Otkako je krenula pandemija koronavirusa, naučnici pokušavaju da shvate zašto virus neke ljude ozbiljno pogađa, a neke jedva da "okrzne".
Simptomi zaraze kreću se od gotovo nikakvih tegoba ili par dana kašljanja, pa do akutnog respiratornog distresnog sindroma, koji može biti i fatalan.
Naučnici su zato počeli da analiziraju genetiku krvnih grupa.
Genetičar Peng Džordž Vang i njegove kolege sa kineskog univerziteta za nauku i tehnologiju (Southern University of Science and Technolog) objavili su rezultate studije, koja još nije sasvim verifikovana, a u kojoj je upoređivana zastupljenost krvnih grupa među 2.173 zaražena pacijenta.
Pokazalo se da je krvna grupa A povezana sa većim rizikom od zaraze koronavirusom, a nulta sa najmanjim, prenosi portal "Scientific American".
Epidemija SARS-a takođe je ukazala na slične rezultate.
Krvne grupe imaju dve različite vrste molekula saharida (šećer) na površini crvenih krvnih ćelija. Jedna odgovara grupi A, a druga grupi B.
Svaku vrstu molekula proizvodi enzim čiji gen postoji u dva oblika, jedan za tip A, a drugi za tip B. Treća varijanta gena kodira neaktivni enzim - nulta.
Osoba koja ima varijante A i B enzima ima krvnu grupu AB.
Svaki saharid A ili B, može da funkcioniše kao antigen i može da pokrene stvaranje antitijela. U sistemu krvnih grupa, nulta je najbogatija antitelima.
Ipak, postavlja se i pitanje brojnosti populacije sa određenom krvnom grupom. U Vuhanu veliki dio stanovnika ima krvnu grupu A, pa najveći broj zaraženih ima taj tip krvne grupe.
Raspodjela krvnih grupa populacije u Vuhanu je takva da 31 odsto populacije ima krvnu grupu A, 34 odsto nultu, 24 odsto B, a ostali AB.
Zaraženi koronavirusom u Vuhanu imali su sličnu raspodjelu krvnih grupa: 38 odsto imalo je krvnu grupu A, 26 odsto B, i 25 nultu.
Slični podaci zabilježeni su i u Šendženu.
