Posle pranja para na red je došlo pranje ruku i biografija, jer još uvek se ne zna da li će stradati svi koji su se na brzinu obogatili ili će im se pružiti prilika da se odreknu dela bogatstva u korist države. Takav slučaj je već viđen u Rusiji kada su nakon hapšenja tajkuna Vladimira Hodorkovskog preostali bogataši deo imetka poklonili državi.
Igre kluba bogatih: U Srbiji se za sada zvanično zna da je ovo tek početak. Ili, kako je rekao prvi čovek u borbi protiv korupcije Aleksandar Vučić: „Ovo je sve samo ne kraj, ako korupciju suzbijemo na nivo na kojem je u razvijenim zemljama onda je to uspeh. Ovo je igra i politička i ekonomska, i nije za jedan dan”.
Šta znači jednomesečni pritvor najbogatijeg čoveka Srbije, ko i sa koje strane treba da brine, zavisiće od Miškovićeve spremnosti da ispriča istražnim organima sve ono što je rekao u dva policijska informativna razgovora. I dok se nagađa šta je sve Mišković rekao policiji i ko je sledeći, kao i do kojih političara će odvesti njegov novac, klub Privrednik - u kojem sede najbogatiji Srbi - izabrao je novog predsednika. Branislava Grujića zamenio je Miodrag Kostić, koji osim bogatstva poseduje i odlične veze sa političarima. Iako je izbor Kostića bio redovan i navodno se slučajno poklopio sa Miškovićevim hapšenjem, na toj skupštini se o slučaju Mišković ipak raspravljalo - pod tačkom razno.Sam Kostić se nije izjašnjavao o hapšenju Miškovića. Međutim, kada je Mišković prvi put pozvan na informativni razgovor Kostić je rekao da nije iznenađen tim saslušanjem, kao i da je sam više puta bio na informativnim razgovorima.
Ko je svedok saradnik: Kakva je uloga kluba Privrednik u srpskoj politici, valjda najbolje govori podatak da su njegovi članovi među kojima je i Mišković, godinama finasnirali političke partije, a da je Mišković direktno uticao na formiranje Vlada Srbije 2004. i 2008. godine.
Navodni okidač za ispitivanje Miškovićevog poslovanja bila je njegova izjava da Vučićeve istrage zaustavljaju strane investicije. Mišković je to navodno rekao pred nekim članovima tog kluba. Izjava je kasnije došla do Vučića i nametnula pitanje ko od privrednika peva kao slavuj? Jer, po zvanično nepotvrđenoj priči, taj „slavuj” je postao - svedok saradnik u slučaju Mišković!
Osim što je izabrao novog predsednika, klub je izdao i saopštenje u kojem je podržao rad Vlade, a jedan od članova Privrednika Zoran Drakulić kaže da je njegov stav po pitanju korupcije jasan: „Na nju sam ukazao 2004. godine kada sam se i rastao sa DSS-om, nudio sam da dam izjavu, ali niko nije hteo da nas sasluša. Ako borba protiv korupcije nije selektivna i populistička onda je to dobro”.
Iako je jedan od retkih privrednika koji se oglasio nakon hapšenja Miškovića, Drakulić kaže da nije primetio da posle tog hapšenja ima straha međ članovima kluba Privrednik, ali i da mu nije poznato da je „Mišković bio gazda Srbije”.
Drakulić je naveo da je normalno da se u svakom društvu lobira za biznis kako bi se taj biznis dobio, ali i da je Srbiji politička elita korumpirana. „Nisam hteo da budem uključen u korupciju, verovatno ste mnogo uspešniji ako nekoga potplaćujete, a jedan od glavnih generatora korupcije su javni tenderi”, naveo je Drakulić.
Veze sa političarima: Miškovićevo hapšenje iznenadilo je celu Srbiju, a Vučiću donelo rast političkog rejtinga, mada on ne razmišlja o vanrednim parlamentarnim izborima.
Sada se razmišlja o drugoj stvari, o tome koje je sve političare finansirao Mišković. Prema Vučićevoj tvrdnji, Mišković je finansirao 20 političara, nekima je davao od 30 do 50 hiljada evra mesečno, ali imena nije navodio. Kaže da bi najbolje bilo da to kaže sam Mišković.
