Podsjetimo, izbori su uslijedili nakon raspada Vlade Olafa Šolca i dotadašnje široke većine, pa će građani Njemačke novih 630 poslanika u Bundestagu birati nekih osam mjeseci ranije nego što bi to bilo u redovnom terminu.
Posljednja ispitivanja javnog mnjenja, rađena između šestog i 10. januara, govore kako je demohrišćanski blok najjači. Anketa kuće INSA govori kako je CDU-CSU na 30 odsto podrške. Pritom, i prethodne ankete drugih kuća davale su im gotovo identičan rejting. Podsjetimo, oni su na izborima prije četiri godine imali oko 24 odsto glasova.
Na drugom mjestu po podršci je ultradesničarska Alijansa za Njemačku (AfD). Međutim, ono što zabrinjava zapravo je podatak da podrška toj radikalnoj organizaciji, uprkos nizu skandala iz skorije prošlosti, ne opada – trenutno imaju od 21 do 22 odsto. Dakle, AfD bi, po svemu sudeći, mogla udvostručiti rezultat ostvaren 2021. godine.
7Podrška Socijaldemokratama (SPD) trenutno se kreće između 14 i 16 procenata. Obistini li se to i na izborima, onda će posrijedi biti ogroman pad – jer, pomenuta je stranka 2021. osvojila gotovo 26 odsto glasova.
Rame uz rame sa SPD su Zeleni, koje podržava između 13 i 15 odsto ispitanika. To je jako slično procentu koji su imali i na prethodnim parlamentarnim izborima, te se čini da među njihovim biračkim tijelom nema naročitih ‘varijacija’.
Veliko je pitanje kakva sudbina čeka ljevicu (Linke) i liberalnu FDP.
Treba istaći kako se u Bundestag može ući na dva načina – a jedan je da partija na državnom nivou osvoji najmanje pet odsto glasova. Međutim, ni jedni ni drugi trenutno nemaju toliku podršku.
Linke je trenutno na tri do četiri odsto podrške, pri čemu su 2021. imali pet odsto. Što se FDP tiče, oni prema svim posljednjim ispitivanjima imaju četiri procenta, a na prošlim izborima imali su gotovo 12 odsto.
