Ambasador Republike Srbije u Crnoj Gori mr Zoran Lutovac ocijenio je u razgovoru za Portal Analitika da je protestna nota Srbije nakon teksta Andreja Nikolaidisa bila motivisana željom da se zvanična Podgorica zvanično i javno odredi prema „neprihvatljivom stavu“ iz Nikolaidisovog teksta.
- Cilj protestne note bio je da se zvanična Podgorica odredi prema neprihvatljivom stavu iz pomenutog teksta i ništa više od toga. Odgovor u kojem se kaže da to nisu stavovi Crne Gore je bio sasvim dovoljan i da se pojavio ranije, a bilo je dosta vremena za to, note ne bi ni bilo, istakao je Lutovac napominjući da je „ograđivanje od neprihvatljivih stavova bilo u interesu dobrosusedskih odnosa“ Crne Gore i Srbije. Ambasador Lutovac smatra principijelnim potezom poršku Podgorice kandidaturi Vuka Jeremića za predsjedavajućeg Generalne Skupštine Ujedinjenih nacija.
Govoreći o budućim odnosima Crne Gore i Srbije, ambasador Lutovac napominje da bi dogovor o dvojnom državljanstvu olakšao poziciju mnogih građana Srbije i Crne Gore ali naglašava da će zvanična Podgorica sama odlučiti da li je dogovor o dvojnom državljanstvu za nju prihvatljiv.
- Jedan od načina da se olakša položaj građana u Crnoj Gori i Srbiji jeste uvođenje institucije dvojnog državljanstva. Zvanična Podgorica će sama odlučiti da li je to za nju prihvatljiv način. Suština je da se građanima olakša, a ne da im se komplikuje položaj. Administracija postoji zbog građana, a ne obrnuto. Ako ima dobrih predloga da se nađu rešenja koja nisu na uštrb prava i sloboda građana, ona su dobrodošla bez obzira na to kako će se zvati i ko će ih predložiti. Važno je da se ne gubi fokus: građani su u prvom planu, kaže ambasador Zoran Lutovac u razgovoru za Portal Analitika.Inače, mr Zoran Lutovac odavno je široj javnosti poznat kao vrstan politikolog; svojevremeno je smatran jednim od najboljih političkih analitičara u Srbiji. Bio je saradnik beogradskog Instituta društvenih nauka i Fridrih Ebert fondacije. Takođe, bio je i politički aktivan, svojevremeno kao savjetnik predsjednika Demokratske stranke Zorana Đinđića, a potom i kao njegov politički savjetnik dok je bio na čelu Vlade Srbije. Aktivan je bio i u izbornom štabu predsjedničkog kandidata DOS-a Dragoljuba Mićunovića i kao član Političkog savjeta DS. Lutovac je bio član ekspertskog tima za donošenje Zakona o nacionalnim manjinama 2001, ekspertskog tima Vlade Srbije za redefinisanje odnosa Srbije i Crne Gore 2001-2002. godine, a u isto vrijeme i stručni konsultant Komisije za pisanje Ustavne povelje SCG. U Koordinacionom tijelu za Kosovo radio je od 2001. do 2003. Naredne godine prešao je na mjesto koordinatora za Ustav u timu predsjednika Srbije; u kabinetu Borisa Tadića vršio je i dužnost predsjednika Savjeta za odnose sa građanskim društvom.
Otac Zorana Lutovca je starinom iz Crne Gore. Iz sela Lutovo kod Peleva Brijega potiče mu prezime, a otac je iz Dapsića pokraj Berana. Čak i oštri politički oponenti ambasadora Lutovca cijene zbog korektnosti i balansiranog političkog pristupa.
ANALITIKA: U govoru povodom Dana državnosti Srbije konstatovali ste da su politički odnosi Srbije i Crne Gore „dobri ali da ipak nisu na nivou očekivanja građana“. Nema dileme da bi odnosi mogli biti značajno bolji jer je, prije četrdesetak dana, Srbija uručila zvaničnu protestnu notu zbog teksta Andreja Nikolaidisa. Kako sada stvari stoje, da li je zvanični Beograd zadovoljan reakcijom zvanične Podgorice i izjavom Ministarstva vanjskih poslova?
