Politika

„Gradimo Evropu zajedno: Doprinos Zapadnog Balkana Konferenciji o budućnosti Evrope“

Integracija Zapadnog Balkana u EU je uzajamno koristan proces

EU može da ima koristi od Zapadnog Balkana, jer joj ovaj region pruža priliku da postane snažan geopolitički akter, obezbijedi bezbjednosnu i ekonomsku saradnju, ali i rješenja i ideje svog rastućeg poslovnog sektora, naglasili su učesnici događaja „Gradimo Evropu zajedno: Doprinos Zapadnog Balkana Konferenciji o budućnosti Evrope“.

Integracija Zapadnog Balkana u EU je uzajamno koristan proces Foto: Foto: europeanwesternbalkans.rs
European Western BalkansIzvor

Svrha događaja, koji moderirao izvršni urednik portala European Western Balkans Nikola Burazer, bio je da rezimira prethodne rasprave u okviru Konferencije o budućnosti Evrope, u kojoj su učestvovale i organizacije iz regiona.

Donika Emini, izvršna direktorka CiviKos platforme i članica Savetodavne grupe Balkan u Evropi (BiEPAG), naglasila je da EU ne bi trebalo da vidi integraciju Zapadnog Balkana kao proces koji samo koristi tom regionu.

Prema njenim riječima, ako EU želi da dovrši ono što je započela 2003. godine, kako bi pokazala da je moćan geopolitički igrač, mora da postigne rezultate na Balkanu.

„Dovršavanjem slagalice u regionu može da pokaže da je moćan akter“, naglasila je Emini.

Selma Prodanović, preduzetnica i izvršna direktorka kompanije1MIllionStartups, naglasila je važnost poslovanja, posebno startapova u gradovima u regionu, koji mogu poboljšati imidž Zapadnog Balkana u Evropi.

Ona je istakla da Zapadni Balkan može pomoći u postizanju ciljeva održivog razvoja i da preduzeća iz regiona mogu ponuditi dobra rješenja.

„Vidimo da se startapi, uključujući i one na Zapadnom Balkanu, kreću ka rješavanju ciljeva održivog razvoja. Ne mogu ih postići pojedinačne zemlje. Ovi problemi se mogu rešiti samo globalno”, rekla je Prodanović.

Dodala je da, gledajući iz perspektive “biznis anđela”, nije važno odakle dolaze ideje i rješenja, kao i da mnoge kvalitetne ideje dolaze sa Zapadnog Balkana.

Diskusija se takođe fokusirala na načine poboljšanja procesa proširenja i integracije Zapadnog Balkana u EU.

Srđan Cvijić, viši politički analitičar na Institutu za evropsku politiku Otvorenog društva i član BiEPAG-a, fokusirao se na percepciju proširenja EU, ističući da je istraživanje koje je njegova organizacija uradila u Francuskoj pokazalo da se javno mnjenje može promijeniti.

Prema njegovim riječima, zemlje Zapadnog Balkana, pored neophodnih reformi, treba da pokrenu kampanje kako bi poboljšale sliku o sebi u državama članicama.

„Ozbiljne kampanje u državama članicama EU o proširenju mogu napraviti veliki pomak ”, rekao je Cvijić.

Zoran Nečev, rukovodilac Centra za evropske integracije Instituta za demokratiju „Societas Civilis”, takođe član BiEPAG -a, predložio je uvođenje glasanja kvalifikovanom većinom za međufaze procesa – otvaranje i zatvaranje klastera.

Nečev je naglasio da, iako bi zemlje Zapadnog Balkana trebale povećati svoje kapacitete, EU bi trebalo da uradi isto.

On je dodao da Zapadni Balkan treba uključiti u već postojeće mehanizme EU, kao što su izvještaji o vladavini prava i okvir evropskog semestra – čak i ako zemlje u regionu dobiju loše ocjene u okviru ovog mehanizma, one bi barem znale šta treba da rade da bi se njihova ocjena poboljšala.

Daliborka Uljarević, izvršna direktorka Centra za građansko obrazovanje u Crnoj Gori, rekla je da ljudi u regionu vide značaj i ulogu Evropske unije za promjene i bolji život, ali i da nisu zadovoljni napretkom svojih zemalja na put ka EU.

Prema njenim riječima, bilo bi veoma važno da EU stavi veći fokus ne samo na institucije, već i na druge aktere u zemljama u regionu.

Napomenula je da je klima u regionu veoma negativna za dijalog zasnovan na argumentima.

„EU mora da pokaže nultu toleranciju prema govoru mržnje i kampanjama blaćenja. Mislim da je veoma važno da EU pruži održivu podršku civilnom društvu – treba podržati organizacije, a ne projekte”, rekla je Daliborka Uljarević.

Dafina Peci iz Nacionalnog kongresa mladih Albanije, fokusirala se na perspektivu mladih ljudi u regionu, naglašavajući koliko zemlje gube zbog odliva mozgova.

Naglasila je važnost poboljšanja mehanizama međuregionalne saradnje i razumevanja potreba mladih na Zapadnom Balkanu.

„Postoji potreba da se razumije migracija radne snage i odliv mozgova na Zapadnom Balkanu. Potrebno je ojačati mehanizme unutar-regionalne mobilnosti. Iskoristimo veoma dobar primjer Regionalne kancelarije za saradnju mladih, ali ne stajmo tu, moramo podstaći cirkularnu migraciju. Posvećenost dolazi iz pravilnog razumijevanja situacije. Naš stav i naši zahtjevi moraju biti zasnovani na stvarnim potrebama ”, rekla je Peci.

Portal Analitika