Kad Dačić tvrdi pazar

 

(Iz Beograda za Portal Analitika)

 

Iako je prošlo mesec i po nakon parmanetarnih izbora, Srbija još nije dobila vladu. Bez obzira na to što svi politički akteri pregovaraju sa svima niko se nije pomakao sa početnih pozicija kakve su bile 6. maja uveče kada su okončani parlamentarni izbori.

Alavost stranačkih vođa na kontrolisanje brojnih ministarstava i onih koji vuku konce iza scene - pod kojim se podrazumevaju krupni biznismeni - doprineli su stvaranju atmosfere u kojoj se teži samo broju od 126 - jer je toliko poslanika potrebno da vlada ima podršku u parlamentu. Kada se ovome doda i suma od 20 miliona eura koliko je potrošeno za predizbornu kampanju od čega je 80 odsto namireno iz budžeta (to su podaci Agencije za borbu protiv korupcije) - jasno je da oni koji su finasirali preostalih 20 odsto kampanje traže da se i oni pitaju ko će sedeti u ministarskim foteljama.

Igra živaca: Iako posle izbora nema preciznih istraživanja koliko je javnost zainteresovana za formiranje vlade, prema reakcijama građani su siti beskonačnih sastanaka i jednih te istih izjava glavnih aktera ove priče da se pregovara o sistemskim a ne o personalnim rešenjima.

Ako su sistemska rešenja oko njih su se svi složili još u kampanji – dakle: dalji nastavak evrointegracija, borba protiv siromaštva i korupcije, pokretanje proizvodnje i dolazak stranih investicija - jasno je da su personalna rešenja ključni problem oko kojeg je sve  zapelo.

Tako rečenica lidera DS-a Borisa Tadića, data nekoliko dana nakon izbora, da se “resori ne smeju deliti kao feudi i vlada ne sme biti stranački ratni plen posle izbora", deluje kao politička besmislica i okretanje u krug. Nesuđeni predsednik Srbije – Boris Tadić veoma retko govori javno o toku pregovora, kao da želi da nametne utisak da se žrtvuje kako bi se došlo do cilja, kojem svi teže – do što skorijeg formiranja vlade.

Politička logika: "Politička klasa i elita je nesposobna i to dokazuje iz dana u dan", rekao je sociolog Srećko Mihajlović komentarišući blokadu u  formiranju Vlade Srbije.

Ocenjujući da od SPS-a mnogo zavisi - ali da ne zavisi sve jer su glavni igrači Demokratska stranka i Srpska napredna stranka, Mihajlović je ukazao da je najizglednija vlada DS, SPS i još jedne ili dve stranke, i da je to stvar i političke logike - ali da logika u srpskoj politici ne znači uvek mnogo.

Na političku logiku ukazao je i funkcioner DS-a i gradonačelnik Inđije Goran Ješić poručivši svojoj stranci da uz Ivicu Dačića i Mlađan Dinkić i Čedomir Jovanović moraju da budu deo republičke vlade, ali i da pregovori predugo traju zbog neodlučnosti demokrata. Ješić smatra da DS nije trebalo da ide u otvoreni napad na Dinkića jer je Dinkić zaslužan što je Srbija inkasirala 1,5 milijardi evra od prodaje Mobtela (koja je bila Karićeva firma koju je uzela država).

 

Nepoželjni partneri: U novinama koje kontroliše DS pre sedam dana pojavio se tekst baš o prodaji Mobtela u kojem se navodi da je austrijsko tužilaštvo za borbu protiv korupcije pokrenulo istragu zbog nezakonite kupovine Mobtela i da je Dinkić pod istragom. Međutim, dva dana posle toga Dinkić je sazvao konferenciju za novinare i pokazao papir kojim je demantovao da se vodi istraga i pozvao Tadića da ga ne napada već da mu javno saopšti to što ima.

Priča oko Dinkića uvela je u igru i pitanje zašto je on nepoželjan partner za Tadića, a poželjan za Dačića koji pokušava da ga ugura u vladu. Dinkić je pokušao da sruši Cvetkovićevu vladu napadom na njega u proleće 2011. godine uz tvrdnje da je tadašnji premijer - nesposoban i da ne vodi vladu. Vlada je posle ovih optužbi pretekla, ali je rekonstruisana tako što je Dinkić iz nje izašao a njegovo mesto je zauzeo Nebojša Ćirić, državni sekretar ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja koji je iz Dinkićeve stranke.

