Kako je saopšteno iz Privredne komore, namjera organizatora bila je da se predstavnici crnogorske privrede upoznaju sa potencijalima, ograničenjima, mogućim izazovima u načinu korišćenja prostora i razvoju različitih privrednih djelatnosti.
Sesija je bila posvećena sektorima poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede, rudarstva i energetike.
Predsjednica PKCG, Nina Drakić pozdravila je opredijeljenost naručioca Plana - Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i urbanizma, kao i riješenost radne grupe, da se u što kraćem roku donese Prostorni plan Crne Gore 2020-2040, uz ocjenu da vremenski opseg za koji se radi dodatno govori o značaju ovog dokumenta.
Ističući da je prostorno planiranje jedan od ključnih instrumenata za uspostavljanje dugoročnog i održivog okvira socijalnog, teritorijalnog i ekonomskog razvoja, Drakić je istakla da Prostorni plan Crne Gore predstavlja osnov za utvrđivanje politike razvoja, uređenja i korišćenja prostora i definisanje pojedinačnih strategija, planova i programa po pojedinim oblastima, uključujući i politike za njihovu realizaciju.
“Crnoj Gori su i dalje neophodne kapitalne investicije koje su pokretači intenzivnijeg razvoja u svim oblastima, a kada imamo adekvatne planske preduslove, onda je put realizacije kraći, sa manje propusta i na opšte zadovoljstvo. Sa takvim pristupom neće izostati ni unapređenje kvaliteta prostora, uz očuvanje identiteta i prepoznatljivosti prirodnog i kulturnog predjela, na način koji je održiv i čovjeku primjeren”, rekla je Drakić.
Ona je napomenula da u prethodnom periodu brojne investicije nijesu realizovane upravo zbog nedostatka prostornih planova.
Moderator skupa bio je predstavnik Radne grupe za izradu plana Dragoljub Marković.
Prostorna planerka, rukovoditeljka Radnog tima za izradu Prostornog plana Crne Gore, Svetlana Jovanović ukazala je na izuzetan značaj ovog dokumenta i istakla spremnost da u toku izrade stručni tim stoji na raspolaganju svim zainteresovanim stranama kako bi proces bio otvoren i transparentan.
Jovanović je istakla neophodnost cjelovitog sagledavanja prirodnih resursa, ključnih razvojnih izazova, te definisanja prioriteta, pravila i režima korišćenja prostora Crne Gore.
Potencijale razvoja predstavili su Božidarka Marković (poljoprivreda), Blažo Jokanović i Aleksandar Stijović (šumarstvo), Zoran Miljanić (energetika), Vladan Dubljević (geofizika i hidrologija),Slobodan Radusinović (geologija), Zdenka Ivanović (hidrogradnja), a o uticajima klimatskih promjena na pomenute potencijale govorio je meteorolog Branko Micev.
Nakon konstruktivne diskusije privrednika sa predstavnicima Radne grupe, sa okruglog stola je poručeno da je neophodno preispitati i redefinisati sistem planiranja, te napraviti njegovu reorganizaciju kako bi se adekvatno odgovorilo na aktuelnu situaciju u ovoj oblasti.
“Nakon što su privrednici uputili ozbiljne sumnje u tačnost određenih podataka, kao jedan od zaključka istaknuta je neophodnost da se preispita saznajna osnova na kojoj se zasniva plan. Tokom izrade plana neophodno je dosljedno poštovati principe transparentnosti, inkluzivnosti i racionalnosti, smatra poslovna zajednica”, ističe se u saopštenju iz PKCG.
Ukazano je na probleme koji opterećuju uređenje i korišćenje prostora u Crnoj Gori i generišu situaciju do kritičnosti, pa je preporuka da se preispitaju strateška opredeljenja u pojedinim oblastima i učine pouzdanim i konkretnim. To bi poslužilo kao referentni osnov za planska opredjeljenja i njihovu ocjenu. Potrebno je razmotriti viziju u koju treba ugraditi zaustavljanje negativnih trendova i redefinisanje principa, ciljeva i opredjeljenja održivog razvoja. Sugeriše se Ministarstvu ekologije, prostornog planiranja i urbanizma, da se paralelno sa izradom plana redefiniše i sistem planiranja i zakonska regulativa iz te oblasti, kako bi se nakon donošenja PPCG obezbjedio sistem za njegovu realizaciju.
Potpredsjednik Privredne komore Dragan Kujović zaključio je događaj najavom da će u narednom periodu biti organizovano još okruglih stolova na temu Prostornog plana Crne Gore, koji će biti fokusirani na, kako kaže, pojedine uže oblasti od značaja za privredu.
