(Iz Beograda za Portal Analitika)
Sve nedoumice oko daljeg evropskog puta Srbije i regionalne saradnje – baš kao i pozive evroskeptika i SPC-a da Srbiji bez Kosova ne treba ni Evropska unija - odagnao je Aleksandar Vučić: "Bez Evrope ne možemo da preživimo, neću da za deset godina naša deca budu najgladnija u Evropi".
Ovu rečenicu Vučić je izgovorio u parlamentu, odgovarajući na poslanička pitanja, baš onoga dana kada je Haški tribunal oslobodio svake krivice Ramuša Haradinaja za zločine nad nealbancima na Kosovu.Naporan put: Iako su ove haške presude podstakle mnoga dugogodišnja pitanja u Srbiji i u prvi plan izbacila ona o tome ko je pravi krivac za ratove koji su vođeni 90-tih godina prošlog veka, sve članice vladajuće koalicije su složne da nema nazad ali i da će predstojeći put ka Evropi biti naporan i veoma bolan. Upravo na taj bolni put Srbije ukazali su i svi evropski zvaničnici koji su proteklih sedmica posećivali Srbiju objasnivši da se ta formulacija odnosi na prestojeće pregovore Beograda i Prištine.
Na podizanje glasa onih koji nemaju nikakve predloge za budućnost ali znaju da neće u EU i neće pregovore sa Kosovom - poput Demokratske stranke Srbije i njenog lidera Vojislava Koštunice - nadovezala se i Srpska pravoslavna crkva. Ona je kroz reči njenog poglavara patrijarha Irineja pozvala narod na patnju.
"Želimo da budemo u Evropi, ali ne po cenu da se odričemo naše svete zemlje, naših kuća i grobalja. Ako nas neće takve, mi ćemo nastaviti da živimo našim teškim životom, kakvim smo živeli i pre 500 godina", kazao je patrijarh na pomenu održanom za žrtve "Oluje".
Crkva i politika: Na ovaj deo besede ekspresno je odgovorio premijer Ivica Dačić.
"Neko kaže nemojte - da uđete u EU, daćete Kosovo; mi možemo da kažemo da nećemo u EU, a da li će nam onda neko vratiti Kosovo? Neće", kazao je srpski premijer i ukazao da se Srbija vratila za pregovarački sto i da bi bilo potpuno pogrešno da ga sada napusti.
"Meni ne treba niko da govori šta su naši interesi, jer ja imam iskustva i pamtim kako se čekalo u redovima za hleb i mleko, kakva je bila situacija početkom rata, a kakva kada se on završio", nastavio je Dačić uz konstataciju da se poređenjem pitanja Kosova sa životnim pitanjima skrnave obe teme.
Bez obzira na to što uloga crkve nije da daje političke savete već da duhovno zbrinjava ljude, predsednik Srbije Tomislav Nikolić od crkve traži pomoć u rešavanju pitanja Kosova. Nakon sastanka sa patrijarhom, episkopom bačkim Irinejom i mitropolitom crnogorsko-primorskim Amfilohijem, predsednik Nikolić je saopštio da je Srbija potpuno otvorena za aktivno učešće SPC-a u rešavanju sudbonosnih pitanja Srbije u južnoj srpskoj pokrajini....
Ipak, verski analitičar Živica Tucić ukazuje da od "crkve ne treba tražiti da učestvuje u iznalaženju političkih rešenja", jer to nije njena misija. "Crkva može da deluje molitveno ili humanitarno, da ohrabri ili podrži ljude, ali ne treba da se meša oko iznalaženja političkih rešenja", kaže Tucić.
Ima li susreta Dačić-Haradinaj: Uprkos gorčini i lavini osuđujućih izjava na račun Haškog tribunala koje je u srpskoj javnosti izazvala oslobađajuća presuda za Haradinaja kosovski pregovori se nastavljaju na najvišem nivou. U Briselu se 4. decembra sastaju premijeri Srbije i Kosova.
