Oko 300 novinara u Makedoniji - koji su poslednjih godina tuženi za klevetu, većinom od strane funkcionera, političara i biznismena bliskih vlastima - može da odahne posle dogovora o dekriminalizaciji klevete.
Međutim, iako su oslobođeni pretnji da će morati da plate visoke novčane kazne ili čak da provedu koju godinu u zatvoru, deo novinara i medija oštro kritikuje nove zakonske odredbe za klevetu - upozoravaju da one novinarstvo i slobodu medija vraćaju u mračna vremena cenzure.
Prazna naslovnica: Potpuno belom naslovnom stranicom skopski dnevnik „Vest” - jedan od desetak dnevnih listova na makedonskom i albanskom jeziku - protestvovao je protiv dogovora o dekriminalizaciji klevete.
Prvi put u istoriji makedonskog novinarstva se na ovaj način izražavaju nezadovoljstvo i protest protiv vlasti. Prethodno su novinari na pritiske vlasti reagovali kraćim prekidima rada; elektronski mediji su prekidali program, a bilo je i protestnih marševa i okupljanja na ulicama. Posebno se pamti efektan protest kamermana i fotoreportera protiv vlade aktuelnog premijera Nikole Grujevskog. Samo što je premijer otvorio pres konferenciju - na kojoj su sa njim za govornicom bili i gotovo svi ministri - snimatelji su pogasili kamere, fotoreporteri ostavili aparate, okrenuli leđa i izašli iz dvorane... Time su izrazili solidarnost sa kamermanom koga su dan ranije pripadnici specijalne policije pretukli bez povoda, a da niko od zvaničnika incident nije osudio.Simbolično protestujući belom naslovnom stranicom, redakcija lista „Vest“ upozorava da se dekriminalizacijom i novim načinom regulisanja klevete, temeljito povećava pritisak na slobodu medija, umesto da se smanjuje. Na naslovnoj stranici lista nema uobičajenog slogana „Čitaj i misli slobodno“. Samo je na dnu bele naslovne stranice odštampano: „Ovako će od sada izgledati naslovne stranice“.
Uglavnom je jedan ključan, dominirajući strah kod makedonskih novinara: da će dekriminaliziacijom klevete ojačati cenzura, koju su do sada nametali Vlada, političke i biznis elite povezane sa vladajućom koalicijom. Bojazan je da će sada u cenzuru biti uključeni i vlasnici medija. Ocenu redakcije lista Vest da dekriminilazacija klevete novinarstvo i slobodu medija dovodi u još podređeniji položaj, dele i drugi nezavisni mediji koji su, ipak, malobrojni. Nedeljnik „Građan(sk)i“, preko cele naslovne stranice objavljuje mrežu praznih omči spremljenih za novinare, urednike i vlasnike medija. Naslov „Konopac je vezan“ jasno govori. Vodeća kolumnistica nedeljnika, koji je nedavno pokrenut, zaključuje da se navodnom dekriminalizacijom „postavljaju novi politički i ideološki kontrolni punktovi na putu javne reči“.
Cenzorske makaze: Beli prostor na stranicama novina, u istoriji novinarstva bio je pouzdan znak da su radili cenzori i njihove čuvene cenzorske makaze. Uvek su ostavljale prazan, beo prostor u listovima. Bilo je to u neka davna i mračna vremena kada su novinari započinjali, nikad završenu, bitku, ne samo za nezavisnost medija, već i šire, za slobodu mišljenja i izražavanja stavova. Nasuprot novinarima uvek je bila vlast koja, od kada postoji, do dan danas, ne podnosi kritike, a u drastičnijim slučajevima i kažnjava drugačije mišljenje.
Sam pojam cenzure datira sa početka naše ere i vezan je za religiju i crkvu. Njen cilj je držanje naroda u mraku i neznanju, nametanje dogmi. Ili savremenim rečnikom, doziranjem informacija i kršenjem prava na informisanje i slobodu mišljenja. Cenzura je svoj zenit dostigla u srednjem veku, kada je za čitanje neodobrenih spisa pretila smrtna kazna.
