To je saopšteno na pres konferenciji Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM) povodom predstavljanja prvog sveobuhvatnog istraživanje političkog javnog mnjenja u 2021. godini.
Direktorica CEDEM-a Milena Bešić navela je da je 41,1 odsto ispitanika odgovorilo da se Crna Gora kreće pogrešnim putem.
„Indikativno je da se od 2009. godine broj onih koji smatraju da se Crna Gora kreće pogrešnim putem povećao za 20 odsto.Veći broj onih koji su nezadovoljni učinkom Vlade Zdravka Krivokapića – svaki drugi građanin, a svega 5,2 odsto ispitanih je reklo da je veoma zadovoljno“, rekla je Bešić.
Pojasnila je da je po kriterijumima mjerenja zadovoljavajuće ono stanje povjerenja u institucije koje prelazi 40 odsto, a u ovom slučaju svega tri institucije prelaze taj postotak. Ipak, naglasila je da se govori o institucijama sa kojima građani imaju neposredan i lični odnos.
„Nastavlja se trend pada povjerenja u institucije bez obzira na promjenu vlasti, a posebno je drastačan pad povjerenja u političke institucije, što upućuje da ove institucije moraju uložiti dodatni napor kako bi povratili povjerenje građana“, ukazala je Bešić.
Ukoliko bi se naredne nedjelje održali parlamentarni izbori, 31 odsto opredijeljenih građana bi dalo glas Demokratskoj partiji socijalista (DPS), 18,7 odsto građana Demokratskom frontu (DF), 18,4 odsto Demokratama, 6,4 odsto URI, Bošnjačkoj stranci 4,4, SNP-u 3,5 odsto, Spcijaldemokratama (SD) 3,5 odsto, SDP-u 3 odsto, dok su ostale partije oko ili ispod cenzusa.
„I dalje je DPS pojedinačno najjača politička partija. Međutim, DPS nema kapacitet da sa tradicionalnim partnerima eventualno formira većinu. Bez jednog od ključnih aktera kao što su DPS, DF i Demokrate nijedna druga kombinacija vlasti nije moguća, te da bi se održala trenutna vlast parlamentarna većina mora pronaći kompromis“, navela je Bešić.
Ukoliko bi premijer Zdravko Krivokapić formirao svoju partiju minimum 4,9 odsto građana je reklo da bi sigurno ili vjerovatno glasalo za tu partiju što bi bilo dovoljno za obezbjeđenje parlamentarnog statusa.
Na pitanje da li je potrebno raspisivati vanredne parlamentarne izbore 30,5 odsto ispitanika misli da bi vanredne parlamentarne izbore trebalo raspisati što prije, 12 odsto da bi ih trebalo raspisati istog dana kada budu naredni predsjednički izbori.
„Među onima koji smatraju da ih treba raspisati što prije su uglavnom podržavaoci bivše vlasti, odnosno sadašnje opozicije, dok s druge strane oni koji smatraju da ne treba raspisivati vanredne parlamentarne izbore uglavnom su ispitanici koji podržavaju aktuelnu vlast“, objasnila je Bešić.
Ukoliko bi se sjutra održali predsjednički izbori, kako je kazala,41,5 odsto građana bi glasalo za Mila Đukanovića, 19,4 odsto za Aleksu Bečića, 11, 5 odsto Andriju Mandića, Zdravka Krivokapića 9,6, Dritana Abazovića 7,3 odsto.
„Možemo zaključiti da bi jedan jedinstven kandidat trenutne vlasti imao prednost nad Đukanovićem“, rekla je Bešić.
Programski menadžer CEDEM-a, Marko Pejović, rekao je da više od dvije trećine građana Crne Gore podržava članstvo Crne Gore u Evropskoj uniji, a 45 odsto građana smatra da Crna Gora treba ostati članica NATO-a.
„Najveći broj građana, njih preko 40 odsto, smatra da Crna Gora u spoljnoj politici treba da se oslanja na EU“, rekao je Pejović.
Naveo je da 56,6 odsto građana smatra da je uticaj Srbije snažniji ili isti nego što je bio prije smjene vlasti, dok je istovremeno svaki drugi građanin smatra da je uticaj Srpske pravoslavne crkve snažniji ili pretjerano veliki na Vladu Crne Gore.
„Više od četvrtine građana smatra da je potrebno javno objaviti sadržaj tzv. Temeljenog ugovora, a tek onda govoriti o potpisivanju, a isti broj smatra da ga treba potpisati u Crnoj Gori, dok svaki peti smatra da Crna Gora ne treba potpisati ovaj ugovor. “, kazao je Pejović.
Kada je riječ o pitanju popisa stanovništva, preko 50 odsto smatra da popis treba redovno da se održi ove godine. Svaki četvrti građanin smatra da popis treba odložiti, jer su političke prilike takve da mogu da utiču na rezultat popisa, dok 22 odsto građana nema stav o tom pitanju. Na popisu bi se, kako je rekao, kao Crnogorac izjasnilo 45 odsto građana, dok bi se 30 odsto izjasnilo kao Srbin. Bošnjacima bi se izjasnilo 5,7 odsto ispitanika, Muslimanima 4,3, Albanaca 3,8 odsto, dok su ostale nacionalnosti na manje od 1 odsto.
„Ono što je izvjesno je da se ne mogu očekivati promjene nacionalne strukture stanovništva na predstojećem popisu“, objasnio je Pejović.
Preko 70 odsto građana smatra da je Crna Gora nezavisna država i nema potrebe ponovo razmatrati pitanje crnogorske nezavisnosti.
S obzirom na česte diskusije u javnosti u vezi sa aktivnostima na pronalaženja nafte i gasa, Pejović je ukazao da njih oko 53 odsto smatra da treba raditi na ovim aktivnostima, dok je protiv 26,7 odsto ispitanika. Na kraju, „preko 40% građana smatra da Vlada i nadležne institucije veoma dobro i uglavnom dobro suzbijaju pandemiju korona virusa“, zaključio je Pejović.
Istraživanje je realizovano od 18. do 26. juna tekuće godine na uzorku od 1015 ispitanika.
