„Luka Bar ima i određena ograničenja vezana za srpski promet, ali sve su to stvari koje se u nekom dugom roku mogu riješiti. Ovde je centralno pitanje šta gledati - kratak ili dugi rok”, naveo je Erić.
On je kazao da se to pitanje postavlja u nezgodnom trenutku po srpsku privredu, u vrijeme svjetske ekonomske krize, kada privrednici više razmišljaju o preživljavanju nego o planovima za narednih dvadesetak godina.Odluka o ulasku u takvu stratešku investiciju, prema riječima Erića, zahtjeva dugoročnije i čvršće opredjeljenje države, koja bi trebalo da uloži maksimalan napor da se modernizuje pruga i izgrade putevi.Na tender za kupovinu dijela Luke Bar, koji je istekao 31. marta, niko se nije prijavio, a konzorcijum srpskih privrednika „MK grupe”, „Viktorija grupe” i „Ju-es stila” je odustao od te namjere.Tenderska komisija za privatizaciju Luke Bar je saopštila da nije stigla nijedna ponuda za glavnu lučku cjelinu - „Kontejnerski terminal i generalni tereti”.Direktor „Kontejnerskih terminala i generalnih tereta” Andrija Radusinović je ranije izjavio Tanjugu da nastup srpskih privrednika na neuspjelom tenderu za prodaju najvažnijeg dijela Luke Bar nije bio dovoljno razjašnjen.„Razgovor o prodaji dijela Luke Bar nije bio decidno razjašnjen ni jednog momenta. Smatram da je možda i kod većine poslovnih ljudi došlo do svojevrsne zamjene teza”, rekao je Radusinović.
Srpski ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić je ranije izjavio da srpski privrednici ne treba da odustaju od učešća u privatizaciji barske luke i da je za nju država još zainteresovana.Tendersku dokumentaciju za prodaju 54,5 odsto državnih akcija u „Kontejnerskom terminalu i generalnim teretima” otkupile su firme iz Libana, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Srbije, ali nisu dostavile ponude.
