Vučić je pred izbor novog patrijarha imao samo jedan projektni zadatak, a to je da obezbedi da se u Jevanđelju nađu koverte sa tri imena njegovih favorita. Favorit broj jedan je od početka bio upravo mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije. Odmah iza njega bio je aktuelni ideolog SPC-a, veliki pristalica Vučićeve politike, duhovni otac mitropolita Porfirija – episkop bački Irinej Bulović.
Nije lako protiv ‘bosanskog lobija’
Potpisnik ovih redova je prognozirao kao trećeg u Jevanđelju vladiku šumadijskog Jovana, koji se nedavno do neba divio liku i delu, a naročito najavi milionske donacije, predsednika Srbije, zaboravivši da u vrhu SPC-a postoji ozbiljan “bosanski lobi“, koji uvek ima presudnu reč kada je reč o glasanju za kandidate. Tako se, umesto vladike Jovana, u trećoj koverti našlo ime vladike banjalučkog Jefrema. Nije zgoreg napomenuti da apsolutnu kontrolu nad “bosanskim lobijem“ drži upravo Irinej Bulović.
O favoritima je uvek bilo reči, to nije sporno, ali je zanimljivo da su po prvi put od kada se patrijarh SPC-a bira apostolskim žrebom svi prorežimski mediji pogodili, ne samo koja će se tri imena pojaviti u najužem izboru, već su svi obnarodovali da je mitropolit Porfirije glavni favorit. I ne samo to. SPC, navodno, ne voli da se bilo ko ističe, naročito ne medijski, kao što je to činio do sada novoizabrani patrijarh Porfirije.
Upravo zbog toga nikakve šanse poznavaoci prilika u SPC-u nisu davali vladici Grigoriju. Druga stvar koja je netipična za izbor patrijarha su godine. SPC je uvek izbegavao da za svog čelnika izabere ne mladog, već nekoga ko ima manje od 65 godina. To je, navodno, jedno od nepisanih pravila, ali pravila su tu da bi se kršila. Naročito ona nepisana. Novi poglavar SPC ima 60 godina i pred njim je dug period vladanja SPC-om.
Ako neće Tadić, sigurno hoće Vučić
Predsedniku Srbije nikako, pred izbore koji ga očekuju uskoro i nastavak pregovora o Kosovu, nije trebalo da ispusti iz uzdi crkvu, koja ga je, zahvaljujući blagopočivšem patrijarhu Irineju i njegovom imenjaku vladici bačkom Buloviću, uzdigla na nivo živog sveca, odnosno “lava koji se grčevito bori da sačuva Kosovo unutar Srbije“. Crkva kao da prećutkuje da je, zahvaljujući delovanju tog lava, srpski narod na Kosovu ostao bez srpskih institucija, koje tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić, a na zahtev nemačke kancelarke Angele Merkel, nije hteo da ukine. Tom prilikom Merkel je poručila Tadiću da će onda naći nekoga ko će to učiniti. Briselskim sporazumom prestale su da funkcionišu sve srpske institucije na Kosovu, a lokalne vlasti u srpskim enklavama su počele da se biraju na izborima na Kosovu i po zakonima Kosova.
U SPC-u postoji tvrdo krilo koje se protivi Vučićevoj politici i, za razliku od vladika iz tog miljea, nikada javnost u Srbiji nije čula da je novoizabrani patrijarh, ranije kao mitropolit, izjavio da je Kosovo deo Srbije. Oni su ovoga puta, potučeni do nogu. Vladika nikšićko-budimski Joanikije, koji je bio velika uzdanica oponenata Vučiću, nije mogao da dođe do više od 17 glasova. Tu je negde zastao i vladika Grigorije. Osetili su snagu Vučićeve struje u SPC-u i ne preostaje im ništa drugo nego da se još više posvete apostolskom radu u svojim eparhijama. Iz toga rada možda se i izrodi neka nova nada za Srbiju.
Vučić je učinio sve što je bilo u njegovoj moći da se neko od njegovih kandidata izabere za patrijarha. Uz veliku pomoć Irineja Bulovića, izbori su po prvi put u novijoj istoriji izmešteni iz Patrijaršije u kriptu Hrama Svetog Save, koja je kompletno pokrivena kamerama i mikrofonima. Deo vladika bliskih Irineju Buloviću smešten je u luksuzne hotele, dok je onaj manjinski deo, koji je i preglasan, boravio u ćelijama u Patrijaršiji. Odabran je monah koji je trebalo da izvuče ime budućeg patrijarha iz Jevanđelja, a to je bio monah koji službuje na dvoru vladike Irineja Bulovića. Nije dobio blagoslov od svog nadređenog vladike i morao je tu dužnost da prepusti drugom monahu.
O patrijarhu će govoriti njegova djela
Naprasno se razboleo vladika šabački, koji je imao pravo na dva glasa, jer je, pored svoje eparhije, bio i administrator valjevske, i zbog svog neprisustva ovlastio je upravo vladiku Irineja Bulovića i tuzlanskog Fotija da glasaju u njegovo ime. Zbog sumnje na koronavirus, episkopu zapadnoameričkom Maksimu nije dozvoljeno da prisustvuje izbornom Saboru SPC-u. Vladika Maksim nije u ljubavi sa kolegom Irinejom Bulovićem. Kada se sve ovo sabere, prosto je čudno kako Irinej nije nasledio svog imenjaka na tronu.
Sada već patrijarh, Porfirije je, tako mnogi tvrde, vrhunski intelektualac, govori nekoliko stranih jezika, i neko je ko oduvek koketira sa vlastima te je kao takav podoban. Naročito ako se ima u vidu da se njegov napredak u crkvenoj hijerarhiji poklopio sa dolaskom Srpske napredne stranke na vlast. Voleo je on da bude i u okruženju bivših vlasti, a tada je postao i nosilac visoke svetovne funkcije, najpre član Saveta Republičke radio-difuzne agencije, a zatim i predsednik tog tela. Za člana Saveta RRA izabran je na predlog tada vladajuće Demokratske stanke.
Od njega samog zavisi kakav će trag ostaviti za sobom kao patrijarh. Gotovo sigurno je da put SPC-a neće biti drugačiji od puta države. Slediće ga dokle god to bude mogao. Treba očekivati nastavak obostrano plodonosne saradnje i nikakve trzavice. Naročito ne treba očekivati nagle zaokrete kada su u pitanju tvrdi stavovi Crkve po pojedinim društvenim temama.
Protiv njegove volje se ne može
Ne treba, međutim, isključiti mogućnost da se u jednom trenutku okrene ćurak na drugu stranu. Ne bi bio ni prvi, a ni poslednji, koji je tako nešto uradio, naročito ako bude jasno da se narodna volja menja bez mogućnosti da se i potvrdi. Najpoštenije je reći da će mu se suditi na osnovu dela koje bude činio.
A, Vučiću, sada kada su mu se sve karte posložile, otvara se put po kojem će ići pun energije i snage. Sve je pod njegovom kontrolom, možda jedino nije Vaterpolo klub Šabac. Veliki je on mastermind kada su izbori u pitanju. Protiv njegove volje se, jednostavno, ne može.
