Smatra se da su mladi ljudi ogledalo jednog društva. I njegove budućnosti jer, kako se kaže, na mladima svijet ostaje. Kakvi su, onda crnogorski tinejdžeri, koja su im interesovanja, nadanja, razmišljanja – redakcija Portala Analitika je pokušala da istraži fenomen mlade populacije u Crnoj Gori, njihova interesovanja i aktivnosti.
Nažalost, nema mnogo državnih institucija ili nevladinih organizacija koji bi se strategijski bavili ciljevima i afinitetima ove grupe ljudi i sve nekako ostaje na stidljivim društvenim pokušajima, poput Kancelarije za mlade pri Ministarstvu kulture koja pokušava da mladima ponudi zanimljive, ali i korisne sadržaje.
Od zabave do zavisti: Fejsbuk i tinejdžeri – opasna bliskost. Roditelji se, kažu psiholozi, redovno žale da je Fejsbuk prosto prikovao njihovu djecu za kompjuterske ekrane i odvukao podalje od ulice. Pretjerano drugovanje sa internetom ima posljedice. Naučna definicija kaže: „Zavisnost od interneta je klinički poremećaj sa snažnim negativnim posljedicama na razvoj ličnsti“.
Kako su tinejdžeri osjetljiva grupa ljudi, podložni su spoljnim uticajima; upravo su oni onaj dio populacije koja najviše koristi ineternet i to isključivo za zabavu: daunloud slika muzike, klipova, filmova, čat i slično.
Među crnogorskim tinejdžerima ima onih kojima dan ne protiče bez neobaveznog surfovanja netom. Sedamnaestogodišnja Aleksandra kaže za Portal Analitika da većinu slobodnog vremena provodi na internetu ili - preciznije- na Fejsbuku: „Meni je život nezamisliv bez Fejsbuka! Svakog dana provjeravam svoj profil, čatujem... Inače, internet mi je glavni izvor informacija.“
Ova gimnazijalka iz Podgorice ne krije da ne voli da čita, osim obavezne literature u školi. „Nemam baš puno vremena za čitanje mimo šlolske lektire. Više od toga volim da izađem sa društvom i provodim vrijeme u ćaskanju na neke neobavezne teme“, kaže Aleksandra.
Njena vršnjakinja iz Hemijske škole – Enisa - takođe kaže da joj dan ne protekne bez Fejsa. Samo što se ona trudi da u tome nađe neku granicu: „Uz Fejsbuk dnevno provedem otprilike jedan sat i koristim ga samo za kontakt sa ljudima koje ne viđam često. Smatram da moji vršnjaci previše vremena gube na Fejsbuku i da to ponekad može da ima negativan uticaj time što se gubi osjećaj za pravo druženje.”
U Kancelariji za mlade kažu da su mladi u Crnoj Gori pasivni ne samo zbog pretjerane upotrebe intereneta već najviše zbog toga što za tu populaciju - nema zanimljivih sadržaja kojima bi posvetili svoje slobodno vrijeme.- U našim kontaktima sa mladima, veliki broj njih iznosi probleme kao što u nedostatak prostora za bavljenje hobijima poput glumačkih sekcija, bendova i slično. Takođe, ne postoje omladinski klubovi ili centri u svim gradovima gdje bi se organizovale aktivnosti za mlade, koje su edukativnog i kreativnog karaktera, kaže Jelena Miljanić jedan od koordinatora u Kancelariji za mlade.
Miljanić ističe da, ukoliko tinejdžeri imaju problem, kancelarija angažuje stručne ljude za pomoć.
- U toku prošle godine, u svim opštinama su određeni službenici koji se bave pitanjima mladih. Službenici za mlade su učestvovali na brojnim konferencijama, okruglim stolovima i obukama koje je Uprava za mlade i sport organizovala, napominje Miljanić.
Društvo kreira potrebe i ukuse: U razgovoru za Portal Analitika dr Nevenka Pavličić, specijalistica kliničke psihologije, kaže da promjene kroz koje prolazi crnogorsko društvo i te kako utiču na naše tinejdžere.
- Društvena kriza koja postoji danas u Crnoj Gori na različite načine utiče na uslove stvaranja i življenja svakog građanina. Nju najviše osjete takozvane povredive grupe u opštoj populaciji, u koje spadaju i tinejdžeri, kaže dr Pavličić i ocjenjuje da se tinejdžeri u crnogorskom društvu u stvari društvu ponašaju - ekonomično.- Oni teže da svoje ciljeve ostvare na što lakši, ekonomičniji način. Tinejdžeri izražavaju potrebu da imaju stvari koje znače statusni simbol, kao što su mobilni telefoni i duga materijalna dobra. Oni sve to vide u svom okruženju, i te vrijednosti su favorizovane od ostatka socijalnog okruženja u kome se kreću. Ako bi i samo htjeli, ne bi mogli da naprave lične izbore i ocijene šta je to važno za njih, jer oni sa tim žive, kaže Pavličić.
