“Crna Gora je imala veliki rast nakon oporavka od pandemije, nakon što je zabilježen rast od 6,4 posto u 2022, očekuje se da će rezultati za 2023. takođe biti veoma dobri, projekcije su nešto više od šest posto. Više je faktora doprinijelo ovako visokom rastu za prethodne dvije godine – turistički sektor se oporavio od pandemije, a dolazak ruskih građana je povećao ekonomski rast. Naše prognoze za ovu godinu su da će crnogorska privreda imati rast od 3,7 odsto u 2024.” saopštiMOo je regionalni ekonomista EBRD Peter Tabak.
Izvještaj je takođe pokazao da bi ključni prioriteti za Crnu Goru za ovu godinu trebale da budu sistemske mjere kojima će se podržati srednjoročna fiskalna održivost, ojačavanje biznis sektora radi privlačenja investicija i veća zelena tranzicija.
“Kako bi se održao ekonomski rast morate diversifikovati ponudu, povećati kvalitet usluga, ponuditi više vrsta usluga van primorja i van tradicionalne sezone od četiri mjeseca,” dodao je Tabak.
Na konferenciji je takođe istaknuto da problem ostaje i nizak nivo produktivnosti koji se nije promijenio u dvije prošle decenije i ne uopšte od početka globalne finansijske krize.U Izvještaju se navodi i da je zadovoljstvo životom u Crnoj Gori poraslo na 55 odsto ali i da isto toliko građana brine za degradaciju životne sredine i klimatske promjene, stoga bi bilo važno da se više investicija ulaže u zeleni sektor.
“Ako pogledamo profil investicija koje se javljaju u Crnoj Gori posljednjih deset godina ne iznenađuje da su investicije u turizmu ubjedljivo na samom vrhu u Crnoj Gori. I druge zemlje u regionu imaju sličan profil, ali je slučaj Crne Gore u tom pogledu ekstreman. Razlog za ovakvu prevlast može biti činjenica da je turizam sektor sa velikim brojem radnih mjesta i prilika za zapošljavanje dok neki drugi sektori kao što su polje obnovljive energije imaju veliku važnost za ekonomski razvoj, ali ne nude toliko prilika za zapošljavanje,” kazao je direktor EBRD za uticaj na tranziciju i globalnu ekonomiju, Aleksandar Plekhanov.
Šef kancelarije EBRD u Podgorici Remon Zakaria je ovom prilikom podsjetio da je Evropska banka za obnovu i razvoj prošle godine uložila 80 miliona eura u projekte u Crnoj Gori i mobilisala dodatnih 25 miliona eura za podršku javnim i privatnim investicijama, gdje je zeleno finansiranje činilo skoro 80 odsto.
“EBRD je osigurala kredit za finansiranje nove vjetroelektrane snage 55 megavata u blizini sela Gvozd. Najveći kredit u Crnoj Gori do sada, ima za cilj da podrži program dekarbonizacije i energetske tranzicije zemlje. U privatnom sektoru, EBRD je potpisala ugovor o kreditu sa Volijem, najvećim crnogorskim maloprodajnim lancem prehrambenih proizvoda, za kupovinu i instalaciju solarnih panela za napajanje svojih objekata, kao i za osiguravanje stanica za punjenje električnih vozila”, saopštio je Zakaria.
EBRD je, kako napominje, do sada u Crnu Goru investirala preko 800 miliona eura.
