„Takozvani plan Evropa sad 2 neozbiljna je populistička podvala. Crna Gora još nije stabilizovala finansije od prethodne avanture, niti je uspostavile ekonomske proporcije koje finansije čine održivim. Još jedna avantura dovela bi do finansijskog sloma i unutrašnjih tenzija sa nesagledivim posljedicama. Možda i do novog „traženja gusala“, jer nijesmo odmakli od tih vremena“, kazao je za Portal Analitika ekonomski analitičar Slobodan Jovanović.
Naglašava da se standard ne podiže monetarnom ekvilibristikom, već rastom društvenog bogatstva.
Inflacija ublažila posljedice igranja sa državnim finansijama
„Inflacija, prouzokovana proteklom pandemijom, uspjela je donekle da ispegla suludu avanturu sa tzv. programom Evropa sad 1, jer je, uz jednokratno zaduženje prodajom obveznica koje je većinom otišlo u potrošnju, povećanje cijena podiglo prihode od poreza i uvoznih taksi, što je donekle ublažilo nedostatak sredstava za to igranje sa državnim finansijama“, objašnjava Jovanović.
Takođe je, dodaje on, povećala prihode privatnom sektoru što je donekle kompenzovalo rast plata.
„Ne bude li se zaustavila inflaciona stopa za bojati se da će kupovna moć doći na pređašnji nivo“, upozorava Jovanović.
Žao mi je penzionera ukoliko Spajić ukine penzioni fond
Ministar finansija Aleksandar Damjanović kazao je da program Evropa sad 2 neće biti moguć bez zaduženja od milijardu eura. Zanimalo nas je očekuje li Crnu Goru još jedno veliko zaduženje slično onom iz decembra 2020. godine.
„Nemam visoko mišljenje o aktuelnom ministru finansija, pa ni o njegovoj procjeni, jer jednokratno zaduženje ne obezbjeđuje na duži rok održive finansije“, kazao je Jovanović.
Navodi da postoje zemlje koje većinom tražnju zadovoljavaju sopstvenom proizvodnjom pa je kod njih, kako kaže, moguće povećanom potrošnjom podizati domaću proizvodnju i društveni proizvod.
„Kod zemalja poput Crne Gore, koje većinom domaću potrošnju zadovoljavaju uvozom, to dovodi samo do novih disproporcija. U jednom tekstu sam šaljivo pitao hoće li ukinutu penzioni fond da bi se obezbjedila sredstva za tu avanturu, da bi se naknadno pokazalo kako to jeste opcija u glavi budućeg mandatara. Žao mi je penzionera ako se to desi“, ističe Jovanović.
Dugoročno potrebno smanjenje svih državnih rashoda
Visoki funkcioner Pokreta Evropa sad Branko Krvavac optužio je nedavno aktuelnu Vladu za vođenje pogrešne ekonomske politike i istakao potrebu za brzim rebalansom budžeta i reformama koje će, kako je rekao, rezultirati stabilnošću javnih finansija na dugi rok.
Našeg sagovornika upitali smo koje mjere je neophodno preduzeti kako bi se zaista postigla dugoročna stabilnost javnih finansija.
„Pretpostavljam da će se te reforme odnosti na već poznate ideje Spajića za uvođenje dodatnih akciza, suzbijanje sivog tržišta, zakona o oporezivanju i sl. Čini se da oni očekuju da će time obezbjediti velika sredstva, bojim se da ne razumiju da je život jedno, a projekcije na papiru drugo“, ukazuje Jovanović.
Napominje da ono što je dugoročno potrebno preduzeti jeste smanjenje svih državnih rashoda, profesionalizacija administracije i privatizacija javnih preduzeća, ili javno-privatno partnerstvo tamo đe je moguće.
„Tačno je da je u proteklom periodu vođena pogrešna politika i da se krenulo sa podržavljenjem privrede. To je samo omogućilo da se partitokratija zapati u sve pore privrednog života i da se pozapošljavaju nekompetentni partijski kadrovi, od kojih poneki miču usnama dok čitaju sopstveno ime“, ističe Jovanović.
Ekonomski problemi u CG rješavaju se uplitanjem Srbije
Navodi i da epizoda sa Institutom „Simo Milošević“ odražava tu istu logiku, kao i logiku da se „ekonomski problemi u Crnoj Gori rješavaju involviranjem države Srbije u nedostatku profesionalnog znanja u državnoj administraciji i među ljudima koje postavljaju za menadžere u privrednim subjektima“.
