Irska je ranije ove nedjelje uvela ponoćni policijski čas u ugostiteljstvu zbog povećanja broja zaraženih, uprkos tome što ima jednu od najboljih stopa vakcinacije u Evropi. U Portugalu, kojem mnogi zavide jer je vakcinisano 87 odsto ukupne populacije, vlada razmatra nove mjere za povećanje zaraze. A Britanija je pretrpjela dugotrajan i uporan talas infekcija uprkos tome što premijer Boris Džonson često ističe koliko je njegova zemlja napredovala u vakcinaciji.
Vakcine dobro deluju
Sve ovo se dešava uprkos činjenici da jedna centralna činjenica ostaje nepobitna - vakcine dobro djeluju. Neki bi se mogli zapitati kako obje činjenice mogu biti istinite. Ali, kako su nacije nedavno otkrile, čak ni relativno visoka stopa vakcinacije sama po sebi nije dovoljna da zaustavi širenje Kovida-19, piše CNN. Austrija će u ponedjeljak uvesti potpunu nacionalnu blokadu, samo nekoliko dana nakon što je uvela blokadu za nevakcinisane osobe.
"Vakcina i dalje pruža veoma dobru zaštitu. Imunitet protiv ozbiljnih bolesti i smrti se dobro drži. Ali znamo da je delta soj mnogo zarazniji. U isto vrijeme došlo je do promjena u društvu i ponašanju. U mnogim zemljama nekr mjere predostrožnosti se manje poštuju", rekao je on za CNN Čarles Bangham, profesor imunologije na Imperial College Institute of Infections u Londonu.
Jednostavno rečeno, kada je u pitanju zaustavljanje prenosa, čak ni veoma dobra stopa vakcinacije nije nužno dovoljna.
"Vakcinacija pomaže. Vakcina je jedan od kamena temeljaca u procesu zaustavljanja virusa, ali ni to samo po sebi nije dovoljno snažno", rekao je Ralf Reintjes, profesor epidemiologije i nadzora javnog zdravlja na Univerzitetu primenjenih nauka u Hamburgu, u Njemačkoj.
"Epidemija nevakcinisanih"
Irska ima jednu od najvećih stopa vakcinacije u Evropi – vakcinisano je 89,1 odsto građana starijih od 12 godina i 75 odsto ukupne populacije, ali je nedavno uveden ponoćni policijski čas u barovima, restoranima i noćnim klubovima zbog sve većeg broja slučajeva i hospitalizacija. I to ne treba da čudi, kažu stručnjaci, jer čak i male grupe nevakcinisanih ljudi mogu pokrenuti prenos. U Irskoj je milion od pet miliona građana još uvijek nezaštićeno.
„Ono što sada imamo je epidemija nevakcinisanih, oko 10 odsto naše populacije starije od 12 godina je nevakcinisano i bilo je predvidljivo da će se epidemija proširiti među njima“, rekao je Sem Mekonki, šef Odjeljenja za međunarodno zdravlje RCSI i Tropska medicina zdravstvene nauke u Dablinu.
Mekonki je napomenuo da je većina djece nevakcinisana, da stariji i osjetljivi ljudi sa drugim bolestima i dalje mogu da budu zaraženi, a asimptomatski, zdravi ljudi takođe prenose virus.
„Kombinacija tih četiri ili pet stvari učinila je naše bolnice prilično punim“, rekao je Mekonki.
Lideri širom Evrope su sve više frustrirani nevakcinisanim džepovima svojih zajednica. U srijedu je zamjenik irskog premijera Leo Varadkar rekao za CNN da nezaštićeni ljudi „prouzrokuju mnogo problema i da Irska ne bi uvela nova ograničenja ako bi svi bili vakcinisani“.
I dramatičnim potezom u petak, Austrija je najavila da će od februara učiniti vakcinaciju obaveznom za sve. Razlika između stope vakcinacije od 70 i 80 odsto je ogromna, ističu stručnjaci, jer svaki dodatni procenat dodatno izoluje virus i smanjuje pritisak na bolnice. Ali McConkei je rekao da s obzirom na prenosivost delta sojeva, nijedna zemlja ne može sebe zaista smatrati visoko vakcinisanom. Tvrdi da će nevakcinisani nastaviti da izazivaju prenošenje virusa dok se ne vakciniše oko 95 odsto ukupne populacije.
"Nove virusne varijante su zaraznije od starih sojeva"
Stoga, iako su vakcine vjerovatno najvažnije sredstvo u borbi protiv virusa, ne može se očekivati da će same vakcine suzbiti prenošenje.
„Nove virusne varijante su zaraznije od starih sojeva“, rekao je Mekonki, koji pored svog istraživanja radi kao konsultant u bolnici Bomont u Dablinu. Vakcine nastavljaju da dramatično smanjuju vjerovatnoću ozbiljne bolesti i smrti i stoga su promijenile sastav onih kojima je potrebno liječenje u jedinicama intenzivne njege. Mnogo je manje primljen nego u prethodnim talasima i sada su to uglavnom nevakcinisani mladi ili veoma stariji ljudi, istakao je Mekonki.
