Na srpskoj političkoj sceni nema kraja iznenađenima nakon minulih izbora: socijalisti su politički pobednici, demokrate imaju znatno manje glasova nego pre četiri godine, naprednjaci su osvojili pojedinačno najviše glasova, a radikali nisu prešli cenzus. U odnosu na prethodne izbore sada je barem jasno da se oko vlade neće pregovarati dva meseca, već će se ona formirati nakon 20. maja - kada sledi drugi krug predsedničkih izbora. I dalje je, međutim, nejasno: da li će se Ivica Dačić prikloniti starom koalicionom partneru Tadiću, ili će se odlučiti za novog političkog partnera Nikolića?
Odnos snaga: U novom sazivu parlamenta, prema preliminarnim rezultatima izbora, najviše poslanika će imati koalicija okupljena oko naprednjaka i Tomislava Nikolića 73 poslanička mandata; sledi koalicija oko demokrata Borisa Tadića sa 68 mesta; zatim su Dačićevi socijalisti sa 45 poslanika.
Nakon tri “prvoplasirane stranke”, slede demokrate Vojislava Koštunice sa 20 poslanika koliko imaju i liberali Čedomira Jovanovića, dok su Dinkićevi Ujedinjeni regioni dobili 16 mesta, Savez Vojvođanskih Mađara šest poslanika i Vlaška manjina jedno mesto. Posmatrajući ovakve rezultate moguća je razna matematička kombinatorika koja bi dovela do većine od 126 poslanika.
A kada postizborne kalkulacije stupe na scenu - svi lideri stranaka zaborave šta su u kampanji za sadašnje potencijalne koalicione partnere, odnosno brišu se olako data obećanja tipa "mi nikada nećemo sa njima"!
Kratak fitilj: Iako se činilo da će lider socijalista mirno posmatrati ponude demokrata i naprednjaka, Dačić je prvi progovorio - prvog dana.
Od Dačića se moglo čuti da je razgovarao sa oba potencijalna koaliciona partnera, ali i da je podrška Tadiću u drugom krugu predsedničkih izbora - logični nastavak dosadašnje saradnje, i da se predsednički izbori ne mogu razdvojiti od formiranja nove Vlade. Ipak, Dačić ima svoj uslov:
"Želim da znam ko će biti u idućoj Vladi. Ne mogu da podržim predsedničkog kandidata, a da posle na ključnim mestima u Vladi budu stranke koje govore da je Republika Srpska genocidna tvorevina ili, na drugoj strani, Tomislava Nikolića i one koji hoće da prekinu saradnju sa Evropskom unijom".
Ovom izjavom Dačić je Tadiću stavio do znanja da ga neće podržati ako Tadić bude zvao LDP Čede Jovanovića u Vladu, ali je poručio i Tomislavu Nikoliću da nema podrške ako u njegovoj koaliciji bude DSS Vojislava Koštunice koji zagovara političku i vojnu neutralnost Srbije.Tomislav Nikolić je ocenio da je lider SPS-a "euforično najavio zahtev za premijerskim mestom" i najavio razgovore sa parlamentarnim strankama u narednim danima uz opasku. "Kako god da bude sastavljena ta vlada, ja ću sa njom da sarađujem kao predsednik Republike", kazao je Nikolić iako u prvom krugu predsedničkh izbora zaostaje za Tadićem za 1,2 odsto.
Doskorašnji predsednik Tadić se za sada nije konkretno izjasnio o Dačićevoj želji i kaže da podršku za drugi krug izbora traži od građana, a ne od političkih partija - najavljujući tako da će sa strankama razgovarati nakon drugog kruga predsedničkih izbora. "Ne prihvatam nikakve zahteve kao uslov za podršku", rekao je Tadić.
Političke procene: Prema mišljenju politikologa dr Vladimira Goatija lider SPS-a Dačić neće lako odstupiti od premijerskih ambicija jer mu je ono ustvari revanš za 5. oktobar: "DS to neće prihvatiti", smatra Goati, ali procenjuje da takav Dačićev zahtev DS može da "kompenuzuje davanjima na pokrajinskom i lokalnom nivou". Za profesora Zorana Stojiljkovića malo je verovatno da će se Dačić dogovoriti sa Nikolićem.
"Pregovaračka logika i očijukanje kombinacija sa SNS-om je malo verovatna", uveren je Stojiljković uz ocenu da će okosnicu buduće vlade činiti - DS i SNS, a da će je u parlamentu podržavati stranke manjina, Preokret i Dinkićevi regioni. Na činjenicu da je posle 2008. godine Dačić najviše prosperirao ukazali su mnogi politikolozi i tumači srpske političke scene uz neizbežno pitanje - da li je na delu restauracija. I opasku da “je strašno ono što je Dačićeva partija radila 90-tih godina”, ali i da je jednako strašno koliko je gubitnika tranzicije i onoga šta su demokrate radile u poslednje četiri godine.
Ekonomske opasnosti: Stranke koje su osvojile najviše glasova na ovim izborima svoju kampanju temeljile su na ekonomskom oporavku zemlje i njenih građana, a ekonomisti upozoravaju da novi vladu čekaju teški ekonomski izazovi.
Tako prof dr Ana Trbović smatra da će se nova vlada suočiti sa rastom nezaposlenosti i javnog duga I da treba naći hrabrosti za donošenje mera koje nisu uvek popularne, ali koje će doneti rezultate. Ona smatra da prvih šest meseci mandata novoj vladi "pružaju priliku da se donesu teške, ali neophodne odluke, sistemski reformiše penzijski sistem i pokrene ozbiljnije restruktuiranje javnih preduzeća i rada celokupnog javnog sektora". U protivnom, Srbiju očekuje dodatno zaduživanje i spor ekonomski rast, rekla je Trbović.
Njen kolega, profesor dr Miodrag Zec smatra da veliki uspeh socijalista pokazuje da se "komunistički sindrom vraća na velika vrata u Srbiju". On procenjuje da se "vraća komunističko načelo da je društvo - društvo raspodele, a ne stvaranja, a ključna pitanja se gube ili dobijaju politički na raspodeli, a stvaranje je manje važna stvar". Prema Zecu, podršku su dobile socijalne ideje koje znače povratak na staro: "To su ideje socijalne pravde: biće, daćemo, rešićemo".I ekonomski analitičar Aleksandar Stevanović smatra da su građani u stvari glasali protiv ekonomskih reformi, odnosno da su nagrađeni nosioci najpogubnijih ekonomskih ideja. "Glasali su za to da buduća vlada ne čini nikave ekonomske reforme, da se problemi guraju pod tepih i suštinski pokazali zadovoljstvo trenutnim stanjem", rekao je Stevanović, zaključivši da je "državni intervencionizam gori od velike potrošnje".
Stari problemi: Dok lideri tri vodeće stranke kalkulišu šta će za njihove partije biti bolje i kako će najbolje udomiti stare partijske kadrove na nove funkcije i nakon ovih izbora ostaju stara pitanja. Poput ovih: Zašto u Srbiji reforme idu tako sporo, zbog čega se stari problemi prenose iz vlade u vladu…
Na ova pitanja treba da odgovori politčka elita koja nečinjenje pravda nedostatkom novca za potrebne, bolne i skupe reforme. Borbu protiv partokratije, pored ostalog, pominjale su tri vodeće stranke minulih izbora, a kako će stvarno biti saznaćemo tek kada nova vlada bude formirana. A za to valja sačekati makar narednih petnaest dana.
Violeta CVEJIĆ
