"Radimo na mnogim stvarima, ne želim da govorim o komercijalnim interesima, ali gledamo da radimo nešto u vezi sa Dunavom, energijom vjetra, solarnom energijom, drugim izvorima prirodnog gasa koji bi mogli da budu povezani sa tečnim prirodnim gasom iz SAD. Neće tečni prirodni gas podmiriti sve evropske potrebe, ali očekujemo da bi protokom vremena i Srbija mogla da bude korisnik tog gasa. Vidjećemo šta može da se uradi. Veoma sam zainteresovan da radimo sa Srbijom i razvijemo partnerstvo u energetici, kako bismo joj omogućili da ima izbor, rekao je Hil u intervjuu za Glas Amerike.
Govoreći o ratu u Ukrajini i odbijanju Srbije da uvede sankcije Rusiji, američki diplomata naveo je da postoji razumijevanje za zavisnost Beograda od ruskih energenata, ali da "nije dobro da Srbija sjedi na ogradi između dobra i zla".
"Mislim da ljudi razumiju kompleksnost problema i da je Srbija energetski zavisna od Rusije, ali mnoge zemlje pate zbog uvođenja sankcija ima i mnogo malih zemalja u EU koje su uvele sankcije, nije ni njima lako, ali znaju da je to ispravna stvar", rekao je Hil i dodao:
"I mislim da Srbija treba dobro da razmotri ovo pitanje, stav moje vlade je da bi Srbija trebalo da se pridruži ovim sankcijama. Ali, o tome treba da odluče srpski lideri. Ono što se dešava u Ukrajini je totalno neprihvatljivo. I mislim da je nije dobro sedjeti na ogradi između onoga što je, u suštini, dobro i zlo. I nadam se da će ljudi u Srbiji doći do tog zaključka."
Hil je u intervjuu negirao da postoje specifični rokovi koje SAD postavlja za rješavanje pitanja Kosova, ali da se nada skorom napretku i da Amerika podržava francusko-njemački predlog.
"Ima mnogo stvari na kojima želimo da radimo sa Srbijom i želimo da se pitanje Kosova riješi u nekom obliku. Ne bih da govorim o specifičnostima, to je na Evropljanima. Ali, mogu da kažem da Evropljani žele da se ova stvar pomjeri s mjesta. Očigledno da je riječ o teškim pitanjima, ali važno je da obje strane razumiju da ima i drugih stvari koje se dešavaju u Evropi, na primjer Ukrajina, i vreme je za napredak po tom pitanju", dodao je Hil.
Istakao je da smatra da bi dobro mjesto za srpsku bezbjednost bilo u NATO-u.
Srbija, naveo je, aktivno traži druge izvore snabdijevanja gasom, obnovljive izvore energije, gledajući kako da se više radi na hidroenergetici, što je pokušaj da bude nezavisna od Rusije, veoma nepouzdanog dobavljača.
Hil, koji je stupio na dužnost ambasadora SAD u Beogradu 31. marta ove godine, kaže i da mu je jedan od utisaka o Srbiji da je "komplikovana zemlja".
"Ima mnogo problema, novih problema. Kada sam radio sa Srbijom u prošlosti, nismo pričali o energetici, potrebi da se diversifikuju izvori, cijela priča o energetici je relativno nova i na tome moramo da radimo. Druga stvar na kojoj nisam radio prije je pristup EU. I ja imam utisak da to ide sporo, ali važno je da to bude strateški pravac Srbije i mi to podržavamo. Moramo da radimo na mnogim stvarima i vjerujte mi, mnogo sam više slušao nego što sam pričao…Nije moje da kažem ljudima šta da rade, ljudi ovdje ne vole da im se govori šta da rade i to imamo zajedničko, ni Amerikanci to ne vole. Ali, važno je da diplomate govore jasno. I kada im se postavi pitanje, da daju jasan odgovor", kazao je Hil.
