Javni dug Crne Gore na kraju juna je bio 1,629 milijardi eura ili blizu 50 odsto.
Fiskalna pravila koja će ograničiti zaduživanje države – visinu javnog duga, rashoda, deficita državne kase i proceduru planiranja prihoda trebalo bi da budu usvojena do kraja godine, kako je Pobjeda objavila u četvrtak. Iz Centralne banke, Ministarstva finansija i drugi članovi radne grupe Pobjedi nijesu željeli da saopšte na koliko će biti ograničenja uz obrazloženje da je još rano za saopštavanje procenata.
Iz Centralne banke Pobjedi su saopštili da će budućim pravilima javni dug biti ogranićen ispod Mastrihtskih kriterijuma.
Analitičari
I Pobjedini sagovornici poslanik SDP Damir Šehović, ekonomski analitičar dr Vasilije Kostić i predstavnik Montenegro biznis alijanse Zoran Vulević kažu da ograničenje mora biti niže od Mastrihta.
- Uvođenje fiskalnih pravila u naše zakonodavstvo može biti korisno ne samo zbog toga što je to praksa u sve većem broju zemalja Evropske unije, nego i zbog toga što države koje vode promišljeniju fiskalnu politiku prije krize, imaju značajno veću mogućnost za kontraciklično djelovanje tokom krize. Zato bi trebalo uspostaviti pravilo za javni dug, koje ne smije dozvoliti veći nivo od onog predviđenog Mastrihtskim kriterijumom od 60% BDP-a – kaže Šehović.
On smatra da postojeći nivo javnog duga nije toliko problematičan sa aspekta apsolutnog iznosa, budući da je na znatno nižem nivou od većine evropskih zemalja.
- On može biti problematičan ukoliko se ima u vidu dinamika povećanja javnog duga u posljednjih nekoliko godina i činjenica da nam je zbog toga ograničen razvojni potencijal – objašnjava Šehović.
Ovaj poslanik SDP-a smatra da bi još gore bilo zatvarati oči pred problemom sa kojim se suočavamo, kao i svaka druga država koja je pogođena negativnim efektima krize, i koja zbog toga mora nalaziti načine za uredno finansiranje svih budžetskih obaveza, od kojih je svakako jedan od najčešće korišćenih novo zaduživanje.
Iskustva
Ekonomski analitičar Vasilije Kostić kaže da je veliki broj država podstaknut dužničkom krizom uveo nova ili ojačao stara fiskalna pravila s ciljem da se spriječi nekontrolisani rast javnog duga i da se zadrži u željenim okvirima.
- Potrebno je definisati pravila na nižem nivou od Mastrihta. Neposredan način upravljanja javnim dugom jeste definisanje njegove gornje granice, ali postoje i drugi instrumenti, odnosno fiskalna pravila, ali su posredna kao što su fiskalni deficit, javna potrošnja i neki drugi koji ne obezbjeđuju 100% sigurnost u ograničavanju rasta javnog duga – kazao je Kostić.
Zemlje u razvoju, kaže on, ranije ulaze u zonu mogućeg izbijanja dužničke krize – u prosjeku s učešćem javnog duga od 43% BDP-a – u odnosu na razvijene zemlje sa 72% .
- Istraživanja ukazuju da je polovina zemalja u razvoju dužničku krizu doživjela u situaciji kada je njihov javni dug iznosio 50% BDP-a. U određivanju limita ne treba imati mehanicistički pristup već uvažiti realnosti naše ekonomskse situacije – kaže Kostić.
- U smanjenju javnog duga mogu biti uputna iskustva Slovačke, Poljske, Čilea kao i mnogih drugih zemalja. Ipak, ključno je razumjeti da uvođenje ovih pravila treba da bude „koplje i štit“ politike razvoja, a ne samo jedno ili drugo. U tom slučaju nije isključeno da budu ne samo „kočnica duga“ već i kočnica razvoja – smatra Kostić.
Granica
U svakom slučaju, kaže on, granicu treba postaviti tako da pomiri dva cilja: potrebu za makroekonomskom stabilnošću i ekonomskim rastom, a to neće biti lako.
Član MBA Zoran Vulević takođe kaže da javni dug ne bi smio biti veći od 60% DBP i da treba podržati namjeru države da ograniči zaduživanje.
- Bilo bi dobro, ukoliko je moguće, da se ne ide dalje u zaduživanje i treba sve učiniti da do toga ne dođe. Ipak, ukoliko se to iz određenih razloga i dogodi trebalo bi nastojati da se ne ide do maksimalne visine zaduženja prema Mastrihtskim kriterijumima po kojima javni dug ne bi smio biti veći od 60% DBP. Svakako da nije dobro dugom finansirati deficit u javnim finansijama i Vlada je toga svjesna, zato je i pribjegla uvođenju fiskalnih pravila – objašnjava Vulević.
Vulević kaže da javni dug od 1,6 milijardi eura, odnosno garancije date KAP-u upućuju na maksimalan oprez u pogledu daljeg zaduživanja.
Šehović: Strukturni deficit ne smije biti veći od 0,5 odsto BDP
Poslanik SDP-a mr Damir Šehović Pobjedi je juče, komentarišući uvođenje fiskalnih pravila, kazao da njihov sastavni dio mora biti pravilo o strukturnom fiskalnom deficitu.
- Sastavni dio pravila mora biti pravilo o strukturnom fiskalnom deficitu s obzirom da on odslikava dugoročnu neusklađenost poreske politike i politike javnih rashoda – ocijenio je Šehović.
Šehović je podsjetio da nas iskustvo uči da maksimalan nivo budžetskog deficita predviđen ugovorom iz Mastrihta od 3% BDP-a je suviše komotno postavljen za kontrolu javnog duga i nije konzistentan sa granicom za javni dug.
- Zato treba razmišljati o maksimalnom iznosu strukturnog deficita koji ne smije biti veći od nivoa koji je postavljen za zemlje EU, a koji iznosi 0.5% BDP-a.
Primjeri Njemačke, Španije, Austrije…
Ekonomski analitičar Kostić kaže da je praksa pokazala da je fiskalni deficit od 3% BDP-a visok nivo za zemlje koje imaju realni rast ekonomije od 1−2% i nešto više godišnje, što je čest slučaj s razvijenim zemljama i članicama EU.
- Jasno je da je taj nivo visok i za zemlje u razvoju, ali treba imati u vidu da zarad ovog pravila u periodima ekspanzije fiskalni deficit može biti i bio je često ispod maksimalne granice, da bi sa usporavanjem privredne aktivnosti, a naročito tokom recesije, značajno prekoračio zadatu granicu od 3% BDP-a – kaže Kostić.
Ovo fiskalno pravilo tzv. „kočnica duga“ je definisano u ustavima i zakonima nekoliko zemalja Evropske unije.
- Ono je u njemačkom ustavu definisano u vidu granice strukturnog deficita od 0,35% BDP-a, Španije 0,40, Austrije 0,35. U Srbiji je naprimjer 1% – podsjeća Kostić.
