I oni koji su pristali pod imenom i prezimenom da za Danas govore i oni koji su molili da ih ne pominjemo kažu da nikad nisu čuli da njihove kolege na bilo koji način utiču na učenike da biraju versku nastavu ili građansko vaspitanje, te da direktori i nemaju takvu moć.
Neprijatno su iznenađeni patrijarhovim rečima da će se „posavetovati sa braćom arhijerejima i predstavnicima drugih crkava da li da javno objave imena direktora i škola koje na takav način diskriminišu sopstvene učenike“.
Da li to patrijarh najavljuje spiskove nepodobnih direktora škola, odakle mu informacije da se u školama tako nešto događa i da li iza svega stoje pojedinci koji se bore za svoj status pa patrijarhu prenose netačne i nepotpune informacije, samo su neka od pitanja koja se nameću.
Dario Hajrić, sociolog religije, kaže za Danas da je, bez obzira na to da li je informacija o navodnom obeshrabrivanju upisa na versku nastavu tačna ili ne, potpuno neprimereno da patrijarh preko Instagrama preti nekakvim objavljivanjem imena direktora.
– Znamo šta se dešava kad se prave takvi spiskovi: uvrede, pretnje i proganjanja. U društvu ogrezlom u verbalni linč, javno označavanje sa takve pozicije predstavlja prekomernu reakciju koja može vrlo lako da se otme kontroli, tako da bi bilo dobro da se držimo regularnih procedura i da izbegavamo raspisivanje poternica – smatra Hajrić.
7Prema njegovim rečima, što se neko nalazi na odgovornijoj funkciji, to bi više trebalo da obrati pažnju na moguće posledice svojih reči.
– Poštujem parijarha, ali su ovo teške reči. U životu nisam ni čuo, ni video da neki direktor utiče na učenike da ne pohađaju versku nastavu, tim pre što se deca pri upisu u srednju školu opredeljuju za versku nastavu ili građansko vaspitanje i imaju pravo samo jednom do kraja školovanja da promene svoj izbor – kategoričan je Dejan Nedić, predsednik Skupštine Društva direktora Srbije i direktor Druge ekonomske škole u Beogradu.
Za njega su patrijarhove tvrdnje koje je izneo u objavama na društvenim mrežama – neočekivane. Nedić kaže da bi naša crkva prevashodno trebalo da se pozabavi statusom veroučitelja koji i dalje u školama rade na određeno vreme.
– Ja sam 16 godina direktor i veroučitelj u mojoj školi 16 godina radi na određeno i svakog 1. septembra potpisuje ugovor koji mu traje do 31. avgusta. Zaista ni u kuloarima nisam čuo da neki direktor utiče na đake i za mene je ovo veliko iznenađenje – navodi Nedić.
I direktor Trinaeste beogradske gimnazije Bojan Vučković nema saznanja o pritiscima da se bira građansko vaspitanje umesto veronauke.
– Nikad nisam čuo da se tako nešto desilo, a ako je i bilo, to su pojednačni slučajevi koji su poprimili velike dimenzije. Ne verujem da neko organizovano sprovodi kampanju da deca ne idu na versku nastavu. U Srbiji ima oko 2.000 direktora i možda je neko nekim okupljenim đacima rekao nešto neformalno, ali ne verujem da bi se bilo ko usudio da utiče na učenike. Treba imati na umu i da se učenici nekad opredeljuju i po tome koji nastavnik im više prija, a ne samo po tome da li su verujući ili ih interesuje religija – kaže Vučković.
Upućeni kažu da nema logike da se građansko vaspitanje nameće učenicima, tim pre što je taj izborni program, prema podacima za školsku 2020/21. godinu, pohađalo 34 odsto učenika osnovnih i srednjih škola u Srbiji, a dve trećine ide na versku nastavu. Kažu i da se u nekim sredinama dešava upravo suprotno – da su roditelji pod pritiskom da decu upisuju na veronauku.
– Što je sredina manja pritisak je veći, jer se svi poznaju, pa ima primera da se ljudi plaše da im sveštenik ne bi dolazio u kuću ako bi im dete išlo na građansko – kaže sagovornik Danasa.
Verska nastava bila je u žiži javnosti u novembru prošle godine, kada je patrijarh na skupu na Bogoslovskom fakultetu povodom 20 godina od vraćanja verske nastave u škole saopštio da je nekoliko meseci ranije saznao da „veronauka formalno više uopšte nije školski predmet, nego nastavni program“.
U pitanju je, naime, bila samo terminološka izmena jer su promenom Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja 2018. godine verska nastava i građansko vaspitanje umesto obaveznih izbornih predmeta postali izborni programi, ali se njihov status u školama nije promenio.
Namera ovih izmena nije bila da se verska nastava i građansko degradiraju, već je tadašnja prosvetna vlast terminološkim promenama našla način da reši dugogodišnji problem neusklađenosti propisa kojima je regulisano opterećenje učenika brojem časova na nedeljnom nivou.
S druge strane, predstavnici SPC su isticali da je pomenuta promena donela nove probleme u praksi.
Posle skupa na Bogoslovskom fakultetu predstavnici svih crkava i verskih zajednica uputili su zajednički dopis najvišim državnim instancama sa nizom predloga kako da se reše problemi u vezi sa verskom nastavom, a šta je od toga usvojeno nismo uspeli da saznamo u vreme pisanja ovog teksta, jer je radno vreme Ministarstva prosvete bilo završeno.
