Suočene sa zahtjevom evropskih zvaničnika da se dokapitalizuju do polovine godine za više od 100 milijardi eura, zapadne banke imaju samo jedno rješenje: da prodaju imovinu koja je uglavnom u inostranstvu, i to u istočnoj Evropi.
Komentator vodećeg belgijskog biznis magazina Trendovi-Tendencije (Trends-Tendances) Amid Faldžaui (Faljaoui) istakao je nedavno da banke nemaju izbora, i da će proces prodaje aktive biti još bolniji u centralnoj Evropi. Od 16 zapadnih banaka koje posluju u istočnoj Evropi, čak 12 mora da se dokapitalizuje. Belgijski komentator je procijenio da tri četvrtine bankarske aktive u centralnoj Evropi pripada zapadnim bankama, zbog čega je glavno pitanje za ove zemlje kako će finansirati privredu kada se zapadne banke budu povukle uz što manje buke.Realna opasnost od prodaje: Belgijski komentator ocjenjuje da zapadne banke nisu oduševljene zbog potencijalne prodaje u regionu centralno-istočne Evrope, ali ih vlade primoravaju da ponovo uspostave finansijsku stabilnost. Evropski zvaničnici su u oktobru 2011. istakli da će banke morati najprije same da se potrude da poboljšaju kapitalne pozicije prikupljanjem novca na tržištu, traženjem partnera, i tek na kraju im, kao mogućnost, ostaje korišćenje evropskih fondova.
Međutim, analitičari su odmah upozorili da interesovanje za nove emisije akcija banaka neće biti veliko, zbog čega se kao rješenje nameće prodaja franšiza po centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi. Nepovjerenje investitora u akcije banaka potvrdilo se 9. januara na berzi u Milanu, kada je suspendovana trgovina dionicama Unikredit banke (UniCredit) zbog izuzetne nestabilnosti njihove cijene. Ta banka - koja mora svoj kapital da poveća za osam milijardi eura - prethodnih dana je izgubila gotovo polovinu tržišne vrijednosti, nakon što je objavila da prodaje akcije u vrijednosti od 7,5 milijardi eura.
Prema pisanju bugarskog Dnevnika, partnera mreže EurAktiv, tri četvrtine kreditnog plasmana zapadnih banaka otpada na centralnu i istočnu Evropu, gdje većina zemalja ima samo po jednu značajnu domaću banku. Analitičari Rajfajzen banke (Raiffeisen) procijenili su da je bankarska aktiva u centralno-istočnoj Evropi u junu prošle godine iznosila 1.900 milijardi eura (što je 5,5% ukupne aktive u eurozoni).
Strane banke smanjuju investicije: Za neke od zapadnih banka region istočne i centralne Evrope je glavni, ponekad i jedini fokus operacija van domaćeg tržišta. A ako već moraju da smanjuju poslovanje, radije će to uraditi u inostranstvu nego kod kuće.
U tome, prema ocjenama konsultantske kuće MekKinsi (McKinsey) ima ekonomske logike. "U prošloj dekadi... ranjivost regiona je bila veća nego na bilo kom drugom tržištu u razvoju, i većina igrača, uprkos vrlo pogodnim uslovima, nije ostvarila atraktivan povraćaj na uloženo", zaključuje se u izveštaju MekKinsija.
Konkretno, na srpskom bankarskom tržištu, već je započeo proces akvizicija i spajanja banaka, ali ne tako uspješno. Belgijska finansijska grupa KBC objavila je još prije tri godine da, između ostalog, prodaje i banku u Srbiji, ali do sada nije bilo kupaca.
Svojevremeno se špekulisalo da i mađarska OTP banka prodaje ćerku-banku u Srbiji, ali je to menadžment demantovao. Prošle godine je započelo povezivanje grčkih banka Alfa i EFG. Hipo banka je najavila da će prodati banku u Srbiji kao dio paketa podružnica u jugoistočnoj Evropi.
Što se tiče Crne Gore, zapadni mediji su pominjali mogućnost da austrijska Hipo alpe adrija grupa proda svoju podružnicu u Crnoj Gori, ali je to zvanično demantovano od crnogorske filijale Hipo alpe adrija banke.
"Srpski slučaj": Nasuprot tome, poznavaoci srpskog bankarskog tržišta tvrde da će u 2012. ipak uslijediti kako prodaje banaka, tako i dokapitalizacije. Razlog je ne samo kriza matičnih banaka u Evropskoj uniji, već i preveliki troškovi banaka, kao i prijeteća recesija zbog koje će srpska preduzeća sve teže vraćati kredite. U predviđanjima o minimalnom rastu BDP-a Srbije u ovoj godini, ekonomisti vide opasnost za bankarski sektor, jer će porasti problematični krediti tj. krediti u čijem plaćaju se kasni duže od 90 dana. Trenutno, taj pokazatelj i za privredu i za stanovništvo iznosi 18,8 odsto, ali je problem u tome što je procenat problematičnih kredita za privredu daleko veći i i stalno raste.