Prema Varadkarovim rečima, oko 50 odsto ljudi na intenzivnoj njezi u Irskoj trenutno je nevakcinisano.
Ali svaki naredni talas novih prijema mogao bi preopteretiti irski bolnički sistem. Od 294 kreveta na intenzivnoj njezi sa adekvatnim osobljem u Irskoj, 118 je zauzeto pacijentima sa Kovid-19, a samo 17 je ostalo dostupno, navodi se u dnevnom izvještaju irske vlade u četvrtak.
„Značajan dio zdravstvenog osoblja dao je ostavke nakon prva dva talasa jer su se pojavili umor i iscrpljenost kojih ranije nije bilo“, kaže Mekonki, prenoseći razmišljanje svog bolničkog osoblja dok se bori sa novim talasom infekcije: „Mi“ samo bih volio da se ova stvar završi. ”
Slabljenje imuniteta
Kampanja vakcinacije u Evropi dodatno se ubrzala u prvim mjesecima 2021. godine, ali evropske nacije sada računaju na postepeno slabljenje imuniteta nakon tih doza. Dvije studije iz stvarnog svijeta, objavljene u oktobru, potvrdile su da imunološka zaštita koju obezbjeđuju dvije doze Pfizer vakcine počinje da opada nakon dva mjeseca, iako je zaštita od ozbiljne bolesti, hospitalizacije i smrti i dalje jaka. Studije su pokazale slične rezultate za doze vakcine Astra Zeneka i Modernina, koje se takođe koriste u Evropi.
„Imuni odgovor vakcine vremenom opada, a kako je kampanja vakcinacije počela u Njemačkoj ranije ove godine, sada vidimo da neke starosne grupe i neki ljudi brzo gube imunitet na kovid-19“, rekao je Tobias Kurth, profesor javnog zdravlja i epidemiologije i direktor Instituta za javno zdravlje pri Univerzitetskoj bolnici Šarite u Berlinu.
"Ovo je vjerovatno jedan od razloga zašto se trenutno polako povećava broj vakcinisanih kojima je potrebna hospitalizacija, posebno kod starije populacije koja je prva vakcinisana", dodao je Reintjes.
Stručnjaci ističu da zaštita od ozbiljne bolesti i smrti ostaje jaka kod dvostruko vakcinisanih osoba koje još nisu primile treću dozu.
"Dobra vijest je da su i antitela i T-ćelije prilično dobro održavane mjesecima od vakcinacije. Postoji blagi pad njihove koncentracije, ali je veoma mali. Vakcina i dalje pruža veoma dobru zaštitu, imunitet protiv ozbiljnih bolesti i smrt je veoma "dobro održavana. Veća je vjerovatnoća da ćete dobiti simptome, ali ćete i dalje biti prilično dobro zaštićeni od ozbiljne bolesti. Problem je što ćete prenijeti virus ako dobijete simptome. Dakle, prenošenje je" tako dobro kontrolisan", rekao je Bangam.
Evropa uvodi mjere
I vremenom, ovo povećava stopu infekcija u zemlji i može uticati na kapacitet bolnica.
"Zaštita od infekcije je svakako oslabila, kao i sposobnost njenog prenošenja. Ali, srećom, zaštita od bolesti nije toliko slabija", primijetio je Mekoni.
Jedna studija iz Izraela obuhvatila je 4.800 zdravstvenih radnika i pokazala je da je nivo antitijela brzo opao nakon dvije doze vakcine, posebno među muškarcima, među osobama starijim od 65 godina i osobama sa imunosupresijom. Druga studija iz Katara pokazala je da zaštita koju stvara Pfizer vakcina dostiže vrhunac u prvom mjesecu nakon vakcinacije, a zatim počinje da slabi.
"To je svakako zabrinjavajuće. U početku smo vakcinisali vrlo brzo, a onda je dosta usporilo. Tako da se sada vjerovatno pad zaštite dešava brže nego što se daju nove doze", rekao je Reintjes.
Dr Entoni Fauči, direktor američkog Nacionalnog instituta za alergije i zarazne bolesti, rekao je za CNN ove nedjelje da nedavni podaci iz Izraela pokazuju da među ljudima starijim od 60 godina, oni koji prime treću dozu imaju manju vjerovatnoću da će se ozbiljno razboljeti od vakcinisanih ljudi koji nijesu primili dodatak. Stopa teških bolesti ostala je najveća među onima koji nijesu vakcinisani.
Koliko god bila impresivna stopa vakcinacije u zemlji, stručnjaci insistiraju da se ne može očekivati da će samo vakcine zaustaviti epidemiju.
