Šef kabineta premijera Rajko Kovačević i stalni predstavnik Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Crnoj Gori Rastislav Vrbenski potpisali su u ponedjeljak Sporazum o realizaciji projekta elektronskih peticija Glas građana, čiji je cilj uvođenje internet sajta putem kojeg će građanima biti omogućeno podnošenje elektronskih peticija Vladi.
U pismu upućenom Kovačeviću, koordinator programa javnih politika u GA, Edin Koljenović, ocijenio je da je pohvalno što je Vlada prepoznala značaj upotrebe novih informaciono-komunikacionih tehnologija u jačanju demokratije, demokratskih institucija i demokratskih procesa, prenosi MINA.„Kada je u pitanju projekat elektronskih peticija GA daje punu podršku inicijativi za njegovu realizaciju, ali smatra da on ipak treba biti prilagođen ukupnim društveno-ekonomskim, pa i informaciono-tehnološkim uslovima u Crnoj Gori“, naveo je Koljenović. On je dodao da su podaci istraživanja Zavoda za statistiku o zastupljenosti korišćenju informaciono-komunikacionih tehnologija iz prošle godine pokazali da u Crnoj Gori oko 50 odsto građana ima pristup internetu, odnosno 49,9 odsto, 53,2 odsto građana koristi računare. „U tom smislu, smatramo da je jako bitno imati u vidu stepen upotrebe računara u Crnoj Gori, kao i mogućnost pristupa građana ovoj vrsti peticije“, kaže se u pismu.
GA, kako je naveo Koljenović, stoga predlaže da se tome prilagodi cenzus koji je potreban da bi neki prijedlog ušao u proceduru, odnosno bio pretočen u formalnu inicijativu koja će Vlada razmatrati, a kasnije ukoliko je potrebno, uputiti Skupštini na usvajanje. „Prema postojećem rješenju za peticiju je potrebno sakupiti šest hiljada potpisa da bi Vlada prihvatila inicijativu, pa bi taj cenzus, s obzirom na broj građana koji koriste internet u Crnoj Gori značio duplo više. Zato predlažemo da u ovoj fazi cenzus bude tri hiljade potpisa“, kaže se u pismu. Koljenović navodi da realizacija te ideje takođe zahtijeva i komunikacionu strategiju prema građanima, kako bi im se približile mogućnosti koje ta demokratska alatka pruža, ali i uspostavljanje preciznih prinicipa i odgovornosti Vlade u komunikaciji sa inicijatorima e – peticija.
GA se, dodaje se, nada da je to jedan od prvih koraka implementacije e-demokratije u Crnoj Gori i u tom smislu smatraju da se Vlada ne smije zaustaviti samo na oblast elekstronskih peticija. „Već da će raditi na implementaciji i potpisivanju sličnih sporazuma kada su u pitanju i ostale oblasti elektronske demokratije kao što su e-parlament, e-zakonodavstvo, e-pravosuđe, e-posredovanje, e-okolina, e-konsultacije, e-raspravljanje, e-forume i brojne druge“, kazao je Koljenović. On je pojasnio da je elektronska demokratija (e-demokratija) dodatni razvojni faktor u širenju demokratskih vrijednosti i da je povezana sa tradicionalnim procesima demokratije.
„U vremenu savremenih društvenih odnosa ona doprinosi jačanju jednog od osnovnih demokratskih principa, a to je kreiranje zajedničkog, javnog prostora gdje građani mogu diskutovati, dobijati važne informacije ili glasati o novom zakonu ili predlagati zakonska rješenja“, naveo je on. U GA su, dodao je, uvjereni da će elektronske peticije doprinijeti boljoj komunikaciji između građana i njihovih predstavnika, boljoj i lakšoj artikulaciji njihovih zahtjeva i konačno većem stepenu učešća građana u procesu kreiranja politika, jer se ovdje radi o stvarnoj, neposrjednoj demokratiji.
„Elektronska demokratija ne predstavlja neko buduće stanje već jednostavno savremenu demokratiju uz doprinos osoba koje koriste informacionu tehnologiju kao alat za svoje učešće u demokratiji. Da se radi o značajnoj oblasti o kojoj se sve više raspravlja u Evropskoj uniji govore i preporuke Savjeta Evrope državama članicama usvojene od strane Komiteta ministara 18. februara 2009. godine“, kaže se u pismu Koljenovića. On navodi da se u tom okumentu se preporučuje državama članicama da imaju u vidu i razmotre povoljnosti i benefite koje pruža elektronska demokratija u pravcu jačanja demokratskih institucija i demokratskih procesa, kao i da razmotre njenu implementaciju kao vid podrške i promovisanja institucija i demokratskih procesa informaciono-tehnološkim sredstvima“, kaže se u pismu.