Zvanično, cenzura je ukinuta krajem 18 veka donošenjem Ustava SAD. Naravno bilo je to samo formalno ukidanje, jer se u otvorenim ili zakulisnim pritiscima na medije zadržala do danas. Ulogu cenzora preuzela je svetovna vlast, često u sprezi sa crkvom. Pretnjama i kaznama, ali i raznim oblicima korupcije, vrši se pritisak i kontrola novinara, medija i njihovih vlasnika. Izmenjeni su metodi, ali su ciljevi ostali isti, kao kod prapočetaka cenzure: nametanje unificiranih stavova, dogmi, prikrivanje ili prekrajanje istine.
Kontroverzni dogovor: Predstavnici Udruženje novinara Makedonije i Vlade Republike Makedonije postigli su sredinom juna Dogovor o dekriminalizaciji klevete.
Pregovori, koji su počeli još prošle godine, završeni su dogovorom da se dela, kleveta i uvreda, izbrišu iz Krivičnog zakona, a preraspoređene su novčane kazne. Sada novinar može da bude kažnjen sa najviše 2.000 eura, glavni i odgovorni urednik sa 10.000, a glasilo - odnosno njegov vlasnik - sa 15.000 eura. Dogovoreno je i da se obustave postupci koji se vode protiv novinara, kao i izvršenje kazni koje su izrečene, a još nisu sprovedene. Prethodno je za klevetu i uvredu bila predviđena kazna zatvora od jedne do tri godine, ili novčana kazna do 30.000 eura.
Nove odredbe su ugodne za novinare, ali samo na prvi pogled. Oslobođeni su pretnji drakonskih kazni, ali su temeljito ograničeni i smanjeni njihov profesionalni integritet i slobode, tvrde neki makedonski novinari. Vlasnici koji su i do sada vodili uređivačku politiku, sada imaju i motiv i opravdanje da budu rigorozniji. Tako su novinarstvo i novinari i dalje praktično, jedine žrtve institucije kleveta.
U sudovima, uglavnom u Skoplju, do kraja prošle godine bili su pokrenuti procesi protiv oko 300 novinara. Tuženi su za uvredu, narušen ugled i nanesenu duševnu bol, većinom od strane vladinih funkcionera, političara i biznismena bliskih vladajućoj koaliciji. Svi su oni naprasno postali lako uvredljivi, nosioci visokih moralnih vrednosti, ali i tanano preosetljivi na duševnu bol. Motivi, naravno, nisu bili tako visoko moralni: masovne tužbe su bile deo kampanje vladajuće koalicije da izvrši pritisak na novinare i medije.
Totalna kontrola: Masovne tužbe za klevetu bile su zapravo, pomoćno sredstvo u specifičnoj i nažalost uspešnoj strategiji aktuelne vlasti da osvoji i drži čvrsto pod kontrolom novinare i ceo medijumski prostor.
Postupak je reativno prost, ali, nažalost, uspešno funckionira. Od dolaska na vlast, sredinom 2006. godine, Vlada i partija VMRO-DPMNE, na čijem je čelu premijer Nikola Gruevski, započela je kampanju samoreklamiranja, koja traje do danas. Televiziskim spotovima i oglasima u dnevnim listovima, Vlada i partija, kontinuirano obaveštavaju javnost o svojim „uspesima koje ostvaruju“. Osim gole vladino-partijske propagande ima i spotova i reklama edukativnog sadražaja, akcija i kampanja za treće dete, ali i protiv seksualnih manjina.
Vlada i partija na vlasti godinama su najveći medijski oglašivač u Makedoniji. Prema podacima od pre dve godine (novijih nema) Vlada godišnje za reklamiranje izdvoji 10 miliona eura. Iz državnog bužeta, naravno. To je dar sa neba za siromašna glasila, a gotovo sva su takva. Tako je spojeno korisno i uspešno. Vlast se preko spotova i oglasa hvali uspjesima, a istovremeno drži medije pod kontrolom: koji će se vlasnik medija odvažiti da kritikuje vlast - može da ostane bez prihoda od reklama.