„Stečaj ne znači kraj preduzeća, ponekad je to novi početak“, dodaje Jovanović.
Uostalom, kako kaže, „Simo Milošević“ dijeli sudbinu crnogorskog turizma u kojem je masovnost zauzela mjesto visokom turizmu.
„Teško je očekivati visokoplatežne turiste na liječenju u Institutu dok neko u plićaku osoljava prase za ražanj, ili obrće jagnje na ražnju na crnogorskoj plaži“, navodi Jovanović.
Aranžman sa MMF-om bio bi najbolji potez
Od korona-krize u crnogorskoj javnosti često se govorilo o aranžmanu Crne Gore sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF). Sagovornik Analitike smatra da bi to bio najbolji potez.
„MMF je konzervativna institucija koja zahtijeva strogu finansijsku disciplinu i koja svojim povoljnim kreditiranjem omogućava samo zdravu potrošnju. Mahom investicionu. A to je potrebno Crnoj Gori, uz smanjenje administracije, njenu profesionalizaciju, privatizaciju javnog sektora i profesionalizaciju menadžmenta u njemu. Bez partijskih uhljeba i štetočina“, kategoričan je Jovanović.
Dodaje i da bi se plate i penzije usklađivale sa inflatornim kretanjima i da je DPS ostao na vlasti, te da ne bi bile mnogo niže nego što su danas.
„Teško da je moguće sačuvati socijalni mir kad ne bi bilo tako. Slično bi bilo i u slučaju sporazuma sa MMF-om kada bi povećanje plata i penzija bilo u okvirima mogućih proporcija i finansijskih prilika“, podvlači Jovanović.
U Crnoj Gori postoji opsesija da država upravlja privredom
Sagovornik Analitike ističe i da je u Crnoj Gori jeres ako preduzetnici ostvaruju profit pa se često, kaže, proskribuju raznim epitetima umjesto da se tome raduju jer profitabilnost neke firme znači sigurna radna mjesta i održivost biznisa.
Svako zavaravanje o državi kao spasiocu samo udaljava Crnu Goru od zdrave tržišne ekonomije
„Iz istih razloga je vlast koju je oličavao DPS vrlo često optuživana za neoliberalizam i to od onih koji pojma nemaju što taj pojam znači. Tržišna orijentisanost se podvodila pod pojam neolioberalizma, iako je u ekonomiji alfa i omega svake uspješne privrede tržišna održivost ekonomije“, podsjeća Jovanović.
Kaže i da u Crnoj Gori postoji opsesija da država upravlja privredom, kao relikt jednog prošlog doba.
„Često ćete čuti u programima političkih partija otvaranje novih fabrika, otvaranje razvojne banke i slične opšte fraze iz populističkih repertoara. Iako Crna Gora nema novca za kapital za razvojnu banku, pokazalo se u praksi da je država najgori kreditor i da se svaka takva priča pretvori u alajbegovu slamu. A fabrike grade oni koji imaju novac, interes i koji imaju tržište. One koje grade države odavno su pokojne“, upozorava Jovanović.
Građani žele vlast koja će im nuditi brda i doline
Ukazuje da je državno upravljanje i arbitriranje privredom način da se udomi partijsko članstvo, pojačaju partijske finansije i zadovolje apetiti raznih koalicija i međusobnih ucjena i uslovljavanja.
„Svjedoci smo protekle tri godine tog zapošljavanja po dubini i zapošljavanja niskostručnog i nekompetentnog kadra čak i na važna mjesta u javnom sektoru i administraciji. Da li će se u Crnoj Gori pojaviti političari koji će imati odgovornost prema državi, umjesto prema partiji i prema sebi, ne znam i sumnjam u skorije vrijeme“, ističe Jovanović.
Kaže kako se boji da građani Crne Gore u ovom času ne žele vlast koja im neće nuditi brda i doline i koja će im nuditi istinu o mogućnostima crnogorske ekonomije i njenim dometima.
„A svako zavaravanje o državi kao spasiocu ili arbitru na tržištu samo udaljava Crnu Goru od zdrave tržišne ekonomije“, zaključio je Jovanović.
