Sud pravde EU doneo je odluku u pogledu uslova za korišćenja Encrochata (takođe kriptovane platforme i preteče SKY) gde je, između ostalog, naveo da se ovi dokazi u stranim državama mogu koristiti pod uslovima: 1. da je strana država u kojoj je vršen nadzor (konkretno Nemačka) trebalo da bude obaveštena o takvom nadzoru; 2. da se u stranoj državi u kojoj se ovi dokazi koriste ista mera može primeniti pod istim uslovima i na isti način; 3. da se odbrani mora ostaviti mogućnost da osporava ovakve dokaze.
Ovakva odluka definitivno ne ide u prilog tužilaštvima, posebno ne u Srbiji i Crnoj Gori, jer niti su naše države bile obaveštene o ovom nadzoru, niti kod nas postoje slične dokazne mere kojima bi ovi dokazi mogli biti pribavljeni. Kako se ,,pravni“ izlaz iz ovog problema ne vidi, prelazi se na ,,medijski“ tako što se u medijima plasira teza kako odluke ovog suda nas ne obavezuju, vesti se spinuju, naslovi izvrću a suština je u sledećem:
1. Ovde se polemiše o odluci Suda pravde EU koja, tačno je, ne obavezuje Srbiju i Crnu Goru, ali utoliko pre bi ovi kriterijumi trebali da važe i za ove države i to daleko strožije, jer nismo u sistemu Evropskih istražnih naloga (EIN). Suprotnom logikom bi proizilazilo da EU za svoje članice postavlja teže i strože uslove prihvatljivosti dokaza koji potiču iz EU, nego za države ne-članice?!
2. Srbiji i Crnoj Gori, koje nisu u EU, ovi podaci i nisu mogli biti dostavljeni putem Evropskih istražnih naloga (EIN) već putem sistema međunarodne pravne pomoći, odnosno putem Evropske konvencije o međunarodnoj pravnoj pomoći i Budimpeštanske konvencije. Kako ove konvencije, za razliku od EIN, uopšte ne predviđaju da se dokazi relevantni za jednu državu, bez njenog znanja i saglasnosti mogu pribavljati na teritoriji druge države, ovde se uopšte ne može raditi o dokazima već o ,,spontanoj razmeni informacija“ koje imaju samo obaveštajni, ali ne i dokazni značaj.
3. Dakle, strogo pravno posmatrano, ovde se već dve godine polemiše o nečemu za šta je sporno da li uopšte postoji pravni osnov da se nazove dokazom. Jer dok direktiva o EIN u tom slučaju govori o Evidence (kada jedna država EU prikuplja dokaze relevantne za drugu članicu EU bez njenog znanja i saglasnosti), dok pomenute konvencije govore o „spontanoj razmeni informacija“ ili „Spontanuous exchange of information“.
4. Princip „uzajamnog poverenja“ na koji se naši sudovi pozivaju, u Srbiji i Crnoj Gori ne važi, jer nije propisan nijednom zakonskom odredbom. Kada bi važio, sam postupak priznanja stranih sudskih odluka bi bio bespredmetan, jer bi strane sudske odluke trebalo priznavati po automatizmu, kao što je i slučaj u EU. Princip „uzajamnog poverenja“ je, dakle, princip koji važi samo u okviru država članica EU i apsurdno je da se sudovi pozivaju na princip ,,uzajamnog poverenja“ kada prihvataju Skaj dokaze, a da se istovremeno ograđuju od odluka Evropskog suda za korišćenje tih istih dokaza?!
Na kraju krajeva, prihvatanje ovih podataka je svesno legitimisanje masovnog nadzora koji je u interesu samo onim velesilama koje raspolažu tehnikama takvog nadzora i jasno je da te ,,velesile“ insistiraju na korišćenju ovih dokaza, jer im se na taj način daje legitimitet da nadziru sve nas. Novinarima i političarima smeta kada ih prisluškuju, ali plasiraju određene teze u javnosti posmatrajući uske interese da se u dokaznom deficitu osude određeni pojedinci, zanemarujući veću štetu koja time nastaje. Meni kao građaninu je samo u interesu da živim u pravnoj državi u kojoj se zakoni poštuju, u kojoj policija, tužilaštvo, sudovi i mediji rade po zakonima i etičkim kodeksima, a ne po nečijim instrukcijama i interesima.
Uostalom, ovo je samo moje pravno tumačenje za koje su mediji i bili zainteresovani, apsolutno je legitimno da neko ima drugačije stavove, tome polemika i služi, kako u sudnici, tako i u medijima, ali NIJE LEGITIMNO da mi se, ako me već pitate za izjavu, reči izvrću, skraćuju i daju netačni naslovi kako bi se time medijski branile pravno sporne teze tužilaštva!
Medijske zloupotrebe
Autorski tekst dr Vanje Bajović, vanredne profesorke, zamjenice šefa Katedre za krivično pravo Pravnog fakulteta u Beogradu, nastao je kao reakcija na učestale medijske zloupotrebe njenih riječi.
Pobjeda je već objavila kako su režimske Vijesti neprofesionalnom naslovnom konstrukcijom izvrnule ključni stav dr Bajović da Odluka Suda u Luksemburgu suštinski bi trebalo da obavezuje i države kandidate za članstvo u EU. Koji dan nakon Vijesti, sličnoj zloupotrebi je pribjegla i srpska Politika koja je razgovor s Bajović opremila naslovom: „Dokazi sa 'Skaja' neće biti sporni u postupcima u Srbiji“.
– Problematičan naslov „Dokazi sa 'Skaja' neće biti sporni u postupcima u Srbiji“ i dalje stoji na sajtu Politike, doduše bez samog teksta, ali su netačnu vest pod istim naslovom i sa „isečenim“ tekstom, bez objavljivanja ispravke objavljene u listu Politika, preuzeli brojni portali... Ja protiv toga ne znam više kako da se borim, portali ne uklanjaju vest na moj zahtev, očigledno je u nekom višem interesu da se medijski ojača spin o zakonitosti i korišćenju spornih Skaj dokaza, mediji navode da sam rekla nešto sa čim se ne slažem i što osporavam u naučnim radovima, jedino mi je ostalo ovde da napišem šta mislim o korišćenju Skaj dokaza i presudi Suda pravde EU, pa ko želi od „objektivnih medija“ neka izjavu prenese u celosti, a ne da netačno informiše javnost – napisala je dr Bajović, na svom Fejsbuk profilu.