Dinkić je za DS nepoželjan jer je u pregovorima oko vlade, navodno, tražio ministarstvo finansija koje je vodio do 2006. godine kada su ga preuzele Tadićeve demokrate. Dinkić je ocenio da su od tada do danas javne finansije unazadjene i da je Fiskalni savet našminkao izveštaj o stanju javnih finansija. "Plašimo se da je situacija mnogo gora i da gradjanima nije rečena istina kolika je dubioza u budžetu i šta nas čeka - o zaduženosti Srbije", rekao je Dinkić.

Polemike koje su nastale posle ove izjave da li se Dinkiću može verovati s obzirom da uvek destabilizuje vladu i pokuša da je obori kada mu to odgovara stoje, ali činjenica je da je 2006. godine kada je Dinkić bio ministar finansija u budžetu Srbije ostvaren suficit od dve milijrde eura, upravo koliki je sada deficit budžeta.  Naravno, činjenica je i da je svim dosadašnjim vladama Dinkić učestvovao i uvek dobijao više ministarstava od realnog uticaja stranke koju vodi i broja poslanika koji je imao u parlamentu.

Drugi nepoželjani partner - ali bez koga se takođe teško može - je Liberalno demokratska partija Čedomira Jovanovića. On je za Dačića neprihvatljiv zbog izjave da je Republika Srpska genocidna tvorevina. Doduše, Dačić je to saopštio u Banjaluci, pre dve sedmice, kada je otišao kod predsednika RS Milorada Dodika.

Dva kolosjeka: Posle ove izjave pregovori o trećem i četvrtom partneru o formiranju vlade ustvari teku na dva koloseka. Pošto je Dinkić neprihvatljiv za Tadića, sa njim je dogovor sklopio Dačić, a sa Jovanovićem je dogovor sklopioTadić i tako bi ove dve stranke praktično na dva koloseka mogle da uđu u Vladu i obezbede čvrstu skupštinsku većinu koja bi brojala 146 od ukupno 250 poslanika. Kada se tome doda i pet poslanika Vojvodjanskih Mađara koji su rekli da podržavaju koaliciju oko DS-a, dolazi se do skoro dvotrećinske većine u parlamentu.

Velika koalicija koju zagovara SPS prema rečima njene funkcionerke Slavice Djukić – Dejanović potrebna je zbog stabilnosti vlade jer u slučaju da neka mala stranka iz nje izađe vlada bi opet imala potrebnu skupštinsku većinu.

Naprednjaci: Upravo zbog pokazane matematike iz cele priče oko formiranja vlade za sada izostaje stranka koja je osvojila najviše mandata 73, stranka Predsednika Srbije Tomislava Nikolića. Naime, ova partija je takođe pregovarala sa Dačićem koji sa 44 poslanika odlučuje "kojem će se carstvu privoleti".

Za naprednjake je prihvatljiv i Dinkić sa 16 poslanika koji je rekao da u Srbiji "nema više podela na proevropske i antievropske snage".

U varijanti da se Dačić dogovori sa naprednjacima, on bi bio premijer i tako bi mu se ostvarila želja koju je saopštio odmah nakon objavljivanja rezultata izbora. Takav dogovor odgovarao bi SNS-u jer bi oni tražili ministarstva na kojima ne bi izgubili na popularnosti među biračima, a učestvovali bi u izvršnoj vlasti koju bi podržao i 16 poslanika Dinkićevog URS-a.

LDP bi ostao u opoziciji, a novu opoziciu bi činio DS što bi za njih, po nekim ocenama,  možda bilo i najbolje kako bi konsolidovali stranku.

Po Ustavu, partije imaju još mnogo vremena da formiraju vladu, taj rok ističe početkom septembra. Međutim, ekonomsko stanje u zemlji ne dozvoljava da se sa formiranjem vlade do te mere okleva. Bez obzira na to ko bude vodio vladu, neće biti u povoljnoj poziciji, možda će moći i da zavidi opoziciji na tome što neće imati odgovornost u izuzetno teškom, možda kritičnom trenutku za ekonomiju. Nije nemoguće da je spor napredak, tačnije tapkanje u mestu, ustvari jedan od razloga što u zgradu Vlade u Nemanjinoj ulici u Beogradu, niko ne žuri.

Violeta CVEJIĆ