Poslodavci su tokom prethodne dvije godine prijavili znatan broj zaposlenih koji su radili na crno, ali je ostala praksa plaćanja dijela zarade ,,na ruke“, navodi se u Vladinom programu za suzbijanje neformalne ekonomije. Procjenjuje se da je ukupno učešće sive ekonomije u oblasti dobiti i zarada smanjeno na nivo između 15,7 odsto i 18,2 odsto procijenjenog bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prošloj godini.
Direktorica Instituta za strateške studije i projekcije (ISSP) dr Jadranka Kaluđerović zadovoljna je zbog smanjenja učešća sive ekonomije, ali je ocijenila da je produktivnost radnika ostala na veoma niskom nivou čak i kad uključimo sivu ekonomiju.
„Trendovi govore da je jedan broj biznisa procijenio da im se više isplati poslovati u zakonskim okvirima. Iako u svim ekonomijama postoji određeni nivo aktivnosti koji se obavlja u domenu sive ekonomije, najvažnije je shvatiti uzroke, koji su obično neka ograničenja, zbog kojih biznisi bježe u sivu zonu“, kazala je Kaluđerović Pobjedi.
Pojasnila je da razumijevanje tih razloga može dovesti do promjena u javnim politikama.
„Plaćanje zarada u kešu, koje je još prisutno, može biti posljedica činjenice da određeni zaposleni ne žele da budu registrovani, jer bi time gubili pravo na socijalna davanja ili druge beneficije“, smatra Kaluđerović.
U dokumentu se navodi da je kombinovani rast zarada i zaposlenosti prevazilazio ukupno povećanje naplate prihoda od penzijskog i doprinosa za osiguranje od nezaposlenosti.
„Za period od ove do 2026. godine projektuje se da će kombinovani rast zarada i zaposlenosti biti niži od rasta prihoda od doprinosa. To ukazuje na dalje pozitivne efekte poreskih reformi i smanjenja neformalnosti na tržištu rada“, navodi se u dokumentu.
Kada se, kako se dodaje, uzmu u obzir ukupno analizirani efekti uticaja poreske reforme na prihode od poreza na dobit i doprinose, ukupno učešće sive ekonomije u oblasti dobiti i zarada smanjeno je na nivo između 15,7 odsto i 18,2 odsto procijenjenog BDP-a u prošloj godini. Prema projekcijama za period od prošle do naredne godine, produktivnost će rasti po prosječnoj godišnjoj stopi od 0,5 odsto, usljed većeg rasta zaposlenosti od rasta BDP-a.
„Ipak, rizik znatnog povećanja minimalne zarade u 2022. godini, koje prevazilazi rast produktivnosti, prema ekonomskoj teoriji može dovesti do povećanih makroekonomskih neravnoteža i pitanja održanja visokog potencijala rasta. Ovo je bez pratećeg snaženja konkurentnost i mjera strukturnih reformi koje bi omogućile porast produktivnosti u privatnom sektoru i veću dodatu vrijednost u ekonomiji“, kaže se programu.
Minimalna zarada u 2022. godini povećana je na 66 odsto prosječne zarade, što je najviše u regionu Jugoistočne Evrope i predstavlja prilično odstupanje od prosjeka.
„Toliko povećana minimalna zarada, međum, nije rezultat povećane dodate vrijednosti po zaposlenom“, navodi se u dokumentu.
Dodaje se da je visina minimalne zarade slična onoj u Hrvatskoj, ali je prosječna dodata vrijednost po zaposlenom 25 odsto niža u Crnoj Gori.
„Ono što je po mom mišljenju najznačajnije jeste činjenica da i kada uključimo sivu ekonomiju u sliku o produktivnosti crnogorskih radnika, ona ostaje na veoma niskom nivou“, rekla je Kaluđerović.
Ona smatra da je dobro što ovaj dokument notira i tu veoma važnu činjenicu i što napominje neopohodnost strukturnih reformi za povećanje produktivnosti u budućnosti.
„Jedino povećanje produktivnosti na dugi rok znači ekonomski napredak. Poreskom politikom se samo vrši redistribucija onog što stvara privatni sektor“, zaključila je Kaluđerović.
Ukupna vrijednost sive ekonomije u Crnoj Gori u 2022, prema istraživanju IPSOS-a, procijenjena je na 20,6 odsto BDP-a ili 1,19 milijardi eura, od čega se na neprijavljenu dobit odnosi 521,8 miliona eura ili 43,7 odsto.
„Polazeći od navedenog istraživanja i zvaničnih podataka o prijavljenoj dobiti za 2022. godinu, ukupna vrijednost dobiti za 2022. procijenjena za potrebe ovog programa iznosila je oko 1,9 milijardi eura. Od toga je dobit prijavljena u prošloj godini za 2022. činila 71,4 odsto ili oko 1,3 milijarde eura, a neprijavljena (siva ekonomija) ili ostatak je bio 28,6 odsto“, piše u programu.
Porez na dobit
Ministarstvo finansija je projektovalo rast prihoda od poreza na dobit od 22 odsto u ovoj godini. Projekcije pokazuju da je u prošloj godini došlo do većeg prijavljivanja dobiti, što je, između ostalog, ,,efekat poreske reforme i ekonomskog rasta“.
„Konkretnije, prihod naplaćen za prijavljenu dobit za 2022. je povećan 49,3 odsto na 137,7 miliona eura u odnosu na prijavljenu dobit iz 2021. Pritom je izmjena zakonske regulative, odnosno uvođenje progresivne stope poreza na dobit, prema simulacionom modelu, uticala na povećanje prihoda za 16,3 miliona eura u prošloj godini“, navodi se u Vladinom dokumentu i ističe da je efekat povećanja prijavljivanja neprijavljene dobiti najveći u 2022. i prošloj godini, budući da je Ministarstvo finansija projektovalo rast prihoda od poreza na dobit od 22 odsto u ovoj godini. Nakon toga je projektovan umjereniji rast u skladu s rastom ekonomske aktivnosti.
