Danska premijerka Mete Frederiksen i ministar odbrane Troels Lund Poulsen izjavili su danas da Danska ulazi u desetogodišnji sporazum sa Ukrajinom o kontinuiranoj vojnoj podršci i bezbjednosnoj situaciji u Evropi i objavila novi paket vojne pomoći Ukrajini od 247,4 miliona dolara, prenosi Rojters.
„Neophodno je naglasiti da ako oni (Ukrajina) žele da uspiju na bojnom polju, sada mora doći više donacija. U tom svijetlu nastavljamo da dajemo dalje danske donacije u nadi da će više zemalja učiniti isto, ne za šest ili 12 mjeseci, već sada kada je potreba veoma, veoma velika“, rekla je premijerka Mete Frederiksen.
Njemački parlament odbio je rezoluciju opozicije kojom se zahtijeva da ta zemlja Ukrajini isporuči krstareće rakete Taurus, prenosi Tass. Tako je čak 480 poslanika glasalo protiv dokumenta koji je pokrenula frakcija opozicionog bloka CDU/CSU. Dokument su podržala 182 poslanika, a pet je bilo uzdržano.
U međuvremenu, vladajuća koalicija podnijela je Bundestagu vlastitu rezoluciju kojom se poziva na isporuku oružja dugog dometa Kijevu, iako ne spominje direktno Taurus.
Prema mišljenju stručnjaka, ovaj trik kancelaru Olafu Šolcu daje prostor za akciju po pitanju zaliha oružja. Šolc je, međutim, protiv slanja projektila Taurus u Ukrajinu. Neki stručnjaci kažu da bi rezolucija mogla uključivati projektile MARS II. Glasanje o dokumentu biće održano kasnije u četvrtak.
Vojska Ukrajine pogodila je poligon u okupiranom Hersonu gdje su se ruske trupe pripremale za napad na ukrajinski mostobran u Krinki na lijevoj obali rijeke Dnjepar, saopštila je ukrajinska vojska.
Kako prenosi Radio Slobodna Evropa, to je drugi napad ove sedmice u kojem su poginule desetine ruskih vojnika.
Kijev je demantovao tvrdnju ruskog ministra obrane Sergeja Šojgua da su ruske snage zauzele ukrajinski mostobran kod Krinke.
"Bila su najmanje tri napada na ruske trupe koncentrirane na poligonu u blizini Nove Kakhovke", rekla je glasnogovornica Obrambenih snaga južne Ukrajine Natalija Humenjuk.
Čak 47 odsto građana Poljske vjeruje kako je moguć napad Rusije na njihovu državu, pokazuje istraživanje javnog mnjenja koje je sprovela tamošnja medijska kuća RMF24.
To je drastično povećanje u odnosu na ispitivanje sprovedeno u maju prošle godine, kada je oko 30 odsto ispitanika smatralo kako postoji vjerovatnoća da Rusija napadne Poljsku.
Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da su ruske snage tokom noći spriječile ukrajinski napad raketom S-200.
Ruski sistemi PVO, takođe, uništili su ukrajinsku bespilotnu letilicu iznad Brjanske oblasti.
Ukrajinska vojska saopštila je da je su ruske snage tokom noći lansirale 10 bespilotnih letilica, kao i jednu raketu iz Crnog mora.
Prema tvrdnjama vojske, ukrajinske snage uništile su osam bespilotnih letilica iznad četiri oblasti.
Ruski vojni bloger Andrej Morozov navodno je izvršio samoubistvo nekoliko dana nakon što je objavio tvrdnje da je Rusija pretrpjela ogromne gubitke u ljudstvu u Avdijevki.
Morozov, koji je pisao pod pseudonimom „Murz“ na Telegramu, bio je komentator koji je podržavao rusku invaziju na Ukrajinu. Ruski državni mediji i drugi vojni blogeri objavili su 20. februara da je Morozov izvršio samoubistvo.
Morozov je izazvao ogorčenje među proruskim medijima kada je 18. februara izjavio da je ruska vojska izgubila 16.000 vojnika i 300 oklopnih vozila u napadu na Avdijevku u Donjeckoj oblasti.
Ukrajinske trupe povukle su se iz zahvaćenog industrijskog grada 17. februara nakon mjeseci teških borbi. Ruske snage su pokrenule ofanzivu sa ciljem da zauzmu Avdijevku u oktobru 2023.
Morozovljevi izvještaji o velikim gubicima izazvali su oštre kritike u proruskim krugovima i on je izbrisao objavu. Tvrdio je da mu je neko poznat kao "drug pukovnik" naredio da skine tu funkciju.
U svojim posljednjim objavama pisao je o svojoj namjeri da izvrši samoubistvo i tražio da bude sahranjen u Luganskoj oblasti koju je okupirala Rusija, pišu mediji.
Moskva je počela da se obračunava sa desničarskim komentatorima koji kritikuju rusku invaziju na Ukrajinu. Nakon kratke pobune Vagner grupe koju je predvodio Jevgenij Prigožin u junu 2023. godine, ruske vlasti su uhapsile bivšeg vojskovođu Igora Girkina zbog podsticanja ekstremizma na internetu.
Girkin je 25. januara osuđen na četiri godine zatvora.
O dešavanjima dan ranije čitajte OVDJE.
