"Evropa traži rezultate, a ne fašizam. Kao što rekoh, politički procesi nemaju veze sa temeljnim ugovorom nego sa pravdom. Iza svake nacionalne histerije zapravo se krije korupcija", istakao je on.
Korupcija i organizovani kriminal bili su njegova mantra za izlazak iz svake sporne situacije u kojoj bi se našao tokom njegovog potpredsjednikovanja u vladi Zdravka Krivokapića. Čim bi zapali u očigledan problem, Abazović je posezao za hapšenjima „zvučnih“ meta.
Od kada je svijet, 5. septembra prošle godine, vidio pravo lice te kleronacionalističke izvršne vlasti i Abazović dobio podršku da stane na čelo nove „građanske“ vlade, „pojas za spašavanje“ mu je sada takozvani „crnogorski ekstremizam“, kojeg je odnedavno podigao na nivo „fašizma“.
Za ekstremizam i fašizam, prošle sedmice čak je optužio i dva svoja ministra – Raška Konjevića i Ranka Krivokapića.
I samo što je konstituisana, Abazovićeva vlada je ostala bez podrške pošto je u petak usvojila takozvani „temeljni ugovor“ sa Crkvom Srbije.
Pravdajući ovaj čin izdaje crnogorskih državnih i nacionalnih interesa, premijer je opet posegao za hapšenjima. On i tužilaštvo koje je pod njegovom komandom čuvali su slučaj „Plantaže“ baš za „temeljni uigovor“. I juče ujutro, Specijalni policijski tim je pokucao na vrata nekadašnjih članova Odbora direktora ove kompanije, među kojima su i dugogodišnji rukovodioci firme.
Tempirano hapšenje za „pokrivanje“ još jedne štete koju je nanio Crnoj Gori.
Kao što mu je, kao „pokrivalica“, poslužilo hapšenje odavno uhapšenog vođe jedne od crnogorskih mafijaških grupa, kada je sa konferencije za novinare poručio kako je to najveći udarac koji su zadali mafiji u protekloj deceniji. A uhapšeni je sa nanogicom sjedio kući. Ili kad je Srbiji slao DHL poštu i tražio izručenje Svetozara Marovića, koje je već traženo… I još sijaset laži i prevarnih izjava kojima je Abazović u proteklih skoro dvije godine, od kada je vlast, „maskirao“ suštinu svoje političke agende.
