Predstavnici crnogorske i italijanske vlade potpisaće 23. novembra u Podgorici Ugovor o izgradnji interkonektivnog podmorskog kabla između Crne Gore i Italije, vrijednog više od 700 miliona eura, saznaje Portal Analitika. Ukoliko izgradnja kabla bude okončana za narednih pet godina - biće to najveći infrastrukturni projekat realizovan kod nas u posljednje tri decenije, a doprinijeće da Crna Gora postane energetsko čvorište jugoistočne Evrope.
Shodno ugovoru, u koji je imala uvid redakcija Portala Analitike, projekat izgradnje kabla, kapaciteta 1.000 megavata bi trebalo da bude završen do 2015. godine, a objekat se planira da bude pušten u rad tokom 2016.godine. Kabl će biti postavljen na relaciji Tivat- Peskara, a gradiće ga italijanska državna kompanija “Terna” u saradnji sa “Crnogorskim elektroprenosnim sistemom” (CGES).
Ova električna interkonekcija između Italije i Crne Gore je duga oko 450 km, od kojih je oko 375 km podmorskog kabla koji će povezati dvije strane Jadranskog mora, i oko 75 km kopnene interkonekcije.
Prema odredbama ugovora, italijanska strana će u potpunosti finansirati gradnju kabla, a za uzvrat, “Terna” će do kraja ove godine da dokapitalizuje “Crnogorski elektroprenosni sistem” sa 30 miliona eura i tako će steći 22 odsto akcija te državne firme. Država će u CGES-u ostati vlasnik 55 odsto akcija.
Ugovorne obaveze crnogorske strane: Osim postavljanja podvodnog kabla ugovor predviđa i izgradnju crnogorskog sistema dalekovoda prema susjednim državama.
Projektom se država obavezala da će najprije izgraditi trafostanicu kod Tivta i 400 KV dalekovod od Tivta do Pljevalja, što predstavlja investiciju od oko 70 miliona eura.
Zajedno sa “Ternom”, domaći “Crnogorski elektroprenosni sistem” će finansirati i gradnju 400 KV dalekovoda prema Srbiji i Bosni i Hercegovini, čime bi Crna Gora dobila prijeko potrebni elektroenergetski prsten.
Postojanje energetskog prstena bi dodatno stabilizovalo našu mrežu. i omogućilo da se planirani novi energetski objekti - bez ikakvih većih problema - mogu priključiti na mrežu. Izgradnja dalekovoda na relaciji Tivat - Pljevlja, takođe, doprinijeće mnogo pouzdanijem napajanju crnogorskog primorja, jer bi se dolaskom 400 kV napona na primorje neutralisao rizik da prenosna mreža može biti usko grlo za razvoj tog dijela Crne Gore; CGES već posjeduje veliki 400 KV dalekovod prema Kosovu, a u toku je gradnja prenosnog dalekovoda prema Albaniji.
Prihodi od kabla i koristi: Ovako veliki posao, koji se planira u kooperaciji sa Italijanima, odraziće se veoma pozitivno i na budžet. Shodno ugovoru, crnogorskoj strani bi trebalo da pripadne 20 odsto kapaciteta podvodnog kabla i prihoda. Godišnji prihodi Crne Gore samo od kabla će iznositi - oko 40 miliona eura godišnje, pod uslovom da se kapacitet kabla koristi do 80 odsto.
Osim toga, postojanje kabla omogućiće ostvarivanje direktne veze Crne Gore sa tržištem električne energije u EU.
- Kabl će doprinijeti stvaranju podsticajnih signala za ulaganja u nove izvore električne energije, posebno za obnovljive, zatim lakšem pristupu evropskim fondovima za razvoj elektroenergetskih sistema, te veoma pozitivanom uticaju na cijenu akcija CGES-a, tvrdi sagovornik Portala Analitike iz crnogorske Vlade.
Kabl po ekološkim standardima: U Crnoj Gori je, povodom priče o podvodnom kablu, počela i kampanja kojom se ukazuje na moguće štetne posljedice. Međutim, u Vladi su izričiti da će kabl biti izgrađen u skladu sa najstrožijim evropskim ekološkim standardima.
- U toku je i definisanje i stvaranje preduslova važnih za realizaciju projekta u dijelu koji se odnosi na prostorno planske preduslove, zaštitu životne sredine, ali i druge preduslove koji su značajni za njegovo uspješno sprovođenje. Gradnja kabla bi mogla da počne sljedeće godine, kaže izvor našeg portala.
Projekat podvodnog kabla nije jedini te vrste u Evropi. Do kraja 2011. godine kompanija Alcatel-Lucenca postaviće podvodni kabl na relaciji Albanija-Italija, dok u Grčkoj već postoje slični podvodni kablovi koji su povezali grčka ostrva sa ostatkom zemlje i Italijom.
Kako je sve počelo: Aktivnosti na projektu izgradnje podmorskog interkonektivnog jednosmjernog kabla između Crne Gore i Italije započete su novembra mjeseca 2007. potpisivanjem sporazuma o izradi Studije izvodljivosti. Poslije usvajanja ove studije od upravljačkog komiteta, prišlo se izradi preliminarnog projekta, koji u tehničkom smislu predstavlja sledeći korak u pripremi realizacije glavnog projekta.
Projekat su, tokom više zvaničnih susreta, podržali crnogorski i italijanski premijer Milo Đukanović i Silvio Berluskoni, dok su za direktnu realizaciju nadležni ministri ekonomija dvije zemlje Branko Vujović i Klaudio Skajola. Nezvanični izvori, međutim, potvrđuju da su upravo dobri politički odnosi Rima i Podgorice, odnosno Đukanovića i Berluskonija, bili ona ključna osnova za kasniji ekonomski aranžman Crne Gore i Italije.
Ne treba zanemariti činjenicu da je Italija zemlja koja zbog nedostataka sopstvenih energetskih kapaciteta, ima izražen deficit električne energije. To praktično znači da bi sve viškove struje - proizvedene u novim izvorima energije - Crna Gora mogla putem kabla da izveze u Italiju, i da pri tom ostvari milonske zarade. Praktična korist za građane Crne Gore je da će u narednih pet godina dobiti veoma pouzdanu elektro mrežu i stabilan napon.
Predrag ZEČEVIĆ
