Sa Simonovim radom sam se prvi put srela prije mnogo godina, mogu slobodno reći kada sam ja tek počinjala. On je tada bio jedan od rijetkih strip crtača i entuzijasta kod nas. Osim što mi se dopao način na koji sprovodi svoje ideje u djelo, Simon je uvijek bio velika podrška meni i mom radu, što je ponekad dosta rijetko među kolegama koji su stariji od tebe. Taj vid kolegijalnosti je zaista posebna nit u jednom profesionalnom životu, po mom mišljenju.
Glavni je inicijator osnivanja i predsjednik Udruženja strip autora Crne Gore. Vezano za strip i karikaturu na prostoru bivše Jugoslavije aktivan je više od dvadeset godina, kroz izložbe, radionice i konkurse od kojih je na nekim nagrađivan.
Ime i prezime: Simon Vučković
Grad odakle dolaziš: Kotor
Umjetničko ime: Simon Vučković, Vučković, Simon...
Datum rođenja: 14.01.1975.
Horoskopski znak (izmisli): Najbolja laž je ona koja u sebi ima bar malo istine. Toliko o horoskopu.
Oblast u umjetnosti: Strip.
Koliko dugo stvaraš: Skoro otkad znam za sebe, ali u profesionalne vode plovim nešto više od 25 godina.
Omiljena boja: Ako uopšte imam svoju omiljenu boju, onda bih mogao reći – plava. Ona je najlikovnija.
Omiljena tekstura: Ona koja je pogodna u datom momentu.
Omiljeni sajt za inspiraciju: Bilo ih je nekada – tada sam bio u hiper-produkciji, radio za dnevne listove.
Omiljena društvena mreža: FB – tu će me pronaći prije nego na telefon.
Omiljena aplikacija: Ako je uopšte ima - ona koja mi je potrebna u datom trenutku.
Omiljeni font: Onaj koji je pogodan u datom trenutku.
Omiljena životinja za crtati: Ne postoji nijedna koja se posebno ističe.
Omiljeni strip: Ima ih dosta. Evo jednog koji mi sada dolazi na misli, pa neka ujedno bude i preporuka za čitanje: Ken Parker, „Vrelo života“ ili „Pioniri“. Prvi naslov s domaćeg prvog izdanja kako je prevedeno, dok je drugi njegov originalni naslov.
Možete ga naći na: https://striputopija.blogspot.com/2016/07/052.html
Omiljeni lik iz bajke: Nemam ga.
Omiljena knjiga o umjetnosti: Ima ih mnogo, ali dajem prednost: Prva knjiga Mojsijeva – „Postanje“
Omiljena kombinacija dvije boje: Ona koja odgovara u datom momentu.
Omiljeni prostor za stvaranje: Nemam konkretan, on se mijenja u zavisnosti od mog stanja – nekada i vremenskih prilika.
Tuš ili olovka: I to zavisi od raspoloženja.
Papir ili tablet: I to zavisi od konteksta i onoga što radim.
Marvel ili DC: Blaga prednost za „DC“, jer ima više interesantnih junaka.
Anime ili Pixar: A što tako isključivo? Neka budu u kombinaciji ;)
Lični rad koji voliš: Svaki za koji me rokovi nisu pritisli.
Lični rad koji ne voliš: Svaki za koje su me rokovi pritisli (priznajem da sam malo patetičan).
Pjesma koja te je inspirisala: Ako postoji, zaboravio sam.
Koliko najduže si izdržao da ništa ne stvaraš: U tome sam stalno skroz – ako ne crtam onda čitam stripove, ako ne čitam onda pišem o stripu, ako ne pišem onda edukujem mlađe, ako ne edukujem onda organizujem dešavanja,...
Šta je najiritantniji komentar koji dobiješ kada kažeš nekome čime se baviš: Nemam neke trigere koji mi se pale po tim pitanjima, ali ako iza toga stoji zla namjera – onda je to nešto drugo.
Šta nikad ne bi mogao da crtaš: Sve mogu ali mi nije sve na korist. Uglavnom scenarija s anti-hrišćanskim (anti-moralnim) sadržajem.
Šta bi volio da crtaš: To se mijenja, ali ako me pitaš baš za sada, onda su to ove ilustracije koje prate intervju.
Omiljena stvar koju si nacrtao, a da te je neko platio: Ima ih mnogo, ne znam koju bih posebno naveo. Često sam radio što mi se sviđa, a onda to nudio, pa bi se sve lijepo uklopilo – „I jare i pare!“ – što bi narod kazao.
Šta si nacrtao, a da te je neko platio, i nijesi bio zadovoljan: Kazao bih ti rado, ali me brine da poslodavac ne bude čitao ovo.
Da te neko probudi u sred noći i kaže ‘crtaj!’, šta bi nacrtao: Ništa, kazao bih mu: „Šetaj!“ – i nastavio da spavam.
