Prva doktorska disertacija na Univerzitetu Crne Gore odbranjena je 1975. godine. Do danas je zabilježeno ukupno oko 450 doktorata. Te studije moraju bolje da se razvijaju, u skladu sa onim sa nekih važnih evropskih univerziteta. Kod nas se dešava i da doktori nauka budu na birou, što je, takođe, problem koji treba da se riješi.
To je, između ostalog, poručeno juče na okruglom stolu u Rektoratu, gdje se polemisalo o doktorskim programima, te kakav položaj u društvu imaju oni koji dosegnu takvu vrstu zvanja.
Na Zavodu za zapošljavanje dešavalo se da bude i 17 doktora nauka koji ne mogu da nađu posao u Crnoj Gori. Na ovom skupu su govorili stručnjaci iz regiona i saopštili da ne mogu svi doktori nauka da se zaposle na fakultetima, ali da je nužno da se prepoznaju u društvu. Vanredna profesorica UCG Biljana Šćepanović kazala je da kao Univerzitet i društvo treba zajedno da rade na tome.
- Ako otvorite oglase, nigdje se ne traži nivo obrazovanja doktora. U svim sferama radimo sa 240 kredita (četiri godine studija). To je ta neusklađenost. Kao akademska zajednica moramo da budemo glasni, da zvonimo onima koji su donosioci odluka. Nijesmo skloni javnim istupima, moramo biti takvi. Ne pozivam na bunt, nego da nam ne bude lijeno da ponovimo istu stvar više puta – rekla je ona.
Ukazano je da je nužno da se doktori nauka angažuju više u društvu, jer su pokretači razvoja i napretka u svakom smislu.
- Još ih ne prepoznaje naše društvo. Ne prepoznaje ih ni društvo u regionu – rekla je Šćepanović.
Navela je kroz primjere da doktori nauka treba da se zapošljavaju u školama, muzejima, industriji, jer mogu da pruže nešto što nema kadar koji nije okončao taj studijski program.
-Nije da nema mjesta u društvu za njih. Treba društvo da prepozna njihova mjesta – kazala je ona.
Smatra da se do sada mnogo dobrog uradilo u razvoju doktorskih studija, ali da smo danas na raskrsnici. Šćepanović je istakla da te studije treba da se tretiraju mnogo više kao bavljenje naukom.
- Uspješno smo se razvijali, uočilo smo greške, ima mnogo toga da radimo. Treba da oblikujemo kandidate, da ih učimo da se osamostale, da se ne juri forma, ocjena – kazala je Šćepanović.
Dekan Fakulteta političkih nauka i rukovodilac Centra za doktorske studije prof. dr Boris Vukićević komentarisao je da je nelogično rješenje iz Zakona o visokom obrazovanju prema kojem je jasno definisan upis na doktorske studije na konkurentskoj osnovi, u skladu sa uspjehom na masteru. Rekao je da se upućuje na te studije, a da osnovne studije traju duže i da su zahtjevnije, te da postoji i prijemni ispit, ali da treba da se cijeni i intervju koji treba da se obavlja sa kandidatom.
- Nadamo se da će se izmijeniti Zakon o visokom obrazovanju. Treba što više toga da ostane instituciji da uredi – rekao je on.
Šćepanović je ukazala na lošu praksu kod nas – da biste se bavili naukom, morate da platite, a negdje drugo vas plaćaju da biste se bavili naukom.
- Dok je god tako naši mladi ljudi i doktori nauka će poći tamo gdje ih neko plaća. To je proces koji treba da se mijenja i koji ne može da se promijeni preko noći. Moći ćemo u jednom trenutku da dođemo do toga da neko dobija novac da bi se bavio naukom. Motivacija će da bude bolja. Mladi ljudi u svemu treba da budu generator, pokretač ideje. Cijelo čovječanstvo su vodili u napredak. Ako se samo zadržimo kod starijih, šta će da se desi kada mi odemo u penziju. Moramo mlade da motivišemo – rekla je ona.
Rektorka Univerziteta umjetnosti u Beogradu prof. dr Mirjana Nikolić kazala je da je Bolonjski proces pomogao artikulaciji programa na doktorskim studijama na novi način. Rekla je da su doktorske postale nastavak regularnog obrazovanja.
- One su postale jedan prirodni tok nakon osnovnih, magistarskih studija. Cijela vizura se promijenila sa Bolonjskim procesom – rekla je ona.
Redovna profesorica Sveučilišta u Zagrebu Melita Kovačević kazala je da iz pozicije evropske perspektive ne bi rekla da je doktorsko obrazovanje redovni nastavak školovanja.
- Uvijek smo naglašavali da je ciklus drugačiji. Tu je fokus na istraživanju. Što se tiče broja doktoranata, puno je veći nego nekada što je bio. Najviše deset odsto populacije završi studije, pet odsto je na mnogim sveučilištima. Odnos je još mali – rekla je ona.
Kazala je da bi globalno mogla reći da ne poklanjamo dovoljno pažnje doktorskom obrazovanju, te da nijesmo uhvatili korak sa dobrim evropskim univerzitetima.
- Doktorsko obrazovanje je glavni kreator novih znanja i ako se ne ulože napori, postupno biće posljedica i za univerzitet i za društvo – kazala je Kovačević. N.Đ.
Nema spremnosti za doktorske na umjetničkim fakultetima
Vanredna profesorica Biljana Šćepanović kazala je da nema spremnosti da se uvedu doktorske studije na umjetničke fakultete Univerziteta Crne Gore, što ne znači da im ne trebaju.
-Treba da uradimo analize, da vidimo koliko bi bilo zainteresovanih, da li je isplativije da se stipendira, da se završavaju doktorati umjetnosti – rekla je Šćepanović.
Dodala je da njene kolege sa umjetničkih fakulteta razmišljaju tako.
-U budućnosti treba da ih imamo, kada se steknu uslovi, ne samo materijalno, finansijski, nego i uslovi kadra, da ne srljamo u to da otvorimo nešto samo da bismo to imali – kazala je Šćepanović.
