Nakon desetak minuta tišinu je prekinuo povik: „Komšinice, komšinice, prekršili ste samoizolaciju!!!“
Svi su se okrenuli. Gospođa srednjih godina žurno je, pošto je izašla iz apoteke, hitro je zamakla u prolaz između zgrada. Nije se osvrtala na povike mladića koji je počeo i imenom da je doziva.
- Vrati se. Smatraš li da je to u redu?! Ugrozila si nas sve. Moju majku. Stidiš li se – bio je uznemiren.
Nije bilo prijatno ni ostalima u redu. Počeo je žamor i priča da li je bezbjedno poslije nje ući u apoteku.
- Ja sam čitao da ne treba ni slučajno, zarazićemo se – dovikuje stariji gospodin.
Jedan mladić konstatuje da on nema izbora.
- Moram. Majka nema više terapije – kaže on.
Ljudi iz reda traže od mladića koji je prepoznao komšinicu kojoj je, kako je ispričao, naložena samoizolacija da je prijavi policiji. On se snebiva. Ne želi, kaže, da dolazi u neprijatni situaciju.
- Vidite kako je utekla. Nije se ni osvrnula na nas – dodaje on.
Na konstataciju da će je prijaviti neko drugi, mladić i dalje ne pristaje da kaže kako se zove.
- Znaće da sam ja. Komšije smo. O jadu će me zabaviti. Bolje ne – zaključio je raspravu.
U apoteci tri apotekarke su bile šokirane saznanjem da su, koji minut ranije, uslužili gospođu koja treba da je u samoizolaciji.
- Sramno. Je li to moguće, kako da se zaštitimo od takvih? Sad ćemo promijeniti rukavice, maske. Dezinfikovaćemo šaltere – uspaničeno komentarišu...
A ispred apoteke, ipak, niko nije izašao iz reda. Tu su svi od nevolje. Većina zbog lijeka.
Neke, neodgovorne, za to nije briga. Bitno je da ispune svoju potrebu, za druge – kako god bude. Posljedice njihovih postupaka njima nijesu važne.