Ko te je najviše ohrabrio da crtaš: Na žalost, nije bilo osobe koju bih posebno mogao izdvojiti, mogu samo da zahvalim Bogu što me je stvorio upornog i tvrdoglavog.
A ko najviše obeshrabrivao: Takvih je bilo, ali ih ne bih pominjao iz poštovanja. Vjerujem da su mi željeli dobro – ali sam svoj život vidio drugačije.
Da li radove imaš organizovane po godinama ili su svi zajedno na gomili: Ne gomila, nego gomile, ali organizovane po cjelinama. To je organizovani haos.
Muzika ili podcast dok crtaš: Zavisi kolika koncentracija mi je potrebna dok radim – nekada ni jedno ni drugo.
Najinspirativnija slika/poster koju držiš na zidu: Ne držim nikakve postere i slike po zidovima. Zvuči nevjerovatno, ali je tako.
Kad crtaš - jutro ili noć: U mladosti je to bila noć, a sada, u malo zrelijim godinama, prihvatio sam neke zdravstvene principe...
Za koji brend bi volio da crtaš: Za svoj
Teže je crtanje šake ili stopala: Najteže je crtati šake, po njima se najviše vidi koliko je neki crtač zanatski zreo. Nekada se nađe izuzetak, ali je uglavnom tako. Ovo kažem iz ugla profesora, dok je nama profesionalcima to postala rutina.
Koliko često probijaš rokove: Dešava se, ali što sam stariji sve manje.
Šta radiš kad imaš kreativnu blokadu: Zavisi koliko sam ograničen vremenskim rokom – ako nemam vremena za „osvježenje memorije“ onda se snalazim kako znam.
Zapisuješ li ideje: Obično ne, pa se nerviram kada zaboravim.
Crtaš li samo za sebe, a da niko drugi ne gleda te radove: Ima i toga.
Da li je neko istetovirao tvoj rad: Ko zna, možda i jeste a da ja to ne znam.
Koji je najljepši komentar koji si dobio za svoj crtež: Bilo je to u trećem razredu osnovne škole. Sva djeca su crtala po temi koju je učitelj zadao - osim mene. Nekolicina njih se bunila učitelju zbog mog postupka, a on je čitavom razredu kazao: „Simon može da crta što hoće – on će svakako imati peticu!“
Koji je najružniji komentar koji si dobio za svoj crtež: Nema ga, najružnije je kada ono što uradim ne dotakne nikoga, odnosno, ne dobije nikakav komentar.
Primjećuješ li bilborde kada si po gradu: Da, i uživam analizirati njihova dizajnerska rješenja. Ali isto tako, umijem i da se isključim da ih ne primjećujem.
Šta je prvo što primijetiš nekome na licu: „Oči zbore što im veli srce!“
Vježbaš li i dalje studijski crtež: Ne, mada bi valjalo.
Zamišljaš li situacije nacrtane u tvom stilu: Zamišljam da drugi crtači crtaju u mom stilu.
Kolege su protivnici ili drugari: Ulažem veliki trud da imamo korektan odnos. Ipak, činjenica je, koliko god to želio, ne mogu biti dobro sa svima, ni u profesiji a ni u ostalim socijalnim sferama – „Za svađu je dovoljan jedan!“
Kako bi opisao svoj stil nekome ko ne vidi: Jednom mi je na izložbu došao moj slijepi prijatelj sa svojom ženom. Ona mu je čitala tekst iz oblačića i opisivala kadrove, dok je on bio vrlo zainteresovan da sluša. Posmatrajući sve, na početku sam bio skeptičan, a na kraju uočio da to ima smisla. Neka ovo bude umjesto odgovora.
Šta bi rekao sebi koji je tek počeo da crta, iz ove perspektive: To je moja velika čežnja, ali na žalost nije moguća. Mnogo toga bih uradio drugačije.
Šta bi rekao nekome ko je tek počeo da crta: Prije svega da preispita sebe da li to stvarno želi – a onda da bude uporan, vjeruje u sebe s čim god se bavio.
Šta je savršen recept za uspješan rad: Kada su svi potrebni segmenti postavljeni na svoje mjesto i nalaze se u funkciji. Eto ukratko, da ne pričam dalje, mogla bi se izmaknuti poenta.
Ko su tri najinspirativnija stvaraoca za tebe: U mojim prvim razredima osnovne škole bio je to Peyo sa Štumpfovima (jedan među nekoliko najvažnijih autora komično-dinamičnog stripa u svijetu), dok su za vrijeme srednjoškolskog perioda najveći uticaj na mene imali stripovi Dubravka Matakovića (vodeći autor jugoslovenskog Andergraund stripa iz perioda druge polovine 80-ih do početka 90-ih). Sada u zrelijim godinama, nemam više uzora među autorima stripa koji me tako posebno inspirišu. Kada pogledam svoje stare radove – sam sebi uzimam ideje. Onaj treći sam – ja.
I za kraj, na skali od 1 do 10 koliko te bole leđa: Uopšte me ne bole leđa.
