"To je inicijativa da ubrzamo cijeli proces proširenja, dakle pretpristupni accession proces, da nećemo imati previše mogućnosti veta blokade susjeda zbog bilateralnih pitanja i da koristimo više puta mogućnost kvalifikovanog većinskog glasanja (QMV) uz sam proces“, rekla je Fajon u intervjuu agenciji MINA.
Na pitanje da prokomentariše non paper Hrvatske upućen Crnoj Gori, Fajon je kazala da iskustvo Slovenije pokazuje da uvijek treba da se rješavaju bilateralne pitanja u dobrosusjedskom duhu, i da se to rješava prije ulaska u EU.
"Nadam se da će Crna Gora i Hrvatska imati toliko dobre odnose da zatvaraju bilateralna pitanja, i da ta pitanja neće otežati cijeli proces proširenja i približavanja Crne Gore EU“, navela je Fajon.
Ona je istakla i da su Slovenija i Hrvatska imale sličnih poteškoća.
„Hrvatska je bila posljedna zemlja koja je ušla u EU, sad treba da je iskreni partner svim zemljama Zapadnog Balkana“, rekla je Fajon.
Ona je kazala da je Crna Gora, u posljednjih godinu, napravila značajan pomak.
„Slovenija podržava zatvaranje četiri poglavlja i nadam se da će sljedeći ponedeljak biti pozitivna priča i pozitivna poruka Crnoj Gori i njenim vlastima“, rekla je Fajon.
Ona je istakla da je pozitivno da svi, Vlada, društvo, žele evropski put i reformsku agenda i da je to zajedničko mišljenje.
„Slovenija podržava proširenje na Zapadni Balkan i Crna Gora je jedna od zemalja koja ima dobre šanse, dobre mogućnosti da možda i za mandata ove Evropske komisije napravi taj korak za članstvo u EU“, smatra Fajon.
Ona je rekla da je Crna Gora zadnje poglavlje zatvorila u 2017. godini, i da će ako sve bude u redu zatvaranje četiri poglavlja koje se očekuje do kraja godine biti prvi značajan korak.
Fajon je ocijenila da će to onda biti i poruka da Crna Gora ima veliku ambiciju da zatvori sva poglavija do kraja 2026.
„To je jako važno kad govorimo o proširenju, jer postoji neki geostrateški moment, svi smo spremni da Evropa treba da je proširena, da je jača do kraja ove decenije. Nadam se da ta obećanja nijesu samo obećanje, kad razgovaramo, nego da se konkretizuju sa reformama“, rekla je Fajon.
Upitana šta vidi kao najveće izazove u naredne dvije godine, Fajon je odgovorila da je to zatvaranje svih poglavlja koji su nužni u procesu proširenja.
„Uvijek kad se izveštaj Evropske komisije spomene mi trebamo zemlju koja je atraktivna za strane investicije, dakle vladavina prava, nezavisno pravosuđe, nezavisni mediji, efikasna javna administracija, borba protiv korupcije, borba protiv organizovanog kriminala“, navela je Fajon.
Ona je dodala da su sve to stvari koje svaka zemlja koja uđe u EU treba da prihvata da radi, da imamo zajedničke ciljeve.
„Ja sam uvjerena, kao neko ko dolazi iz Slovenije, da trebamo Zapadni Balkan“, rekla je Fajon.
Ona je kazala da živimo u vremenu velikih izazova, ne samo zbog rata izazvanog ruskom agresijom u Ukrajini, već i ekonomske nestabilnosti, migracija, bezbjednosnih i pitanja klimatskih promjena.
"Sve to su stvari protiv kojih mi trebamo da se borimo zajedno. Nijedna zemlja ne može sama da se bori sa takvim izazovima i zbog toga ja sam uvjerena i vjerujem da će i Zapadni Balkan postati dio EU i nadam se da će biti Crna Gora ona koja pravi neki dobar model“, istakla je Fajon.
Na pitanje koliko dešavanja u Fancuskoj, jačanje desnice, mogu uticati da dođe do promjene klime u Briselu kada se govori o proširenju, Fajon je navela da je njena preporuka „bavimo se sobom“.
„Ako smo iskreni, treba praviti reforme za poboljšanje života. Dakle, mislim da smo jako svjesni da trebamo složnu, jaku i proširenu Evropu“, navela je Fajon.
Govoreći o drugim državama Zapadnog Balkama, Fajon je istakla da je Slovenija frontrunner za podršku proširenja na region.
„To je naše susjedstvo, to su zemlje koje su uvijek bile dio Evrope u prošlosti i uvijek će biti dio Evrope. Zbog toga mi nudimo podršku svima u procesu reformi. Za nas je bitno da sve zemlje rade da bi jednom postale članice EU“, kazala je Fajon.
Prema njenim riječima, koliko neka zemlja ispunjava uslove, toliko brzo će ući u EU.
„Moje mišljenje je pojedično svaka zemlje. Same reforme i da samo otvaranje, zatvaranje pregovora nije toliko tehnički nego više politički proces“, kazala je Fajon.
Ona smatra da je otvaranje Centra za sajber kapacitete Zapadnog Balkana istorijsko za Crnu Goru, Sloveniju i Francusku.
„Imamo stručnjake, imamo potencijal i trebamo da radimo zajedno u cijelom regionu Zapadnog Balkana“, rekla je Fajon.
Kako je navela, u Sloveniji su ponosni jer su dio te priče.
Govoreći o svjesnosti od opasnosti od sajber napada, Fajon je podsjetila na iskustvo Crne Gore od prije nekoliko godina, kada je bila izložena velikom sajber napadu.
“Znam da tada su krenuli prve, stvarno konkretne akcije i mjere za borbu protiv sajber napada. Mi isto radimo to u Sloveniji”, dodala je Fajon.
Kako je rekla, kada država ulazi u evropske i evroatlantske integracije, možda više postaje meta sličnih napada.
Fajon je ocijenila da je premala svjesnost opasnosti od sajber napada.
“Zbog toga su i ovakve akcije, zajednička saradnja, veoma nužni”, zaključila je Fajon.