Vakcina kontroliše smrtnost, ali sama po sebi ne može zaustaviti pandemiju
„Vakcina kontroliše smrtnost, ali ono što vidimo je virus koji se etablirao kao endemski, a u nekim zemljama je postigao veći napredak jer je bilo manje strogih kontrola“, rekao je Dejvid Hejman, bivši izvršni direktor zarazne organizacije Svjetske zdravstvene organizacije, klaster bolesti i profesor na Londonskoj školi za higijenu i tropsku medicinu.
Ograničenja se razlikuju od zemlje do zemlje, a njihovo poštovanje se takođe može značajno razlikovati. A to znači da čak i dobro vakcinisane nacije poput Irske mogu da pretrpe ozbiljne skokove u broju zaraženih.
"Mi u Irskoj smo veoma dobri u druženju. Moramo da shvatimo da je naše druženje kulturološki specifično i različito u različitim zemljama... U Španiji i Portugalu jedete vani u 22 sata, a u Irskoj se guramo u prepunim restoranima", rekao je Mekonki. .
Španija i Portugal, sa stopama vakcinacije od 80 odnosno 87 odsto ukupne populacije, doživjele su sličan porast kao u Irskoj i takođe su ublažile pravila socijalizacije posljednjih mjeseci. Ali do sada su izbegavali najgore, a stručnjaci ukazuju na očigledan uspjeh njihovih mjera zastrašivanja.
„Španci su posebno vodili računa o ograničenjima, propisali su upotrebu maski za lice i socijalnu distancu. Upotreba maski je obavezna samo u zatvorenom prostoru i ljudi se toga uglavnom drže, ali se može naći i mnogo ljudi koji i dalje koriste maske na otvorenom“, rekla je Ana Garsija, profesorka preventivne medicine i javnog zdravlja na Univerzitetu u Valensiji.
Španija i Portugal oprezno idu ka normalnom životu
Uprkos postizanju visoke stope vakcinacije, Iberijsko poluostrvo se polako i oprezno kreće ka normalnosti, a osim u zatvorenim javnim prostorima, maske su i dalje potrebne u javnom prevozu u Španiji. U Portugalu su maske i dalje obavezne u javnom prevozu, a premijer Antonio Kosta upozorio je u utorak da bi se restrikcije mogle vratiti zbog novog povećanja broja slučajeva.
Neki stručnjaci ukazuju na te dvije zemlje kao na primjer kako čak i dobro vakcinisane nacije treba da pristupe koronavirusu.
"Po mom mišljenju, razlika u obuhvatu vakcinacije u različitim zemljama čini veliku razliku u stopama incidencije. Ali to nije jedino objašnjenje, vakcine same po sebi ne mogu u potpunosti da suzbiju virus", rekao je Garsija.
Ipak, važnost pridržavanja epidemioloških mjera jače se oseća u zemljama u kojima je vakcinacija zastala. A u Njemačkoj, koja ima jednu od najnižih stopa imunizacije u zapadnoj Evropi, neki stručnjaci krive promenu u percepciji javnosti.
„Jedan od glavnih faktora je umor od korone, ljudi su zaista umorni od pandemije. Upravo smo imali opšte izbore na kojima jeKCovid-19 bio malo van fokusa. Političari su se fokusirali na druge stvari i mnogi ljudi su smatrali da je problem više u tome nije tako veliko“, rekao je Reintjes za CNN.
Njemačka na ivici izolacije
Njemačka je u četvrtak zabilježila više od 65.000 novih infekcija Kovid-19, a odlazeća kancelarka Angela Merkel nazvala je situaciju u zemlji dramatičnom. Ali čak i usljed takvih cifara, mnogi njemački barovi i božićni sajmovi privlače gomile ljudi, ističe Reintjes. Karnevalska sezona u Kelnu otvorena je prošle nedjelje velikom gužvom, iako je pristup bio dozvoljen samo vakcinisanim ili oporavljenim osobama.
Njemački ministri pozivaju građane da se vakcinišu i otežaju život onima koji to ne žele. Nova koaliciona vlada će vjerovatno pojačati borbu protiv Kovid-19 i zahtijevati dokaze o vakcinaciji u brojnim društvenim aktivnostima. Ali stručnjaci priznaju da takvi pokušaji stižu prekasno da zaustave ovaj uspon.
„Nije moguće postići stope vakcinacije u kratkom vremenskom periodu koje bi zaustavile ovaj talas“, rekao je Reintjes, insistirajući umjesto toga na poštovanju postojećih mjera i smanjenju socijalizacije.
„Sezona jesen-zima je najbolja sezona za prenošenje virusa. Ljudi su u zatvorenom prostoru i to igra važnu ulogu. Ljudi su prilično kovidni i ne drže se ponašanja koje bi ograničilo širenje virusa. Dakle, sada se virus širi. mnogo lakše“, zaključio je Reintjes za CNN.
