Politika

Izmjene izbornog zakonodavstva: Visok stepen saglasnosti

Izvor

Kako javljaju mediji, prema tom, većinski prihvaćenom modelu, Crna Gora je jedna izborna jedinica i nema garantovanih mandata.

Koordinator grupe Miodrag Vuković je nakon sjednice objasnio: “Opšti cenzus, koji korespondira sa građanskim karakterom države, je tri odsto, a način materijalizacije afirmativne akcije u izbornom procesu regulisan je tako da one nacionalne zajednice koje učestvuju u ukupnom stanovništvu preko dva odsto moraju ostvariti prag od tri odsto”, rekao je Vuković. Za one nacionalne zajednice koje imaju ispod dva odsto članovi Radne grupe imaju alternativna rješenja.

“Stav je da te nacionalne zajednice moraju ostvariti ili 0,7 odsto, ili 0,2, 0,3, 0,4 odsto. Kolege iz SNP-a, koje su dale izvorni predlog, ostale su pri stavu da to bude 0,7 odsto, a ostali koji podržavaju predlog sugerisali su različit procenat, Predlog od 0,3 odsto imao je dominantnu podršku u Radnoj grupi”, naveo je Vuković. Vuković kaže da je dogovoreno da se u zakon unese odredba da glasačko pravo pripada državljaninu, a ne građaninu.On nije siguran da je najbolje rješenje da se to pitanje reguliše tim zakonom, već možda zakonom o biračkim spiskovima.Predrag Bulatović iz SNP-a je kazao da je Radna grupa završila rad. ali “bez dogovora koji bi dobio dvije trećine u Skupštini.”“Nije prihvaćeno nekoliko veoma važnih predloga SNP-a, prije svega kada je riječ o pravu glasa onih birača koji nemaju crnogorsko državljanstvo”, rekao je on.

“Postignut je visok stepen saglasnosti političkih partija, koje čine gotovo 80 odsto poslanika u Skupštini, za predstavljanje manjinskih naroda i ostalih nacionalnih zajednica u parlamentu, putem afirmativne akcije”, rekao je Bulatović.Prema njegovim riječima, taj model dobio je podršku, ali za manjine koje su iznad dva odsto.“Za manjine ispod dva odsto nemamo saglasnost oko procenta, što je veoma bitna stvar i nije tehničko pitanje”, kazao je Bulatović.

Portal Analitika