Jednim potezom aktuelna vlast pridobila je na svoju stranu vlasnike medija, ali je i postavila, posredno ili direktno, okvire njihove uređivačke politike.
Veze medija i politike: Osim toga, problem za medijsku scenu makedonije je i u tome što su vlasnici nekih uticajnih TV stanica istovremeno - i lideri partija, koji su u vladinoj koaliciji!
Tako se dvostruko nadvila opasnost nad one medije koji ne žele biti pod kontrolom. Sredinom prošle godine zatvorena je najuticajnija TV stanica A1, a nešto kasnije i tri dnevna lista. Vlasnik ova četiri medija – Velija Ramkovski - koji je javno rekao da u Makedoniji vlada diktatura i da je premijer i lider vladajuće partije diktator - nekoliko meseci kasnije je uhapšen i, početkom ove godine, osudjen na 13 godina zatvora. Ramkovskom nije suđeno zbog medija, već za - privredni kriminal.
Posle ovakvih epizoda, vlasnici medija su postali još oprezniji, a njemačka kompanija WAC se povukla iz Makedonije. U međuvremenu, vladajuća koalicija je, bez posebnog povoda, povećala broj članova Saveta za radiodifuziju i tako obezbedila većinu u ovom, prema zakonu, nezavisnom regulatornom telu za elektronske medije.
Pad u očima Brisela: Može se još nabrajati, ali i navedeno je bilo dovoljno da Makedonija padne za celih 60 mesta na skali kojom organizacija Reporteri bez granica ocenjuje slobodu medija u svetu. O nalazima ove organizacije može se puno toga diskutovati, ali ovako drastičan pad slobode medija i osnovnih prava čoveka da bude informisan i da slobodno izrazi svoje mišljenje - ipak do sada nije zabeležen.
Koliko je Makedonija pala na skali sloboda, proporcionalno se, barem za toliko, povećala kontrola vlasti nad medijima. Otud, nije iznenađenje što je Evropska unija (EU) medijsku situaciju u Makedoniji - tačnije slobodu medijа - postavila kao jedno od nekoliko ključnih područja u kojima Makedonija treba da obezbedi napredak.Verovatno je to bio jedan od razloga što su na predlog Vlade započeti pregovori sa Udruženjem novinara Makedonije. Deo novinara bio je protiv pregovora, pre svega zbog činjenice da - sa druge strane stola - uz ostale činovnike Vlade sedi i ministarka policije. Ukazivalo se, da Vlada u pregovorima nije fer i da samo koristi novinare kao paravan za poboljšanje svog imidža pred EU.
Pregovori su nekoliko puta bili na rubu prekida, posebno kada je otkriveno da Vlada priprema Zakon o medijima, a da to krije od onih sa kojima pregovara, kao i da nema nameru da novinare uključi u proces pripreme tog zakona. Kako bilo, na kraju, ipak je postignut Dogovor o dekriminilazaciji klevete. Vlada i pretstavni udruženja novinara bili su veoma zadovoljni. Pozitivno su reagovali i visoki prestavnici EU, ali su se brzo ugrizli za jezik. Istog dana, Savet za radiodifuziju oduzeo je dozvolu za emitovanje Televiziji A2. Time je zatvoreno peto i poslednje glasilo iz medijske grupe čiji je vlasnik u zatvoru. Ova televizije je, uz muzički program, pre dva meseca uvela i informativni program koji je kritički opsrevirao rad vlasti. Na zatvaranje ove TV stanice reagovali su EU i ambasada SAD u Skopju, ali su, barem javno, ostali bez odgovora.
Tako je, već na prvom koraku, obesnažen Dogovor o dekriminalizaciji klevete. Istini za volju, formalno se Dogovorom i ukidanjem zatvorske kazne za klevetu olakšava položaj novinara. Ali, oni u ovoj priči i nisu tako važni: neće više imati baš mnogo povoda da budu tuženi, budući da će vlasnik medija i glavni urednik određivati uređivačku politiku i odobravati tekstove u skladu sa kaznama koje im vise nad glavom. Nisu to klasične cenzorske makaze, ali cilj je isti – bele (is)prazne stranice u novinama i omče za medije.
Risto POPOVSKI