LUTOVAC: Ukupni odnosi Srbije i Crne Gore - kada bi se upoređivali sa odnosima koje druge države imaju sa sa svojim susedima- mogli bi se označiti kao vema dobri. Međutim, ima mnogo prostora za unapređivanje tih odnosa u svim sferama. Sasvim je normalno da građani očekuju da države učine sve što mogu da im olakšaju komunikaciju, kretanje, poslovanje ili regulisanje administrativnih potreba. Protestna nota koju pominjete, ili bolje reći povod koji ju je izazvao, zadobio je veliku pažnju i ja se ovom prilikom ne bih posebno osvrtao na to. Zvanična Podgorica se ogradila i to je sasvim dovoljno.
ANALITIKA: Da li je protestna nota Republike Srbije ipak bila prenaglašena državna reakcija na jedan autorski tekst; zar se političkim pritiskom – a to jeste zvanična protestna nota – ne ograničava sloboda izražavanja?
LUTOVAC: Cilj protestne note bio je da se zvanična Podgorica odredi prema neprihvatljivom stavu iz pomenutog teksta i ništa više od toga. Odgovor u kojem se kaže da to nisu stavovi Crne Gore je bio sasvim dovoljan i da se pojavio ranije, a bilo je dosta vremena za to, note ne bi ni bilo.
ANALITIKA: Zar u interesu dobrosusjedskih odnosa ne bi bilo bolje da ste reagovali interno, mimo javnosti?
LUTOVAC: Uvek je dobro reagovati diskretno kad postoje nesporazumi. Za to se zalažem od kako sam došao u Podgoricu i trudim se da se javno obraćam onda kada imam nešto afirmativno da kažem, saopštim ili najavim. U ovom slučaju, ograđivanje od neprihvatljivih stavova bilo je u interesu dobrosusedskih odnosa.
ANALITIKA: Može li se, baš kao neki simboličan znak napredovanja dobrosusjedskih odnosa Podgorice i Beograda, smatrati najava crnogorskog Ministarstva vanjskih poslova da će crnogorska vlast podržati kandidaturu Vuka Jeremića za predsjedavajućeg Generalne Skupštine Ujedinjenih nacija?
LUTOVAC: Svaki pozitivan gest ili javno manifestovani afirmativni primer doprinosi unapređivanju odnosa dve zemlje. Crna Gora je u slučaju podrške ministru spoljnih poslova Republike Srbije, bila principijelna jer se držala sopstvenog načela da će u ovakvim slučajevima podržati kandidata iz bivše SFRJ, a ako ih je više da će podržati onog koji se pre kandiduje. Mislim da taj princip počiva na jasnoj i razumljivoj logici i dostojan je svakog poštovanja.
ANALITIKA: Da li, iz ugla zvaničnog Beograda, položaj Srba u Crnoj Gori predstavlja najznačajniji problem u državnoj komunikaciji?
LUTOVAC: Odgovoran odnos prema položaju Srba jedan je od prioriteta države Srbije u komunikaciji sa svim državama i to je u skladu sa međunarodno-pravnim i međunarodno-političkim standardima uključujući dokumente Saveta Evrope i OEBS-a. Srbija pri tome uvažava Crnu Goru i sve države sa kojima komunicira na tu temu i ima u vidu da što su odnosi među državama bolji na svim poljima, to je lakše i rešavanje pitanja položaja i prava Srba.
ANALITIKA: Je li moguće indirektno uticati na rješenje tog problema potpisivanjem ugovora o dvojnom državljanstvu, kao što tvrde neki predstavnici srpskih parlamentarnih partija iz Crne Gore?
LUTOVAC: Jedan od načina da se olakša položaj građana u Crnoj Gori i Srbiji jeste uvođenje institucije dvojnog državljanstva. Zvanična Podgorica će sama odlučiti da li je to za nju prihvatljiv način. Suština je da se građanima olakša, a ne da im se komplikuje položaj. Administracija postoji zbog građana, a ne obrnuto. Ako ima dobrih predloga da se nađu rešenja koja nisu na uštrb prava i sloboda građana, ona su dobrodošla bez obzira na to kako će se zvati i ko će ih predložiti. Važno je da se ne gubi fokus: građani su u prvom planu.
