Ministar finansija, Milorad Katnić, smatra da bi najbolji put za rješavanje problema deficita, javnog duga i siromaštva, bio ekonomski rast. On je naveo i da bi sve državne politike trebalo da budu usmjerene u dinamiziranje ekonomskog rasta.
»Mala otvorena ekonomija, kao što je crnogorska, koja koristi euro i izložena je eksternim šokovima, u dijelu politike javnih finansija mora biti dodatno odgovorna, posebno kada je riječ o zaduženosti«, kazao je Katnić na okruglom stolu o javnom dugu i fiskalnoj disciplini.
Posebno pitanje je, prema njegovim riječima, cijena zaduženosti i da li se država može zadužiti na međunarodnom tržištu.
»Zaduživanje jeste negativno, ako se time ne stvara brži ekonomski rast i poboljšava standard, ali ne može se ni svaka država, ni kompanija zadužiti. U narednom periodu nestabilno i neizvjesno makrotržište zahtijvaće od države poput Crne Gore dodatnu odgovornost kako bi se obezbijedila odgovarajuća sredstva«, ocijenio je Katnić.
On je naveo da je priprema zakona o budžetu, koja traje dvije godine, u završnoj fazi.
»Nacrt predviđa fiskalna pravila u kojim smo definisali da deficit budžeta države može biti najviše jedan odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), ali samo u slučaju kada je njegov projektovani rast manji od 1,5 odsto i u slučaju kada imamo investicioni kreditni rejting«, precizirao je Katić.
On je rekao da je prjektovan državni dug od oko 30 odsto BDP-a, što je iznos koji garantuje bolju percepciju investitora i garantuje poboljšanje kreditnog rejtinga.
Do 2025 dug ne smije proći 60 odsto BDP-a: »Definisali smo prelazni period do 2025. godine, do kada dug ne smije preći 60 odsto BDP-a, i trasirali put kako da ga smanjimo do 45 odsto BDP-a«, poručio je Katnić.
Prognozirano je i neto zaduživanje za potrebe kapitalnog budžeta, osim kada nastupe vanredne okolnosti, dok je izdavanje garancija ograničeno na deset odsto BDP-a, osim u slučaju realizacije projekata od strateškog značaja za državu.
»Važno je da imamo fiskalna pravila, ali i odgovornost za njih i instrumente kako bi sačuvali njihovo poštovanje. Kada se približimo nekim od zadatih vrijednosti, Skupština definiše mjere koje treba da smanje rashode i pritisak na javni dug, što predstavlja automaske stabilizatore«, naveo je Katnić.
Poređenja radi, u EU je na kraju drugog kvartala prosječan iznos duga bio 90 odsto, u eurozoni 84,9 odsto, a u Crnoj Gori 47,9 odsto. Takođe, Srbija, Hrvatska i Albanija imaju veći dug od Crne Gore, dok je u Makedoniji i Bosni i Hercegocini on manji.
Poslanik u Skupštini, Aleksandar Damjanović, smatra da za državu ne bi bio problem ni duplo veći nivo javnog duga, kada bi ona imala dvije, tri nove hidrocentrale, završen autoput i Kombinat alunimijuma (KAP) sa godišnjim prihodom od nekoiliko stotina miliona EUR.
»Bili bi mnogo manje zabrinuti, nego sada kada imamo relativno nizak nivo javnog duga, a nevesele perspektive vezane za stanje naše privrede«, ocijenio je Damjanović.
Velika potreba za uvođenje rasta: On je naveo da javni dug neće otplatiti niko drugi do država, kao i da to nije moguće bez ekonomskog rasta, kako bi se kroz povećanje budžetskih prihoda otplatile i glavnice i obaveze po osnovu kamata i zaustavila tendencija zaduživanja.
»Šta je alternativa povećanju zaduživanja u narednom periodu? Ako to nijesu dobre perspektive stranih direktnih investicija, to je jačanje fiskalne discipline, povećanje poreskih i rast javnih prihoda«, poručio je Damjanović.
On smatra da je nivo sive ekonomije i dalje toliko veliki da uprkos tome što je država radila, nije obezbijedila fiskalni red koji je potreban malim državama, poput Crne Gore.
»Postoji velika potreba za uvođenjem reda, a to je nemoguće ako se ne krene od vrha, odnosno od velikih poreskih obveznika, od kojih mogu ostvariti određene uštede«, kazao je Damjanović.
On smatra da usvajanjem novog zakona o budžetu za narednu godinu, svi treba da pokažu odgovornost, kako u primjeni zakona, tako i poštovanju mjera.
«Nacrt je predvidio i neke kaznene mjere za odgovorne osobe u državnim i lokalnim uprava, koji budu kršili zakon o budžetu«, najavio je Damjanović.
Potpredjsednik PKCG, Ivan Saveljić kazao je da crnogorski javni dug ne prevazilazi okrive Mastrihtskih kriterijuma, ali da je dinamika njegovog rasta jedan od najvećih razloga za zabrinutost građana.
»Sama veličina javnog duga nije problematična, već šta se finansira tim dugom. Za zemlje kao što je Crna Gora, za očekivati je da poveća javni dug kako bi mogla finansirati sve faze razvoja i promjena, odnosno usklađivanja«, naveo je Saveljić.
On je rekao je potrebno strogo voditi računa o tome da dug svojim upotrebnim karakterom doprinese kvalitetu vođenja ekonomske politike.
»Država može da se zadužuje samo ukoliko to dozvoljava pivredni rast, jer dok god zemlja ima relativno dinamičnu stopu ekonomskog napretka, javni dug nije problem«, poručio je Saveljić.
Guverner Centralne banke (CBCG), Radoje Žugić, saopštio je da je fiskalna stabilnost preduslov održivog ekonomskog rasta i razvoja, dok je disciplina njen ključni elekmenat.
»Država mora trošiti onoliko koliko su njene objektivne i materijalne mogućnosti. Pitanje je koliko i kako troše, ali i kako se poreski obveznici odnose prema državi«, smatra Žugić.
On je naveo da neuredno izmirivanje obaveza vodi većem nivou deficita države, dok zaduživanja padaju na teret građana.
»Neophodno je naplatiti poreske prihode uz povećanje kontrole poreskih obveznika, ali ne možemo dozvoliti da disciplina tereti uredne platiše«, poručio je Žugić.
