Ona je to kazala na panelu Centra za građansko obrazovanje: ,,Šta čitaju, gledaju i slušaju mladi u Crnoj Gori? Kako unaprijediti medijsku pismenost mladih?“. Rekla je da ako nemamo medijski pismene političare, ne možemo imati ni medijski pismeno društvo. Da su za mlade tradicionalni mediji napuštena kategorija, da dominatno provode vrijeme na društvenim mrežama, na sadržajima koje im neko servira.
Na ovom skupu se govorilo i kako je obrazovni sistem zakazao.
Ne zna se ni kakva su interesovanja mladih, šta čitaju, šta gledaju, šta ih zanima. Poručeno je da istraživanja o tome treba da se rade češće, makar jednom godišnje. Poslanica Aleksandra Vuković ukazala je na važnost da imamo kritički nastrojenog mladog čovjeka, koji će sam da diktira šta treba da mu bude primarno. Kazala je da je ona ranije bila organizatorka studentskih protesta, a da danas toga nema.
Na konferenciji je ukazano na brojne propuste u obrazovnom sistemu. Vuković je pomenula, kako predaje na fakultetu, da se dešava da joj student na trećoj godini kaže da stavlja pištolj ,,na stolu“. Rekla je i da je slušala neke profesore u osnovnim i srednjim školama koji kažu: ,,Idem u školi“. To je, poručila je poslanica, ozbiljan problem.
- Onda imamo i poslanike koji ,,idu u školi“. Ljudi koji očigledno nije trebalo da izađu iz škole kad već idu u školi – rekla je Vuković.
Kazala je i da je iznenađujuće kako je moguće da se desi da neko dođe na prvu godinu studija, da završi gimnaziju, a da nije pročitao Hamleta.
Ukazala je i na dobre primjere u prosvjeti i poručila mladima da budu aktivniji. Kazala je da treba da pokrenu nešto, da ne dozvole da im trendovi koji diktiraju ponašanje budu diktatorski. Treba tome da pruže otpor, rekla je Vuković.
- Imamo ljude koji žele da promijene stvari, samo im treba dati podstrek, da to uradi Skupština, škola... – kazala je poslanica.
Navela je da prati podkast ,,Ubod kulture“ koji radi jedan mladi čovjek, intervjuiše urbane ljude, mlade od 18 do 20 godina, preporučuje knjige, filmove. Rekla je da će možda mladi pomoći profesorima nekim blogom, podkastom, da naprave dobru atmosferu, da ih prate ljudi i da na taj način osvješćuju i ukazuju na probleme. Kroz igru mogu da se postave standardi, poručila je ona.
Srednjoškolka, učenica Srednje medicinske škole Anastasija Maraš rekla je tokom diskusije da je potrebno redukovati sadržaj udžbenika. Navela je primjer da koristi udžbenik iz 1950. godine, te da je toliko toga nepotrebnog u njima.
I učenica Ksenija Stamenković je ukazala na problem što su udžbenici iz kojih uče stari i da to stvara odbojnost prema određenim predmetima kod đaka.
- Puno je profesora koji ne znaju šta da rade. Nemaju autoritet – rekla je ona.
Prokomentarisala je da su ranije generacije imala strah od profesora, ali joj je poslanica Vuković odgovorila da to nije dobro, da gdje ima straha tu nema igre.
- Razigranost profesora je neophodna da bi se pokrenuo sistem – rekla je Vuković.
Na skupu je bilo priče o tome da kroz svaki predmet profesori treba da uče đake da kritički sagledavaju stvari. Kritikovali su se nadležni što medijska pismenost kao izborni predmet postoji u gimnazijama, ne u srednjim stručnim školama. Od septembra je trebalo da se uvede u osnovne škole, ali se to vjerovatno neće dogoditi zato što ne postoji Nacionalni savjet za obrzaovanje kao tijelo koje treba da odobri ovaj predmet.
Nikolić iz Instituta za medije rekla je da, ako se ne uvede od septembra, da će oni ponuditi taj program kao pilot projekat školama, ne žele da gube vrijeme.
Profesorica književnosti i medijske pismenosti Svetlana Jovetić-Koprivica kazala je da treba da bude što manje onih kojima se može manipulisati. Mićan Andrijašević iz Juventasa kazao je i da srednje stručne škole treba da imaju predmet medijske pismenosti. Kritikovani su nadležni što je Crna Gora prva uvela medijsku pismenost u regionu 2011. godine, a da je danas taj predmet na margini obrazovnoh sistema.
Istražiće efekte medijske pismenosti
Elvira Salagić-Ceković iz Agencije za elektronske medije kazala je da je uticaj medija na djecu ogroman, te da dolazi do manjka empatije ako su izložena negativnim sadržajima. Najavila je da će da rade novo istraživanje, da ga očekuju u oktobru u okviru kog će ispitivati da li je kampanja medijske pismenosti imala pozitivnog uticaja i šta dalje treba da rade.
Nastavnici će ostati bez norme i posla
Radule Novović iz Zavoda za udžbenike komentarisao je tokom diskusije da je na sjeveru upisano manje đaka, te da nastavnici neće imati normu, da će ostajati bez posla. Kazao je da su neke škole prazne, a govorilo se na konferenciji da je takva situacija i na jugu.
Novović je ukazao i na problem nedostajućeg kadra, da niko neće da studira fiziku i hemiju, te je podsjetio da već postoji problem što nema stručnog kadra iz matematike, pa u školama predaju nastavnici koji su završili neke druge nauke.