Sa druge strane sve stranke ili njihovi lideri su se prosto utrkivali nakon ovog hapšenja da saopšte da je njihovo finansiranje javno. Mnogi su prozvani, prst je uperen u DS, a tabloidi su već na naslovnim stranama objavili slike bivših ministara iz DS-a Aleksandra Vlahovića, Slobodana Milosavljevića, Božidara Đelića kao neke od onih čiji se profil uklapa u Vučićevu tvrdnju o Miškovićevoj „darežljivosti”.
Milosavljević je rekao da nije bio Miškovićev prijatelj, ni saradnik ni na njegovom platnom spisku, ali da je kao ministar trgovine bilo normalno da ima profesionalne relacije sa najvećim trgovinskim lancima u zemlji. On ne zna ni da li je Mišković finansirao DS, jer kaže da u toj partiji nije imao nikakvu funkciju.
Aleksandar Vlahović je rekao da nije bio na platnom spisku ni jednog tajkuna, kao i da ima onih ministara koji su bili zaduženi za privatizaciju putne privrede koja je sada predmet istrage.
Iako ga niko nije prozvao, Velimir Ilić koji je bio ministar u svim vladama od 2000. do 2008. godine, pauzu je napravio četiri godine, i sada ponovo u vladi kaže da je govorio Miškoviću da prikoči, kao i da se protivio da jedan čovek privatizuje putarska preduzeća.
Procenjuje se da je Miškovićevo bogatsvo naglo skočilo od 2004. do 2008. godine kada je Vladu vodio Vojislav Koštunica, jer je tada privatizovana Luka Beograd, C market, putarske firme i Večernje novosti. Dejan Mihajlov, generalni sekretar Vlade Srbije u to vreme negirao je da je Mišković finansirao DSS, dok je Predrag Bubalo, ministar za privredu u Koštuničinoj vladi, negirao da ima bilo kakve veze sa pomenutim privatizacijama.
Veze sa Miškovićem jedino je do sada javno priznao sadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić. Naime, kada je formirao SNS 2008. godine, nekoliko meseci posle izbora, Nikolić je rekao da je Mišković te godine u predizbornoj kampanji zajedno sa Milanom Bekom pomogao Srpsku radikalnu stranku. Njih dvojica su finansirali jednu televizijsku emisiju i jedno iznajmljivanje prevoza za SNS.
Stvarna borba ili zastrašivanje bogatih: Da li je ovo zaista stvarna borba protiv korupcije u kojoj, prema rečima svih ministara, nema nedodirljivih ili uterivanje straha u kosti svima onima koji imaju mrlje u poslovnoj i političkoj biografiji, pokazaće sama optužnica protiv Miškovića koja još uvek nije gotova. Kada ona bude obelodanjena, biće jasnije da li će se postupati po Zakonu o oduzimanju imovine stečene kriminalom, kao što je bilo u slučaju Šarića, ili će se pokazati da je Mišković radio sve po zakonima kao što tvrdi njegov advokat Zdenko Tomanović.
Za sada je jasno da je ugled kompanije Delta uzdrman, a da li će ona nastaviti i dalje da posluje sa sedam hiljada zaposlenih, zavisiće od toga da li je ona zaista ozbiljna kompanija koja može da opstane bez prvog čoveka kojem je ukaljan ugled.
Sa druge strane, možda slučaj Mišković neće ličiti na slučaj Hodorkovskog, koji je već godinama u zatvoru. Ipak, Mišković kao najbogatiji Srbin sigurno će imati mnogo šta da kaže o bivšim političarima koji su bili u vlasti i o onima koji su se krili iza političara i u njihovo ime tražili finansijske usluge. Dokle će se klupko odmotavati - diktiraće istražni organi, a moguće i politička kombinatorika.
Pod pretpostavkom da je Mišković u poslednjih deset godina finansirao veliki broj partija i njihovih lidera, onda bi temeljna istraga mogla da dovede do toga da na političkoj sceni ne ostane niko od sadašnjih najuticajnijih stranaka. To je malo verovatno i zato će konkurs za najkorumpiranijeg političara najvjerovatnije biti ograničenog dometa. Najviše izgleda da u njemu pobede, za sada imaju funkcioneri i prijatelji do skora vladajuće, Demokratske stranke. Samo što u toj stranci niko ne želi baš da pobedi na tom i takvom konkursu.
Violeta CVEJIĆ
