Bojan Šarkić, bivši crnogorski ambasador u Briselu a sada direktor konsultanske kuće Europe Matters ocijenio je za Portal Analitika da je najavljeni početak pregovora sa Evropskom unijom izuzetan politički događaj za Crnu Goru i naglasio da će za termin dobijanja statusa kandidata biti presudno mišljenje Evropske komisije o spremnosti Crne Gore. Šarkić, koji je osnivajući svoju konsultantsku kuću zadržao dobre i kontakte sa administracijom Evropske unije, smatra da će u daljoj proceduri odlučivanja o crnogorskoj poziciji značajno mjesto igrati politika i dešavanja u regionu Balkana.
- Najbitnije je šta će biti sadržaj mišljenja Evropske komisije, odnosno sa kakvim preporukama ce "proći" Crna Gora. Mišljenje će obuhvatiti sve što je do sadaurađeno u Crnoj Gori na području reformi; naglasiti pozitivno ali i "identifikovati određene slabosti" što je bio slučaj u svakom sličnom dokumentu na kojem je radila Evropska komisija. Razumije se, u zavisnosti od "preporuke" Komisije zavisiće i otpočinjanje pregovora sa Evropskom unijom. Uprošćeno rečeno, moguće su tri varijante: preporuka je pozitivna, preporuka je negativna i treća - da je preporuka pozitivna uz određene elemente koje treba doraditi, ispraviti itd. Dosadašnje iskustvo ukazuje da je uvijek najrealnija bila upravo ova treća opcija. Vjerujem da će tako biti i u slučaju Crne Gore, istakao je Šarkić koji naglašava politički značaj događaja za Crnu Goru.
- Otpočinjanje pregovora sa EU je izuzetan politički događaj i u samoj proceduri i "politika" ima posebni značaj. I od toga će zavisiti kada će Crna Gora započeti pregovore. Pomenuo bih da su problemi vezani za Srbiju odnosno Kosovo u centru pažnje EU, a da je i pitanje BiH -ništa manje značajno za Evropljane. U tom kontekstu, Crna Gora mora "držati sebe na agendi" .
ANALITIKA: Da li će EU postavljati neke dodatne uslove jer iz Evrope dolaze preporuke da je neophodna borba protiv organizovanog kriminala, korupcije... Može li to predstavljati prepreku na putu Crne Gore ka EU?
ŠARKIĆ: Ako, recimo, pogledate web stranicu BBC-a koja govori o Crnoj Gori u kontekstu budućih potencijalnih članica EU, naći ćete ocjenu da "Crna Gora mora da intenzivira svoje napore u primjeni zakona, borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije i zaštiti slobode izražavanja". Slične ocjene se mogu naći i u dokumentima Evropske komisije. Određene ocjene će pratiti Crnu Goru i tokom pregovora, kada do njih dođe. To je normalno, to je pratilo i ostale države koje su prolazile kroz ovakav proces. Da podsjetim, problem sa pravosuđem i korupcijom prati Bugarsku i Rumuniju i sada kada su postale dio EU. No, osnova svega su ljudski resursi i od toga će najviše zavisiti napredovanje Crne Gore. ANALITIKA: Da li je vanredno napredovanje Islanda u procesu priključivanja EU ipak znak da postoji mogućnost da Brisel ponekad prelomi kroz prizmu politike a ne standarda koji su proklamovani?
ŠARKIĆ: Pridruživanje Islanda je zaista specifičan slučaj i ne treba ga dovoditi u vezu sa pridruživanjem država Zapadnog Balkana. Prvo, Island je, kao i Crna Gora, mala država -330 hiljada stanovnika ali, suštinski, primjenjuje gotovo dvije trećine evropske regulative uključujući i takozvana pravila "zajedničkog tržišta". Članica je EFTA i takođe je u Šengen zoni. Sa druge strane, finansijska kriza koje je potresla i Island izuzetno je pogodila privatne investitore iz Velike Britanije i Holandije - izgubili su 3.1 miliardu funti. Zato će jedno od glavnih pitanja u pregovorima Islanda prema EU biti finansijska superkontrola. Ribarstvo je takođe od ključnog značaja za ovu zemlju. Sa druge strane, ulazak Islanda u EU omogućiće više prostora Evropi za istraživanje i korišćenje energije i minerala iz Arktičkog kruga. Dakle, EU interesi su drugog karaktera i realno gledajući - sa izuzetkom prevođenja - mnogo lakše i brže mogu da prođu kroz proces pregovora.
ANALITIKA: Govorili ste o politici EU na Balkanu. Da li će, nakon mišljenja Međunarodnog suda pravde, doći do definitivnog rješenja pitanja Kosova; očekujete li talas novih priznanja nezavisnosti Kosova?
ŠARKIĆ: Da, realno je da u periodu avgust-oktobar, to jest neposredno pred i poslije redovnog zasijedanja Generalne skupštine UN dođe do daljih priznanja Kosova. Uostalom, srbijanski ministar Jeremić je u parlamentu Srbije sam pominjao cifru od mogućih - pedestak zemalja!?
No, prije svega, da napomenem: mišljenje MSP u Hagu je zainteresovanim stranama - nezvanično - bilo poznato nekih desetak dana prije samog obznanjivanja u Hagu! Zato me i nije iznenadila uzurbana srpska reakcija u vidu pripreme rezolucije prema UN. Sa druge strane, izostala je saradnja Beograda sa EU po ovom pitanju iako je, po zajedničkim izjavama, takav dogovor postojao. Čini mi se da je srpska diplomatija požurila, plašeći se sa jedne strane da ce kosovska strana prije njih izaći sa svojom rezolucijom, znajući istovremeno da Evropljanima treba malo više vremena dok se usaglase oko nekih pitanja, a sigurno i da sadržaj evropskog prijedloga rezolucije nije bio odgovarajući za Srbiju. Sad je spreman evropski predlog a jasno je da će, već predstavljeni, srpski prijedlog biti "opstruiran" od pet vodećih zemalja - Francuske, Njemačke, Italije, Velike Britanije i SAD. Britanski Forin Ofis je već zvanično izrazio nezadovoljstvo ovakvim gestom Srbije, a britanski ambasador u Beogradu izjavio da "države koje su u procesu pristupanja EU moraju da usaglašavaju svoje stavove sa EU i sarađuju sa EU. Unutar same EU, Srbija može da računa još samo na Grčku i Rumuniju (koje su u svojim problemima do guše).
Srbija plaća ogromnu cijenu a kraj se (ne)nazire. Dodatni prijedlozi rezolucija nekih drugih zemalja - i to se može očekivati. Beogradska Politika prije neki dan informiše da je „dinar oslabio za 0,24 odsto“. Dakle, stvari ne izgledaju ružičasto i to u Beogradu moraju shvatiti.
Draško Đuranović
