Ova sredstva su deo finansijskog paketa podrške regionu koji je u ukupnom iznosu od 3,3 milijarde eura pripremila Evropska komisija i najavila 29. aprila kad pomoć „Tima Evrope“ zemljama Zapadnog Balkana.
- Zdravstveni sistemi u državama regiona, kao i mala i srednja preduzeća biće glavni korisnici ovog paketa podrške EU. Mjere će dodatno ojačati i bankarski sektor u regionu i omogućiti tehničku pomoć za pripremu i realizaciju razvojnih projekata i privlačenje dodatnih investicija - saopšteno je iz EIB-a.
Kako bi pomogao da se brže otklone zdravstvene, društvene i ekonomske posljedica pandemije, Evropska investiciona banka će ubrzati odobravanje, potpisivanje i raspodjelu već odobrenih zajmova za privatni i javni sektor u regionu, a 600 miliona eura biće namijenjene isključivo za privatni sektor.
Predsjednik EIB-aVerner Hojer kazao je da je, uprkos nesagledivim izazovima koje je donijela pandemija Covid-19 u samoj Evropskoj uniji, ovaj paket mjera dokaz iskrene podrške partnerskim zemljama na Zapadnom Balkanu i posvećenosti međunarodnoj saradnji i koordinaciji u kriznim vremenima.
- Značajne potrebe Zapadnog Balkana mogu se podmiriti isključivo saradnjom i EIB će rado dati svoj doprinos ovim naporima kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan, kao i Plan za oporavak ekonomije i investicija koji se očekuje - istakao je Hojer.
Komesar EU za proširenje Oliver Varhelji rekao je da odgovor Unije na pandemiju Covid-19 pokazuje da zemlje Zapadnog Balkana vidi kao privilegovane partnere i buduće zemlje članice EU.
- Zajedno sa Evropskom investicionom bankom sastavili smo paket finansijskih mera kako bi se odgovorilo na najhitnije potrebe i omogućili uslovi za što brži ekonomski oporavak. Nas fokus u ovom trenutku je ubrzano plasiranje ovih finansijskih sredstava korisnicima u regionu jer je pravovremena pomoći ključna. Paralelno sa ovim merama, nastavićemo sa pripremom sveobuhvatnog ekonomskog i investicionog plana koji će pomoći Zapadnom Balkanu na putu dugoročnog oporavka, obezbediti podršku za ekonomije regiona i podržati dodatne reforme, kada i kako to bude potrebno - rekao je Varhelji.
Paket hitnih mjera Evropske investiciona banke za Zapadni Balkan uključuje:
- odobravanje namjenskih novih finansijskih sredstava, uz fleksibilnije uslove i proširene kriterijume za apliciranje za projekte koji podržavaju zdravstveni sektor, mala i srednja preduzeća i preduzeća srednje tržišne kapitalizacije pogođena pandemijom
- ubrzavanje raspodjele i realizacije postojećih transakcija,
- preusmjeravanje postojećih sredstava za pomoć zdravstvenom i privatnom sektoru
- povećanje dostupnih finansija kod EIB-a u okviru finansijskog paketa “Covid TopUp”,
- dodatne olakšice za finansiranje projekata u oblasti zdravstva i civilne zaštite, a koji su prioritet javnog sektora, u skladu sa nacionalnim strategijama za reagovanje u slučaju pandemija i vanrednog stanja.
Kako su rekli u EIB-u, regionu Zapadnog Balkana je nužna značajna pomoć i njen obim zahtijeva saradnju svih zemalja u regionu, institucija EU i zemalja članica EU, kao i međunarodnih i evropskih finansijskih institucija.
- EIB Grupacija je spremna da nastavi saradnju sa svim svojim partnerima na Zapadnim Balkanom, posebno putem platformi kao što je Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) - saopšteno je iz Banke.
