Na samom skupu okupljenima se obratio i Gruhonjić, a njegovo obraćanje integralno prenosimo u nastavku.
"Drage koleginice i kolege, drage prijateljice i prijatelji,
Hvala vam od srca svima, u ime moje porodice i u moje lično, profesorsko ime!
Ne zamerite što, ipak, na prvom mestu želim da iskažem neizmernu zahvalnost našim studentima. Uz sve uvažavanje svih ostalih. Jer svi mi koji radimo u ovom divnom akademskom zdanju smo tu na prvom mestu zbog njih – zbog naših studenata! Koji su zbog podrške meni i sami dobili veliki broj pretnji, jer su podršku potpisali svojim imenima i prezimenima, za razliku od onih drugih. Imamo na koga da budemo ponosni, drage koleginice i kolege nastavnici!
Podrška studenata mi je dokaz da nisam grešio u svom profesorskom i pedagoškom radu. Ne postoji veće priznanje za jednog nastavnika.
Danas je, inače, istorijski dan. Danas je dan 27. mart, dan kada se uzvikivalo „Bolje grob, nego rob!“, „Bolje rat nego pakt!“. To bi morao da bude nacionalni praznik jer su tada Beograd i čitava zemlja vraćeni sa krivog puta kojim su bili krenuli. Neka i ovaj današnji skup bude podsećanje i nagoveštaj da će se ova zemlja vratiti sa krivog puta kojim su je usmerili. Sa puta u kojem pokušavaju da nas drže u bedi i jadu i da zaplaše kolebljive. Da strah ovlada nama i da prestanemo da budemo građani, da budemo samo podanici.
Ako je to u interesu Filozofskog fakulteta i Univerziteta u Novom Sadu, ako postoje akademski argumenti za to, ja ću da odem odavde, da se povučem. Ali, to nikada ne može biti zbog političke volja onih koji bi da ubiju pravo na slobodnu reč. Onih koji prave optužnice od montiranih videa, po metodu njihovog uzora Staljina. Onih koji koriste etikete kao presude bez suda. A ako pak bude tako da budem isteran sa fakulteta i univerziteta, neka bude: bolje otkaz nego sramota!
Čujemo da za sutra najavljuju blokadu našeg Filozofskog fakulteta. Kada je u istoriji bilo da se blokira neka obrazovna ustanova da bi se neko proterao? Blokade fakulteta i univerziteta uvek su se organizovale da bi se kolege zaštitile od političkog progona, a ne obratno! Sutrašnja blokada zato je još jedna laž i falsifikat ovog našeg nevremena. A totalitarnih sistema smo se nagledali, toga nam bar nažalost nije nedostajalo.
U vreme Frankove diktature kružio je vic da Španija ima najobrazovaniju policiju na svetu jer stalno sedi na univerzitetu. Da li to znači da kod nas obaveštajna agencija ima najobrazovanije kadrove na svetu?
Mene ovde proganjaju zato što sam za autonomiju univerziteta! Jer u njihovim mozgovima – svako ko radi na autonomiji, rovari protiv Srbije. Zbog moga govorenja, pisanja i delovanja nikome dlaka s glave nije pala. Sem meni, koji sam, eto, oćelavio.
4A oni koji me optužuju za „antisrpstvo“ su isti oni zbog kojih je broj Srba na ovim prostorima opao za milione u proteklih 30 godina. Gde god su oni branili Srbe – tu Srba više nema. Od zemlje su napravili zgarišta a od naselja su napravili groblja. Ko su oni da meni ili bilo kome drugom mere količinu srpstva i patriotizma!? Umesto da pognu glavu pred zločinima učinjenim navodno u odbrani srpstva, oni nastavljaju da proganjaju. I još im nije dosta. Nego antifašiste proglašavaju ustašama! Može li biti goreg cinizma od toga?
Beskrajno sam zahvalan svim koleginicama i kolegama koji su mi uputili podršku i koji su organizovali ovaj današnji skup. Oni su jasno prepoznali da „ukoliko se jasno ne stane na put uplivu izmanipulisanog javnog mnjenja u kadrovsku politiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, ovaj naizgled izolovani slučaj, lako može da preraste u opasan presedan koji će biti korišćen kao legitimacijski osnov za obračun sa neistomišljenicima na fakultetima širom Republike Srbije. Tome se na vreme moramo usprotiviti…“
Među kolegama koji su me podržali ima i onih sa kojima, naravno, ne delim ideološke svetonazore. Ali, opet da citiram: „Želimo da istaknemo da kao akademski građani ne branimo nužno i bezrezervno sve stavove kolege Gruhonjića, nego njegovo pravo (i pravo svih nas) da ima stav, da ga iskaže javno i da zbog toga ne trpi pritiske kojima se ugrožava njegova bezbednost, pravo na rad, pa i život“.
Hvala vam još jednom svima što ste podržali autonomiju fakulteta i univerziteta! Što ste podržali moju porodicu i mene! Što ste podržali sebe!
A poruka za one druge glasi: Vi samo proganjajte, časovi će se nastaviti!
Da živimo slobodno!"
