To, dodao je on, neće biti dobra znak za svakoga ko ovu zemlju doživljava kao svoju.
„To govori o hrabrosti premijera da mi to saopšti u oči kada je bio ovdje, a ne da se ponese na ovakav način. Mislim da je na ovaj način rekao toliko toga o sebi i o tome kakva je ta vlada. Neka mu je sa srećom“, rekao je Kentera.
Svoju borbu, poručio je on, za zapadno orijentisanu Crnu Goru nastavljam.
„Nijesam to prestao da radim 20 prethodnih godina. Neću definitivno ni sada. Pogotovo kada znam da na drugoj strani nemam ljude koji imaju osnovnu ljudskost i moral da kažu u oči ono što misle a ne na ovaj načina da rade neke stvari“, rekao je Kentera.
Zaista sam, kako je istakao, ponosan na ono što smo uradili u proteklih nekoliko mjeseci.
„Na svoje ljude prije svega, a onda i na partnere koji su radili sa nama da napravimo ovu zemlju boljom. Nećemo stati na tome. Neće se Crna Gora predati. Ovo danas je samo pokzatelj da su rukavice potpuno skinute i da više apsolutno nema i niko ne treba da ima dilemu. Ako je postojala neka dilema do danas, onda više ne treba da je bude. Ali sada ću i ja isto igrati skinutih rukavica pa ko što ponese“, rekao je Kentera.
Meni tek sada, kako je kazao, predstoji jedan interesantan period jer kao slobodan čovjek mogu otvoreno da govorom.
„Povjerenje je ključ saradnje sa partnerima. Ono se gradilo godinama. Ako neko vjeruje da će ono postojati sada – ajde da vidimo kako će to da izgleda“, rekao je Kentera.
Pravićemo mi službe ovdje, poručio je on, onakve kakve treba da budu.
„Pravićemo crnogorsku, zapadnu orijentisanu službu na zdravim osnovama. I nemojte da bilo ko misli da će Srbija, Rusija ili bilo ko drugi ko ne misli dobro ovoj zemlji i ko ne želi da je vidi kao dio Zapadnog svijeta ovdje moći da pusti svoje pipke dugoročno i da ćemo im to dozvoliti. Nećemo“, podvukao je Kentera.
Naći ćemo, istakao je on, svaki mogući način da se izborimo sa tim i da na sve ovo što se dešava pružimo odgovor kakav treba da se da.
„Odlučan, jasan, nedvosmislen odgovor. Da niko apsolutno ne može i neće pomjeriti sa njenog euroatlantskog puta jer će se ovdje baštiniti zapadne vrijednosti a ne neke druge i da mi suštinski pripadamo Zapadu. Pa kome se sviđa taj može da ostane ovdje i da živi u ovoj zemlji, a kome se ne sviđa neka ide tamo gdje mu je ta neka druga zemlja milija“, rekao je Kentera.
"Uradili smo ono što služba nije još od '48."
On je rekao da je u Agenciju došao sa ciljem da formira modernu službu i napravi potpuni otklon od politike.
„Otpočeli smo operacije, zajedno sa našim partnerima, da sprovedemo ono što služba još od ’48. godine nije uradila u Crnoj Gori. Identifikovali smo agenta ruskog GRU, crnogorskog državljanina, i razotkrili smo mrežu ljudi koji su ili bili logistika ili su učestvovali u nekim stvarima i pomagali sve to što se radilo u dužem vremenskom periodu“, rekao je Kentera tokom 2BS Foruma u Budvi.
Podsjetio je da su to pozdravili svi u Crnoj Gori i na međunarodnim adresama
„To bio početak da se vidi u kom pravcu bi trebalo služba da se razvija“, rekao je Kentera.
Mislio sam, dodao je on, da je služba u mnogo boljem stanju nego što sam zatekao.
„Ima tu još mnogo posla. Nijesam možda zagrebao ni samu površinu. Ima tu još dosta reformi koje treba sprovesti. Ne može niko očekivati da se stavri koju su 30 godina rađene mogu korijenito promijeniti preko noći. Isto tako, napravili smo pomake“, rekao je Kentera.
Možda najgori aspket, kako je istakao, je što zadnjih 10-15 godina nijesu dovođeni novi ljudi u službu.
„To je veliki problem. Ako nemate mlade ljude i sa kim da radite onda ne možete ni očekivati da pravite preko noći promjene i da pravite rezove neke koji su možda i neophodni, ali sa kim da ih pravite ako nemate ljudi koji mogu da popune te pozicije. Koji znaju posao i koji će ga odgovorno i profesionalno obavljati. Ovo je proces. Ovo traje“, rekao je Kentera.
Direktor hrvatske Sigurnosno-obavještajne agencije (SOA) Daniel Markić je rekao da su od imenovanja Kentere na čelu ANB vidi razlika.
„Ne samo mi nego i zemlje EU i NATO. To je definitivno jedna vrsta potpore moje službe i svih službi NATO“, rekao je Markić.
On je istakao da je bezbjednosna situacija u regiji drugačija nakon agresije Rusije na Ukrajinu.
„Prije agresije su postojale određene crvene linije koje se ne mogu preći. Posebno u regiji s obzirom na ono što se dogodilo devedesetih. Nakon agresije pitanje je da li te granice postoje. Dokle se može ići. Tu moramo biti jako oprezni“, rekao je Markić.