ANALITIKA: Za razliku od politike u kojoj često uočljiva opstrukcija, čini se da su ekonomski odnosi Srbije i Crne Gore znatno bolji. U tom cilju, baš na Dan državnosti Srbije održana je prva sjednica Upravnog odbora Srpsko-crnogorskog privrednog kluba kojim predsjedava Radivoje Rašović predsjednik Privredne komore Srbije u Crnoj Gori...
LUTOVAC: Između Srbije i Crne Gore potpisan je niz sporazuma koji mogu doprineti da ekonomski odnosi budu još bolji: Sporazum o ekonomskoj saradnji, Sporazum o uzajamnom podsticanju i zaštiti investicija, Sporazum o saradnji i uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima, Protokol o zajedničkoj graničnoj kontroli u železničkom saobraćaju, Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja...
I od Srpsko-crnogorskog poslovnog kluba bi trebalo očekivati da doprinese unapređenju naših ekonomskih odnosa. Za očekivati je da Klub, između ostalog , ukazuje vladama, parlamentima i drugim državnim institucijama na probleme, barijere u poslovanju, administrativne smetnje ili pak, na mogućnosti unapređenja saradnje, praktične načine za otklanjanje problema i na sve mogućnosti za unapređenje privrednih odnosa Srbije i Crne Gore.
ANALITIKA: U kojim, konkretno, oblastima očekujete intezivniju saradnju?
LUTOVAC: Prostora za unapređenje tih odnosa ima mnogo: od poboljšanja saobraćajne infrastrukture (pre svega izgradnje autoputa i modernizacije železnice), pa preko valorizacije kapaciteta Luke Bar od strane preduzeća u Srbiji (uključujući izvoz kragujevačke Zastave), intenziviranja saradnje u oblasti poljoprivrede, trgovine, turizma, povećanje investicija i spoljnotrgovinske razmene...
Ono što bi trebalo očekivati jeste uspostavljanje direktnog platnog prometa, međusobno uvažavanje fito-sanitarnih i veterinarskih dokumenata... Mnogo je posla za unapređenje ekonomske saradnje, a povoljna okolnost je što je za to zainteresovan, osim dve države, i veliki broj privrednika u Srbiji i Crnoj Gori.
ANALITIKA: I Srbija i Crna Gora očekuju ove godine povoljne vijesti iz Brisela. Da li vjerujete da će Srbija dobiti status kandidata do polovine godine; smatrate li da će u junu Crnoj Gori i zvanično odobriti početak pregovora?
LUTOVAC: Srbija je učinila sve što je mogla i sve što se od nje očekivalo u ovoj fazi evro-integracija, a da li će to biti dovoljno, ne zavisi od nje. Očekujem da će Crna Gora ispuniti sugestije Brisela i zaslužiti da joj se odobri početak pregovora u junu. To bi bilo dobro i za Srbiju, jer svaki pozitivni korak suseda olakšava poziciju i same Srbije. I obrnuto, svaki pomak Srbije dobar je za Crnu Goru i druge zemlje u regionu. Mislim da je to jasno i većini građana. Došlo je vreme kada bi svi trebalo da radimo na tome «da komšiji krava bude živa i zdrava», vreme za razbijanje stereotipa o zavađenim balkanskim plemenima na koji se još uvek pozivaju oni koji sa nepoverenjem i prezirom gledaju na Balkan. Verujem da će i Srbija i Crna Gora činiti onoliko koliko mogu da bi ostvarile evropske ciljeve i da će jedna drugoj biti podrška. Da li će u tome uspeti - procenjivaće drugi.
ANALITIKA: Koliko napredovanje Srbije u pravcu EU mogu usporiti neriješeni odnosi sa Kosovom, vidite li tu neki pomak?
LUTOVAC: Svoju poziciju u odnosu prema Prištini Srbija zasniva na rezoluciji 1244 SB UN i na međunarodno- pravnim načelima. Pri tome, Srbija vodi računa da bude konstruktivna u pogledu konkretnih, životnih pitanja i praktičnih pitanja komunikacije nudeći razne predloge za nalaženje konstruktivnih rešenja. Mislim da bi takvo principijelno držanje Srbije trebalo da bude uvaženo i od strane Brisela. Očekujem da će tako i biti.
Draško ĐURANOVIĆ
