je u društvu različitih etničkih grupa, dok je trećina njih (33,3 odsto) odgovorilo da to nije slučaj.
„Gotovo četvrtina građana (23,5 odsto) nema stav o ovom pitanju“, saopštili su oni.
Da se prijatnije osjeća u u društvu pripadnika svoje vjerske zajednice, u poređenju sa situacijama gdje su prisutni pripadnici drugih vjera kazalo je 41,7 odsto ispitanika, njih 28,3 odsto je kazalo da, navodi CDT, to nije slučaj, dok 30 odsto ima neutralan stav o ovom pitanju.
„Trećina građana (34,4 odsto) smatra da je lojalnost etničkoj zajednici važnija od lojalnosti prema Crnoj Gori kao državi. Takođe oko trećine građana (36,4 odsto) nije saglasno sa ovom tvrdnjom, dok 29,2 odsto ima neutralan stav prema tvrdnji. Takođe, svaki četvrti građanin (26,5 odsto) smatra da nacionalne manjine u Crnoj Gori uživaju previše privilegija na štetu ostalog stanovništva, dok skoro polovina (46 odsto) nije saglasna sa tim, a 27,5 odsto je neodlučnih. Polovina građana (50,5 odsto) smatra da treba da se čvrsto držimo narodnih običaja i tradicije dok svega 22,5 odsto nije saglasno sa ovom tvrdnjom. Neutralan stav o ovom pitanju ima 27 odsto ispitanika“, saopšteno je iz CDT.
Najčešće se osjećali ugroženo zbog politike
Istraživanje pokazuje da se najveći broj građana (26,6 odsto) najčešće osjetilo ugroženo zbog drugačijeg političkog mišljenja, slijedi pripadnost političkoj partiji (25,1 odsto) zatim, dodaji oni, etnička pripadnost (22,9 odsto) te religijska pripadnost (20,3 odsto).
„Da se osjećalo ugroženo zbog svog materijalnog položaja odgovorilo je 13,6 odsto ispitanika, 9,8 odsto je odgovorilo potvrdno na pitanje da li se osjećalo ugroženo zbog roda, dok je zbog seksualnog opredjeljenja ugroženost osjetilo 2,9 odsto ispitanika“, zaključuju iz CDT.
