Izvještaj Sekretarijata EZ pokazao je da su ugovorne strane, odnosno članice Zajednice, ostvarile napredak u tržišno orijentisanim i održivim energetskim reformama uprkos krizi zbog kovida-19.
Prosječan procenat implementacije propisa u članicama EZ porastao je na 53 sa 48 odsto u prethodnom izjveštaju za 2019.
U sredini rang liste su Kosovo i Albanija sa izvjesnim napretkom, dok je reforma u Moldaviji bila skromna.
Na dnu su Bosna i Hercegovina, zemlja sa najviše pokrenutih procedura zbog kršenja pravila, i Gruzija, najnovija članica EZ, koja je, uprkos lošoj poziciji na rang listi, bila jedan od najbržih reformatora u izvještajnom periodu.
„Iako nema sumnje da mora više da se radi kod smanjenja emisije, energetske efikasnosti, održivih obnovljivih izvora energije i istinske tržišne integracije.. nekoliko ugovornih strana je uprkos ovogodišnjim izazovima napredovalo“, rekao je danas direktor EZ Janez Kopač.
On je na predstavljanju izvještaja posebno istakao napredak u energtskoj tranziciji Ukrajine i Gruzije.
Kopač je naglasio i napredak u borbi protiv klimatskih promjena, gde EZ još nema čvrst pravni okvir.
„Crna Gora se mora pohvaliti jer je prva ugovorna strana EZ koja je uvela šemu trgovine emisijama dok je Moldavija četrvta zemlja u svijetu koja je dostavila svoj drugi Nacionalno utvrđeni doprinos u okviru Pariskog sporazuma o klimi“, rekao je Kopač.
Direktor EZ je rekao i da je Sjeverna Makedonija prednjačila u pripremi integrisanih nacionalnih energetskih i klimatskih planova a slijedile su Albanija, BiH i Gruzija.
Ukupno gledano, EZ je na putu da ostvari ciljeve za 2020. u oblasti energetske efikasnosti i finansiranje energetske efikasnosti, posebno renoviranja zgrada, povećano je uprkos epidemiji korona virusa.
Obnovljiva energija je još jedna oblast u kojoj je potvrđen „istinski napredak“ pošto je na nivou EZ zabiljženo povećanje kapaciteta za obnovljivu energiju za 19 odsto, uglavnom kod solarne i energije vetra.
„Nažalost, taj napredak dolazi suviše kasno u nekim slučajevima i Sjeverna Makedonija, Srbija i Ukrajina gotovo sigirno neće ostvariti ciljeve za 2020“, rekao je zamjenik direktora EZ Dirk Bušle.
Kako je dodao, na aukcijama za obnovljivu energiju u Albaniji i Severnoj Makedoniji postignute cijene su mnogo manje od prethodnih administrativno utvrđenih tarifa… i to bi trebalo da bude motiv članicama EZ da pređu na tržišno zasnovane šeme podrške.
Bušle je takođe upozorio da se mora osigurati pravilna primena zakona o uticaju na životnu sredinu, posebno kada je riječ o projektima malih hidrocentrala.
EZ navodi i da su samo Crna Gora i Gruzija izmijenile zakone i uskladile ih sa izmenjenom direktivom EU o proceni uticaja na životnu sredinu.
Kao i u izvještaju za 2019, i u ovogodišnjem se ukazuje da se zemlje koje troše ugalj muče da ispune ciljeve za smanjenje emisije iz Nacionalnih planova za smanjenje emisije (NERP) za barem jedan od tri zagađivača (azotni oksidi, sumpor dioksid i prašina) obuhvaćena direktivom EU o velikim postrojenjima za sagorijevanje.
„To je zabrinjavajući trend jer ciljevi s vremenom postaju sve stroži. Alarmantno je da Kosovo drugu godinu uzastopno nije ispoštovalo ciljeve za sva tri zagađivača, BiH i Sjeverna Makedonija ponovo nisu ispunile ciljeve za sumpor dioksid i prašinu a Srbija za sumpor dioksid“, upozorio je Bušle.
Izvještaj za 2020. pokriva oblasti struje, gasa, regulatora u energetici, nafte, obnovljivih izvora energije, životne sredine, klime, infrastrukture, konkurencije, statistike i, prvi put, sajber bezbednosti.
EZ je tijelo koje je uspostavila EU kako bi svoju eneregtsku politiku proširila na kandidate i potencijalne kandidate za članstvo u EU.
Članice EZ su EU, zemlje Zapadnog Balkana, Ukrajina, Moldavija i Gruzija dok su posmatrači Turska, Jermenija i Norveška.
