Prema preliminarnim podacima Centralne banke, kako je nedavno saopšteno, od januara do marta ove godine neto priliv stranih direktnih investicija bio je 54 miliona eura, što je duplo manje u odnosu na isti prošlogodišnji period, kada je neto priliv iznosio oko 116 miliona eura.
Direktor Agencije za promociju stranih investicija Petar Ivanović za Antenu M objašnjava da ipak nije sve tako crno.
Podaci koje sakuplja Centralna banka, kaže, ne odražavaju pravo stanje u crnogorskoj ekonomiji kada su posrijedi investicije. Metodologija Agencije i Centralne banke, preciznije - način na koji se prikupljaju podaci, razlikuju se.
- Centralna banka prati samo novčane tokove i ne može da evidentira kroz svoj sistem ništa što je realna investicija u Crnoj Gori, ako ona nije bila praćena finansijskim transferima. Sa druge strane, Agencija za promociju stranih investicija obuhvata i sve ono što je reinvestirani profit od strane kompanija. Recimo, ni Telenor, ni Telekom ni M:tel koju god novu investiciju da naprave ona nije obuhvaćena od strane Centralne banke, a to nijesu beznačajne investicije - kazao je Ivanović.
Iako se mnogo priča o tome da su barijere za investitore uklonjene praksa ipak pokazuje nešto drugo – najavljene i realizovane investicije se ne podudaraju navodi on.
- Tragom te razlike kontaktirali smo veći broj stranih investitora u Crnoj Gori i došli do podatka da su tzv. izgubljene investicije tokom 2011. iznosile 195 miliona eura. Postavlja se pitanje zbog čega, ukoliko je novac obezbijeđen, projekti kasne. Razlog je što nijesu riješeni problemi kao što su pristupni putevi, priključci na elektro energetsku mrežu, različiti problemi oko DUP-a. Strani investitori ih svakodnevno prepoznaju, a da ne govorimo o ovjeri i prikupljanju različite dokumentacije, sve to zahtijeva duže vrijeme. Investitor koji dođe sa strane upoređuje nas sa bilo kojom drugom zemljom. Ukoliko osjeti da je negdje moguće zaraditi novac, a da je procedura brža i sistem lakši, nema tu nekih emocija on će poći u tu drugu zemlju.
- Kada tih barijera ne bi bilo na tom nivou kakav je sad, siguran sam da bi pad bio neznatan ili relativno mali - dodaje Ivanović.
On procjenjuje da će se zbog krize, strane investicije sve manje finansirati iz bankarskih kredita i novčanih tokova, koji označavaju prilive onog tipa koje bilježi Centralna banka, već da će tokom 2012. doći do reinvestiranja stečenog profita.
Naš ekonomski rast zavisi i od prelivanje krize iz drugih zemalja. Prednost malog sistema, kakav je crnogorski je u tome što je fleksibilan, napominje Ivanović.
- Ono što može da se uradi u Crnoj Gori je da ne podcjenjujemo ni jednu jedinu investiciju i treba da uradimo sve što možemo da privučemo investitore. U ovom momentu uloga stranih investicija u Crnoj Gori je od suštinske važnosti za budući ekonomski razvoj.
Podatke o tome koliko je bilo stranih direktnih investicija u proteklih šest mjeseci Agencija će imati sredinom jula, najavljuje Ivanović.
(foto: aktuelno.me)
