Kako izgleda sreća kad se uveća?
Ovaj stih poznate grupe je bio radni naslov istraživanja političkog diskursa koje je CDT svojevremeno sproveo za lokalne izbore u Podgorici. Naš cilj je bio da javnosti objasnimo kakvo značanje imaju riječi koje političari izgovaraju u toku kampanje, zašto biraju baš te riječi i na koji način ih izgovaraju...
Ono što je meni bilo jako zanimljivo je zajednička poruka svih aktera u toj kampanji. Dakle, zajedno i ujedinjeno - DPS, udružena opozicija i SDP (SDP se dobro držao do pred kraj kampanje) su nam ponudili programsko rješenje koje se zove dobar domaćin ili koncept domaćinskog upravljanja gradom... Svi oni koji su pažljivije pratili kampanju sjetiće se da smo se našli u situaciji nedovršene slovenske antiteze: treba nam domaćin, govore nam o tome šta nije, a ne pominje se šta jeste.
Tako smo, 2010. godine, došli u situaciju da nam se umjesto koncepta dobrog upravljanja ponudi koncept pater familiasa. To je trebalo da znači da gradu ne treba moderan menadžer nego otac, koji nas je sve stvorio i koji jedini zna šta i kako treba da se radi (father knows best)... Uz to, sve je upakovano u dobar mačo fazon, jer nam niko nije predstavio dobru domaćicu... U daljem dijelu teksta pokušaću da pomognem shvatanju koncepta dobrog domaćina, za koji smo mi, građani, glasali na lokalnim izborima.
Domaćin-menadžer: Teorija poznaje razne vrste konzervativnih menadžera... Ali kakve asocijacije imate kad se menadžer zove domaćin? Kako domaćin donosi odluke? Ko domaćina kontroliše i na koji način? Da li se ikad preispituju odluke glave porodice? Kako domaćin koristi resurse? Da li domaćin ima sklonost ka inovacijama? Da li domaćin inicira promjene? Kakva je transparentnost rada domaćina? Da li članovi domaćinsta znaju koliko domaćin ima para? Da li domaćinski menadžment poštuje zakon, statut, poslovnik ili pravilnik o radu? Da li je domaćin sklon timskom radu i upravljanju?
Puno pitanja i dilema i za najbolje poznavaoce manadžmenta. Ja na žalost na ovo nemam odgovore. Zamislite da domaćin postavi budžet i završni račun na veb sajt... Bilo bi stvarno super.
Domaćin-roditelj: Roditelj je u konceptu dobrog domaćina neprikosnoveni autoritet. Kompletna familija: žena, đeca i čeljad iz kuće ima da slušaju i da rade šta im se kaže. Nije važno njihovo mišljenje. Roditelj u ovom konceptu određuje potrebe... On zna šta kome treba, šta ko treba da radi i na koji način najviše doprinosi zajednici – domaćinstvu. On određuje ko je za školu a ko nije... Ko će u svijet a ko ostaje doma... Kad roditelj radi stvari koje se ne sviđaju ukućanima to je za njihovo dobro... Roditelj nikad ne griješi... Ta logika se prenosi na mlađe naraštaje... Domaćinov sin rijetko donosi odluke... Kad to zaista mora da uradi to radi po principu: „Da pitam tatu“...
Jedini problem koji privremeno može ugroziti savršenstvo ovog koncepta je smrt domaćina-roditelja. Tada domaćin-nasljednik treba određeni vremenski period da postane domaćin- otac. I tako stalno u krug. Perpetuum mobile druge vrste.
Domaćin i Evropa: Domaćin zna da je Evropa nešto važno što će da dođe i za to se sprema... Kao kad gosti dolaze na slavu... On gradi i na taj način stvara „boljitak“. I kad se tome doda pridjev evropski – to je to... Više nema straha od Evrope... Grad se u njegovoj glavi razvija betonom i natalitetom. Gradimo, ženimo se, razmnožavamo se – boljitak. Njega ne zanima sadržaj i kvalitet života ljudi. On ne razmišlja o tome zašto npr. Dubai nije evropski grad. On ne zna da neki grad evropskim ne čine mostovi i bulevari, iako su jako važni... Al to za ovu fazu pristupa Uniji upošte nije bitno.
Zamislite da se gradonačelnik Berlina ili Londona zove domaćinom – priznajte bilo bi jako uzbudljivo.
Domaćin i kultura: Svjedoci ste plime rok koncerata u toku kampanje... Štuke, Obojeni program... Bila je i Crvena Jabuka... Pitam se da li domaćin sluša rok muziku? Da li su kandidati za domaćina bili na ovim koncertima? Da li su pjevušili „Teslu“ ili „Gorile u magli“... Da li domaćin voli ono što vole mladi ili mladi vole ono što voli domaćin... Nikako ne mogu da zamislim šta domaćin sluša, čita ili gleda... Ako ni vi ne možete to je dovoljna potvrda savršenstva koncepta domaćina.
Eto to bi bile osnovne postavke i dileme vezane za koncept...
A koja je potreba da ovaj koncept zastupaju baš svi – i lijevi i desni... Ne znam... Da li oni prosto dobro poznaju nas građane ili nama građanima nije važno za šta nego za koga glasamo...Ni to ne znam... Možda Azra zna:
„da je igra smišljena da zabavlja djecu...to znate jel da,
a da na djeci ostaje da mijenjaju stvari...i to znate jel da,
a da drugi misle za vas...to vas ne smeta...navikli ste se...
koga briga...“
Pa srećno, do sljedećih izbora...
Autor je izvršni direktor Centra za demokratsku tranziciju – CDT
