Tomovi iz 19. vijeka, štampani u Britaniji, imaju smaragdno zelene korice. U to vrijeme je arsenik uobičajeno korišćen za bojenje korica knjiga, piše BBC.
Istraživači Univerziteta Delaver identikovali su knjige skinute s polica kao potencijalno opasne.
Biblioteka je, međutim, saopštila da bi te knjige mogle da izazovu samo manju štetu, ako bi se listale.
„Stavili smo te knjige u karantin i eksterna laboratorija će ih analizirati da procijeni koliko je arsenika prisutno u svakom tomu“, rekla je portparolka Nacionalne biblioteke Francuske.
Četiri knjige uključuju i delo iz 1862/63 Kraljevskog botaničkog društva, dva djela Edvarda Hejs „Irske balade“ iz 1855 i dvojezičnu antologiju rimske poezije Henrija Stenlija iz 1856.
Listu potencijalno opasnih naslova sastavio je Projekat otrovnih knjiga. Tom inicijativom upravljaju istraživači sa Univerziteta Delaver, u saradnji sa delaverskih Vintertur muzejom.
Tim je od 2019. ispitao stotine korica knjiga, u potrazi za prisustvom teških metala, i napravio listu naslova koji su potencijalno opasni.
Četiri primjerka sa liste su među bibliotečkim fondom od 16 miliona knjiga Nacionalne biblioteke Francuske.
Izdavači iz viktorijanske ere koristili su arsenik za bojenje knjiških poveza, u pigmentima pariska zelena, smaragdno zelena i Šileova zelena, nazvana po njemačkom hemičaru.
Projekat otrovnih knjiga saopštio je da bi knjige protkane otrovom trebalo da budu pažljivo čuvane, i mogu da predstavljaju zdravstveni rizik za one koji ih budu imali u rukama.
Kao odgovor na pronađene otrovne knjige, Nacionalna biblioteka Francuske je navela da će ispitati i ostale knjige mimo ovih koje su pregledali istraživači iz Delavera.
Svjetska zdravstvena organizacija upozorava na dugotrajnu izloženost arseniku iz pijaće vode i hrane, navodeći da je ta supstanca „veoma toksična u neorganskom obliku“. Nemaju neke posebne savjete kako postupati sa predmetima koji ga sadrže.
Rijetka knjiga sa tragovima arsenika pronađena je 2022. u biblioteci u Lidsu: Moja vlastita bašta – godišnjak mladog baštovana iz 1855, koja je takođe imala jarko zelene korice.