Od predloga SNS-a da treba obustaviti svaku saradnju sa Hagom, preko tvrdnje bivšeg pregovarača za Kosovo Borislava Stefanovića da je ovaj međunarodni sud doživeo sumrak, do stava ministra spoljnih poslova Ivana Mrkića da je Srbija preterivala u saradnji sa tim sudom i konstatacije predsednika Nikolića da je Tribunal osnovan da bi se sudilo srpskom narodu: premijer Srbije kaže da je u interesu Srbije da pregovore nastavi."Nama je važno da rešavamo ova pitanja ne zbog Tačija već zbog našeg naroda", poručio je Dačić. Na pitanje šta će se desiti ako u jednom momentu Haradinaj bude pregovarač sa kosovske strane Dačić je odgovorio: "Ne možemo da biramo sa kim ćemo pregovarati", i objasnio da Srbija može da ne ode na pregovore i da čeka 2014. godinu za početak pregovora sa EU. "Sada da vidimo šta nam je u interesu", zapitao se premijer.
Srpske brige i frustracije: U međuvremenu, lideri kosovskih Srba su na sastanku sa Nikolićem zatražili da se odluka o integrisanom upravljanju graničnim prelazima ne počne primenjivati do 10. decembra do kada prelazi treba da profunkcionišu.
Neki od njih poput predsednika opštine Kosovska Mitrovica Krstimira Pantića najavljuju i postavljanje barikada na graničnim prelazima. Barikade će uslediti ako Srbi sa
severa Kosova budu morali da uzmu kosovska dokumenta i kosovske tablice za automobile i ako im se bude carinila roba na prelazima Brnjak i Jarinje. "Insistiramo da ovi prelazi zaista budu administrativni prelazi, a ne granica kako to žele Albanci", izjavio je Pantić.Uprkos ohrabrujućim izjavama političara da će sve biti u najboljem redu kada je u pitanju evrospki put Srbije i regionalna saradnja, postavlja se pitanje koliko je taj optimizam realan i koliko Srbiju treba da se tiču odluke Haškog tribunala koje se ne odnose na njene državljane.
"To što je Haški tribunal svojim odlukama doveo u pitanje sopstveno gašenje pre roka i što je diskreditivao pravila suđenja je problem Haškog tribunala, a ne Srbije", smatra anlitičar Dušan Janjić.Ocenjujući da je u "Srbiji progovorila frustracija zbog gubitaka u ratovima", Janjić za Portal Analitika podseća da su mnogi koji su sada na vlasti u Srbiji investirali u te ratove. Prema njegovim rečima, Srbija treba da odgovori na pitanje da li je saradnja sa Tribunalom u ovih deset godina bila dobro postavljena kada se uporedi sa tim kako je radila Hrvatska i druge države, kao i da se konačno vidi koliko je Rusija zaista spremna da pomogne Srbiji.
Domaće politikanstvo: Treće pitanje, po Janjiću, je konačno suočavanje Srbije sa onim šta je bilo u prošlosti, odnosno da Srbija ne može da se ljuti na Tribunal ako je procesuiran samo deo akcije "Oluja".
Kada se radi o povezivanju haških presuda sa budućnosti kosovskih pregovora čiji uspeh direktno uslovljava put Srbije ka EU Janjić kaže da je to politikantski manevar u kome Srbija šta da radi.
"Odluka Haškog tribunala nema nikakve direktne posledice na pregovore sa Kosovom, jer se još pre par meseci znalo da će Haradinaj izaći iz zatvora. To je moralo da se ukalkuliše u pregovore", kaže Janjić, napominjući da zbog postojećeg evroskepticizma u Srbiji prvo mora da se odgovori na pitanje da li joj zaista treba EU.
Govoreći iz šireg ugla na presudu Haradinaju, presudu koja je uzburkala nacionalne strasti u Srbiji, Rada Trajković koja je poslanik u kosovskom parlamentu smatra da su međunarodnoj zajednici Haradinaj i Tači potrebni u Prištini. "Međunarodna zajednica računa da preko Haradinaja i Tačija kontroliše ekstremni deo Albanaca koji su suštinska pretnja stabilnosti regiona", rekla je Trajković.Između raznih stavova koji su izrečeni proteklih dana - od onih da presude dokazuju teoriju zavere protiv Srbije do onih da nema pomirenja dok su zločinci na slobodi - izvesno je da su haške presude ponovo nametnule pitanje koje suštinski nema smisla: da li ste za EU ako treba da se odreknete Kosova?
Violeta CVEJIĆ
