Ističu da je za državu poput Crne Gore fiskalna politika važna poluga u kreiranju međunarodno konkurentne i predvidljive ekonomije.
“To podrazumijeva i razumne korporativne poreske terete koji će privlačiti strane ulagače i stimulisati početak i održivost domaćeg biznisa. U slučaju improvizatorskog programa smijenjene Vlade “Evropa sad” to je očigledno izostalo. U želji da nadomjesti avanturističko ukidanje zdravstvenih doprinosa i neutemeljeno i neizbalansirano nametanje zarada, parlamentarna većina je podržala Vladinu politiku povećanja korporativnih i obligacionih poreza za oko 70 odsto. Time su stope poreza na dobit porasle sa devet odsto na 15 odsto, dok je ukinuta i povlastica od šest odsto vezana za jednokratnu isplatu poreza na dobit”, naveli su u saopštenju Nedović i Bojović.
Crna Gora je, prema njihovim riječima, prepoznata kao nepouzdana država u kojoj se pored visokog povećanja korporativnih poreza i “neto-dobit iz prethodnih godina oporezuje ne po važećoj stopi u godini ostvarenog prihoda već po stopi koja je tek uvedena i povećana”.
“Istovremeno, suprotno ustavnoj zabrani retroaktivnosti propisa, pri čemu pitanje retroaktivnosti nije ni pratilo izmjenu poreskih zakona, Ministarstvo finansija zahtijeva da se neto-dobit iz prošle godine oporezuje po stopi koja se primjenjuje od 01. januara ove godine. Ovim je Crna Gora prepoznata kao nepouzdana država u kojoj se pored visokog povećanja korporativnih poreza i neto-dobit iz prethodnih godina oporezuje ne po važećoj stopi u godini ostvarenog prihoda već po stopi koja je tek uvedena i povećana sa 9-15 odsto”, naglasili su.
Sve ovo je, ističu oni, tokom vladine kampanje prećutano ili kamuflirano.
“Time je Crna Gora izgubila prethodnu fiskalnu konkurentnost i zbog neuravnoteženog i neizvjesnog ekonomskog programa poslala lošu poruku stranim i domaćim ulagačima”, zaključuju u saopštenju Nedović i Bojović.