Dugoročna posvećenost Zapadnom Balkanu
Pored paketa hitne finansijske pomoći vrednog 1,7 milijardu eura, EIB priprema i dodatne investicije i portfolio projekata čija se vrijednost trenutno procjenjuje na 2,3 milijardi eura.
Ovo će biti dugoročne mjere podrške održivom razvoju regiona i još jedna potvrda pozicije EIB-a kao glavnog izvora pristupačnih, dugoročnih finansija i tehničke podrške Zapadnom Balkanu. U periodu od 2008. do 2019. godine EIB je investirao više od osam milijardi eura u Zapadni Balkan što čini ovu banku najvećim međunarodnim investitorom u regionu.
- EIB je spreman da u skladu sa politikom EU i nacionalnim prioritetima zemalja članica podrži projekte koji će omogućiti regionu uspješnu tranziciju ka korišćenju obnovljivih izvora energije, digitalizaciju, bolju povezanost, nova radna mjesta i posebno zapošljavanje mladih, efikasnu zaštitu životne sredine, povećanu otpornosti na prirodne katastrofe, kao i efikasniju regionalnu saradnju i ekonomske integracije - navedeno je u saopštenju.
Podrška modernizaciji zdravstva
Kada je zdravstveni sektor u pitanju, EIB je na Zapadnom Balkanu fokusiran na podršku projektima koji imaju za cilj modernizaciju, obnovu i poboljšanje javnog sektora, kao i projektima koji ohrabruju ravnopravan pristup i unapređenje kvaliteta nege pacijenata.
- EIB je spremna da finansijski i savjetodavno podrži zdravstvene sisteme u regionu kako bi podigli efikasnost, unaprijedili bolničku infrastrukturu, našli efikasne modele finansiranja i transformisali se u zdravstvene sisteme otporne na izazove poput pandemija - objasnili su u Banci.
Banka Evropske unije planira nastavak svojih investicija u zdravstvene sisteme u regionu, oslanjajući se na već realizovane projekte, od kojih je značajan broj dobio i bespovratnu pomoć iz fondova Evropske unije.
- Oslanjajući se na sopstvena sredstva i grantove EU, iz inicijativa kao što je WBIF na primer, EIB je spremna da zdravstvenom sektoru u regionu pruži i usluge savjetovanja kako bi se pripremili razvojni i investicioni projekti, a zdravstveni sistem razvijao u skladu sa najboljim standardima i praksama EU i dodatno osnažili i izgradili kapaciteti - navedeno je u saopštenju.
Investiranje u zapošljavanje i održivi razvoj
Mala i srednja preduzeća su ključ ekonomskog rasta, inovacija, socijalne integracije i zapošljavanja na Zapadnom Balkanu gde zapošljavaju između 60 i 80 odsto radno aktivne populacije.
EIB će, kako su poručili, odgovoriti na izazove sa kojima se oni suočavaju i povećati finansiranje opširnim spektarom svojih proizvoda i usluga (zajmovi, garancije, akcije i tehničke usluge).
- Cilj ovih mjera je da se malim i srednjim preduzećima na Zapadnom Balkanu pomogne da riješe tekuće probleme nastale kao posljedica pandemije Covid-19 kako bi se brže oporavili i nastavili sa radom. Dio ove podrške biće realizovan kroz Program za razvoj preduzeća i inovacija Zapadnog Balkana (EDIF) koji je podržan od strane Evropske unije - kazali su u EIB-u.
Od ukupnog iznosa sredstava koje je Evropska investiciona banka plasirala na Zapadnom Balkanu skoro polovinu čine zajmovi malim i srednjim preduzećima, kao i preduzećima sa srednjom tržišnom kapitalizacijom. Sredstva EIB-a dostupna su malim i srednjim preduzećima preko lokalnih finansijskih institucija koje djeluju kao posrednici između Banke i MSP. Na ovaj je način, samo u posljednjoj deceniji, na Zapadnom Balkanu finansijskim sredstvima podržano 28.400 malih i srednjih preduzeća i sačuvano 200.000 radnih mjesta.