Problematični krediti rastu i u drugim zemljama istočne i centralne Evrope, i kreću se od 5 odsto u Rusiji, do više od 12 odsto u Mađarskoj.
Na trećem mjestu su grčke banke koje raspolažu sa 16 odsto tržišnog kolača. Banke se sa rastućim troškovima, u odnosu na prihode ostvarene od kamata i bankarskih naknada, bore tako što već neko vrijeme otpuštaju zaposlene i zatvaraju ekspoziture. Od 2009. broj zaposlenih u srpskim bankama konstantno se smanjuje. Za prvih devet mjeseci prošle godine, 243 bankarska službenika su dobila otkaz, i to najviše u Vojvođanskoj, Rajfajzen i Prokredit banci.Na kraju septembra u Srbiji su poslovale 33 banke sa 29.644 zaposlenih, od kojih je 21 banka bila strana. Najznačajnije banke na srpskom tržištu su italijanske i austrijske banke, čije tržišno učešće iznosi 22 odsto i 18 odsto, navodi se u izvještaju Narodne banke Srbije.
Pad kreditnih aktivnosti u CIE: Mnoge od stranih banaka, uključujući Unikredit, KBC, Komercbanku (Commerzbank) i Rajfajzen, smanjuju kreditnu aktivnost i u regionu centralno-istočne Evrope.
Recimo, Unikredit je pomjerila fokus svojih operacija u centralno-istočnoj Evropi na Poljsku, Rusiju i Češku, na račun 16 drugih zemalja u kojima takođe posluje.
Njemačka Komercbanka - čiji se minus procjenjuje na 2,9 milijardi eura - objavila je da će zamrznuti kreditne aktivnosti u Češkoj i Slovačkoj.
U međuvremenu, očekuje se da će Sosijete ženeral (Société Générale) koji mora da se dokapitalizuje za 3,3 milijarde eura, Erste, Rajfajzen i Banka Austrije, koja je podružnica Unikredit banke, smanjiti kreditnu aktivnost u centralnoj i istočnoj Evropi.
Bugarska i Rumunija, koje takođe trpe pritiske grčke krize, budući da grčke banke posluju u ovim zemljama, naročito su izložene riziku. Rizik se preliva i na Srbiju.
Zamjenik direktora za istraživanje u Evropskoj banci za rekonstrukciju i razvoj Ralf de Has (Ralph De Haas) upozorio je u decembru da će nove regulatorne mjere koje uvode pojedine zapadne zemlje dodatno povećati pritisak na tržištima CIE. Na primjer, austrijsko regulatorno tijelo je naložilo svojim bankama da smanje izloženost u centralnoj, istočnoj i JIE, tako da plasmani ne mogu da pređu iznos depozita prikupljenih na lokalnom tržištu.
Rumuni i dalje optimistični: Međutim, neki komentatori su i dalje optimistični. Adrijan Vasilesku (Adrian Vasilescu), savjetnik guvernera Nacionalne banke Rumunije, rekao je za EurActiv: "Nijedna banka nije povukla kapital iz Rumunije, a i zašto bi to radile?" Kako je rekao, rumunska valuta lej je bila najjača u regionu u 2011, a "kamatne stope su i dalje pristojne".
"Te banke su uložile milijarde u našu zemlju. Neće se tek tako povući, jer su do sada dobro zarađivale", ocijenio je Vasilesku.
On smatra da je Rumunija izbjegla zapadanje u finansijsku krizu, zbog čega je atraktivna za investitore. Kako je rekao za EurAktiv, Rumunija upravo pregovara "sa nekim dobrim zapadnim bankama koje razmatraju potencijal rumunskog ekonomskog okruženja".
Bugarski premijer Bojko Borisov (Boyko Borissov) nedavno je rekao u Briselu da bankama u toj zemlji nije potrebna dokapitalizacija, budući da ih zakon, koji je donijet nakon bankrota Bugarske 1997, obavezuje da kapitalna adekvatnost bude 15 odsto, znatno više nego što zahtijeva EU.
Mađarska, koja trenutno traži novi paket pomoći, jako je zavisna od kredita iz eurozone. Prema pisanju BBC-a, strane banke plasiraju četiri petine kredita u zemlji, a oko polovina tih kredita su prekogranični krediti. Glavni ekonomista EBRD Erik Berglef (Bergloef) u decembru je predložio da se pokrene nova "Bečka inicijativa", slična onoj iz 2009, koja je spriječila da se zapadne banke povuku iz regiona centralne, istočne i jugoistočne Evrope, tako što će zadržati pretkrizni nivo izloženosti u zemljama u ova tri regiona.
"Moramo da osiguramo da podružnice u regionu ne budu diskriminisane", rekao je Berglef.
Izvor: EurActiv.rs (Srbija) i EurActiv.com;
Oprema teksta: Portal Analitika