U Crnoj Gori još uvijek nema adekvatnih programa koji bi bili zanimljivi tinejdžersku poplaciji. I nda se, kaže pavličič, dešava ono što s emora desiti: mladi ljudi su prinuđeni da se sami snalaze kako bi upotpunili svoje slobodno vrijeme, i tu dolazi do nesporazuma sa roditeljima. Pretjerana upotreba kompjutera tek je jedan od njih.
Opasnosti vitruelne komunikacije: Jedno istraživanje u Kini pokazalo je da tinejdžeri koji često koriste internet su skloni depresiji. Ispitanici su bili uglavnom petnaestogodišnjaci koji su internet koristili isključivo za zabavu. Pokazalo da oni koji previše koriste internet pokazuju znake depresije češće od onih koji ga koriste nešto manje.
- Opasno je što roditelji razmišljaju kako im je lakše da im je dijete uz internet samo da je kod kuće. Virtuelna komunikacija nije zdrava. Svakoj osobi je prijatnije druženje, dodir pa i svađa sa osobom uživo dok nemogućnost neposredne komunikacije sa nekim sa interneta izaziva nezadovoljstvo, depresiju i slično. Svaki roditelj treba da se zapita kako i za šta njegovo dijete adolescent koristi internet i sa kim se todopisuje, kaže dr Pavličić.
Ona ističe da se najveći broj tih mladih ljudi javlja za stručnu pomoć tek kada stanje postane alarmantno i kada se već vide obilježja asocijalnosti.
- Njihovi roditelji, zbog okruženja, uglavnom ne prijavlju da su njihova djeca adolescenti imaju problema u ponašanju pa se za pomoć jave kada problem postane veoma ozbiljan. Najčešće je to neki oblik agresivnog ponašanja koji vremenom eskalira, kaže dr Pavličić koja naglašava da u Crnoj Gori ne postoji stručnjak koji bi se bavio samo problemima adolescenata.
Oni drugi tinejdžeri: Da nije sve u Fejsbuku, skupim stvarima i statusnim simbolima na na svom primjeru pokazali su Adi Kerović, Ajla Osmanagić i Kristina Rubežić. Ovi maturanti podgoričke Gimnazije „Slobodan Škerović“ kažu da svoje slobodno vrijeme upotpunjuju čitanjem, šetnjom sa društvom ili kućnim ljubimcem i folklorom..
„Volim da čitam, ali nemam vremena koliko bih željela jer veći dio dana provodim u školi. U slobodno vrijeme bavim se folklorom ili odlazim u bioskom sa društom.
Ne pripadam većini svojih vršnjaka koji su opsjednuti mobilnim telefonima ili Fejsbukom koji je neizostavna tema svakog izlaska, pa i u školi”, kaže Ajla.
Njena vršnjakinja Kristina je sličnih interesovanja: “Moji vršnjaci su prilično nezreli, uglavnom su kuleri i samo ih interesuje ko će sa kim da izađe na žurku. Ja imam nešto drugačija interesovanja. Kada nemam obaveze oko škole volim da sam u prirodi, da vodim svog psa i da se družim sa društvom.”
Za razliku od svojih drugarica, Adi za sebe kaže da je „pravi interenet manijak“ samo što, kako tvrdi, taj medij koristi da nešto nauči. „Volim da surfujem netom u potrazi za novim programima i igricama. Ipak, nakon obaveza oko učenja vrijeme provodim sa društvom ili uz TV”, kaže Adi.
Marko, učenik srednje Ekonomske škole u Podgorici, kaže da ga ne zanimaju izlasci jer je to, za njega, uzaludno trošenje vremena “Zašto bih šetao gradom ili se zatvrao kući uz net? Nama smisla. Sa svojim društvom odlazim na teren neke od osnovnih škola igramo fudbal i to je savršen način da ispraznim svoju energiju, a dobro dođe kao lijek za nervozu. Od nedavno imamo i kuglanu i svaka čast onome ko je došao na ideju da je otvori jer smo moje društvo i ja postali redovni tamo, kaže Marko, pokazujući da tinejdžeri imaju različita interesovanja i da nijesu svi pasoionirano vezani za društvene mreže.
Tinejdžeri su u prelaznm dobu života, nisu djeca, a nisu ni odrasli, na sredini su. Stavovi, mišljenja i osjećanja im se konstantno mijenjaju. Bitno je uticati i usmjeriti njihovu mladalačku energiju na pravi put. Dr Pavličić sugeriše svim roditeljima da se posebno posvete djeci kada su u ovom periodu jer su tada najranjiviji i skloni preuveličavanju svega što čuju i vide.
Sagovornici portala saglasni su da tinejdžerima kod nas treba posvetiti malo više pažnje, jer pored lako dostupne zabave i nekih potrošnih stvari valja im ponuditi nešto od čega će imati samo koristi. Jer, oni su budućnost i zato valja biti obazriv.
Branko VUKELIĆ
